Кратка свештена историја за основне школе у Вилајету Босанском

Извор: Викизворник
КРАТКА СВЕШТЕНА ИСТОРИЈА ЗА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У ВИЛАЈЕТУ БОСАНСКОМ
Писац: Непознат
У Сарајеву, у босанско-вилајетској штампарији, 1868. Цијена је 60 пара.


Садржај

Глава прва: О створењу свијета.[уреди]

Питање. Ко је створио овај свијет?

Одговор. Бог га је створио; зато се и зове творац неба и земље, и свију ствари.

П. Из чега је он свијет овај створио?

Од. Из ничега. Он је само рекао: да буде свијет, па је одмах свијет постао.

П. А зашто га је створио?

Од. Створио га је зато, да би себе и савршенства своја одкрио, и да би свакој сазданој ствари благост своју показао.

П. За колико је дана Бог свијет овај створио?

Од. Бог је свијет овај створио за шест дана.

П. Шта је створио у први дан?

Од. У први дан створио је небо и земљу, а за тим свјет, или свјетлост.

П. Шта је у други саздао?

Од. У други је дан саздао ваздух.

П. Шта је у трећи дан урадио?

Од. У трећи дан раздјелио је воду од земље и заповједио земљи, да произведе из себе свакојако биље.

П. Шта је четвртог дана створио?

Од. У четврти дан створио је сунце, мјесец и звијезде.

П. А шта је у пети дан?

Од. У пети дан створио је птице и рибе.

П. Шта је у шести дан урадио?

Од. У шести дан произвео је земну животињу и саздао првог човјека.

П. Је ли што у седми дан створио?

Од. Почем је све речене ствари створио, није више ништа ново произвео.

П. Из чега је Бог саздао првог човјека?

Од. Тјело првог човјека саздао је Бог од земље, а душу му је дао по образу и по подобију свом.

П. У чему се састоји тај образ и подобије Божје?

Од. Образ и подобије божје у човјеку састојисе у разумној души и слободној вољи.

П. Зашто је Бог саздао човјека?

Од. Бог је човјека саздао зато, да би он њега, творца свога познао и љубијо и да би другима од користи био.

П. Од чега је била саздана прва жена?

Од. Прва жена саздана је била од ребра првог човјека.

П. А зашто је она од ребра саздана?

Од. Зато, да би се тим показало, да су они обоје од једног тијела.

П. Гдје су живјели први људи?

Од. Живјели су у рају, то јест, у врло пријатном и плодном предјелу.

П. У каквом су стању они тамо живјели?

Од. Они су били невини, блажени и бесмртни.

Глава друга: О гријеху првога човјека.[уреди]

П. Јесу ли први људи засвакад остали у том светом и блаженом стању?

Од. Први људи нијесу засвакад остали у том светом и блаженом стању, него су то изгубили, преступивши заповјест творца свог.

П. Ко их је на то навео?

Од. Навео их је ђаво, који је Еву преварио, да окуси од забрањенога плода; а она је затим и мужа свога на то навела.

П. Како је Бог казнио Адама и Еву за то преступљење?

Од. Он их је истјерао из земаљског раја.

П. Је л' им у таквом стању какву утјеху обећао?

Од. Обећао им је послати Спаситеља, који ће сатрти силу ђавола.

П. У каквом је стању остао човјек послије учињеног гријеха?

Од. У врло биједном, како по тјелу, тако и по души.

П. Какво је зло постигло његово тјело?

Од. Тјело његово постигли су велики трудови, болести и сама смрт.

П. А шта је душу његову постигло?

Од. Душу његову постигло је помрачење ума и развратност воље.

П. Шта је произвело то помрачење ума и развратност воље?

Од. Ово помрачење ума и развратност воље произвело је сваки род грјеха.

П. А шта су гријеси произвели?

Од. Гријеси су произвели вјечну смрт.

П. Јесу ли имали први људи порода?

Од. Јесу. Њихова прва дјеца била су Каин и Авељ.

П. Кад су их родили?

Од. Родили су их, пошто су у рају сгрјешили и одавде изгнани били.

П. Је ли гријех адамов и евин прешао на дјецу њихову?

Од. Јест прешао, и то не само на дјецу њихову, него и на цијело потомство њихово, то јест, на све људе; јер сви произлазе од Адама, који је у рају сгријешио и осуђен био.

Глава трећа: О потопу.[уреди]

П. Је ли имао Адам осим Каина и Авеља још кога сина?

Од. Јест, имао је и трећег сина, по имену Сита.

П. А кад му је Бог даровао тог сина?

Од. Пошто је Каин брата свог Авеља убио.

П. Зашто га је убио?

Од. Убио га је зато, што је добродјетељи његовој завидио.

П. Какво је потомство било ових синова адамових?

Од. Од Сита произишли су добри, а од Каина зли људи; но послије се оба ова племена помијешају и тако се готово сав род човјечији разврати.

П. Јели когод Богу угодан остао?

Од. Јест само један човјек по имену Ноје.

П. Чим је Бог казнио развраћени род човјечији?

Од. Потопом.

П. Шта је то потоп?

Од. Потоп јест велико наводнење, које је сву земљу водом покрило.

П. Шта се случило с људима?

Од. Они су се сви утопили осим Ноја.

П. А шта се са животињом збило?

Од. То исто што и с људима.

П. Шта се случило с Нојем?

Од. Бог је њега сачувао у ковчегу.

П. Шта је то ковчег?

Од. Ковчег јест велика покривена лађа.

П. Јели се још ко с њиме спасао?

Од. Јест, његова породица, и с њима по један пар од свију звјериња и птица сваког рода; а од гдјекоих и по седам пари.

П. По овом од кога произилазе сви људи?

Од. Од Адама и Ноја.

П. Дакле кад сви људи од Адама и Ноја происходе, то шта сљедује отуд?

Од. Сљедује то, да су сви људи браћа међу собном, и да ваља да између себе као браћа живе.

Глава четврта: О закону јестественом.[уреди]

П. Шта је то закон јестествени?

Од. Закон јестествени јест глас божји у нама, који нас разумом и савјести учи, шта да чинимо, а чега да се клонимо.

П. Чему нас учи закон јестествени, што се Бога тиче?

Од. Учи нас томе, да осим њега једног никог другог за Бога непочитујемо, и да се закону његовом покоравамо.

П. А чему нас учи закон јестествени, што се људи тиче?

Од. Учи пас томе, да нечинимо ником оно, што сами неби ради били да нам ко учини.

П. А чему нас учи закон јестествени, што се нас самих тиче?

Од. Учи нас томе, да жеље наше обуздавамо и да се клонимо свега онога, што тијелу нашем досадити, а душу нашу огријешити може.

П. Јесу ли се потомци нојеви по овом закону владали?

Од. Нијесу. Они су пред Богом сгрјешили тим, што су га се одрекли и мјесто њега сунцу и другијем стварима клањалисе.

П. Да нису они почели чинити каква безакоња?

Од. Јесу. Они су међу собом почели чинити различна безаконија, тим, што родитеље своје нијесу почитовале, што су убијали, отимали, и један другог нападали; што правду нијесу набљудавали и што су за неуредним својим жељама сљедовали.

Глава пета: О Авраму и прочим праотцима.[уреди]

П. Гдје је сачуван закон јестествени послије потопа?

Од. Закон јестествени сачуван је послије потопа у потомству Сима сина нојева.

П. Ко је у потомству симовом особито знаменит био?

Од. У потомству симовом особито је знаменит био Авраам.

П. А зашто?

Од. Зато, што је Бог завјет с њим учинио.

П. Шта му је Бог обећао?

Од. Обећао му је, да ће од њега велики народ произићи.

П. Шта му је јошт обећао?

Од. Јошт му је обећао дати земљу Ханаанску!

П. Шта му је најважније обећао?

Од. Најважније обећао му је то, да ће се Спаситељ рода човјечијег из његовог племена родити.

П. Какав је знак био завјета божијег с Авраамом?

Од. Тај знак био је обрезаније.

П. Како је Бог кушао вјеру авраамову?

Од. Бог је вјеру авраамову кушао тим, што му је заповиједио, да му сина свог Исаака принесе на жртву.

П. Па је ли послушао Авраам ову заповијед божију?

Од. Јест доиста послушао. Извео је био свог сина Исаака на гору високу, везао му руке и положио га на жртвеник, и већ је и нож подигао био да га закоље; но анђео, по заповјести божијој, уздржи му руку, рекавши, да никакво зло чеду свом нечини.

П. А зашто је хтјео сина свог Исака Богу на жртву принијети?

Од. Он је то учинити хтјео зато, да би тим покорност своју према Богу освједочијо.

П. Је ли Исак имао сина?

Од. Јест имао сина Јакова, који се другчије Израиљ звао.

П. Колико је Јаков имао синова?

Од. Јаков је имао дванаест синова.

П. Имају ли какво обште име?

Од. Они се једним обштим именом зову патријарси или праотци.

П. Који је био међу њима најзнаменитији?

Од. Најзнаменитији међу њима био је Јосиф.

Глава шеста: О робству Мисирском и Пасхи.[уреди]

П. Кажи нам историју о Јосифу?

Од. Јосиф је због своје невиности и простосрдачности био љубимац оца свог, зато браћа његова омрзну на њега и тајно продаду га у Мисир. У овој идолопоклоничкој земљи остао је он вјеран истином Богу, и зато га је Бог прославио. Он је истина у почетку робом био, ал послије је дошао до највеће части код цара.

П. Је ли се када видио са оцем и браћом својом?

Од. Кад су наступиле гладне године, дођу браћа његова у Мисир да купе пшенице. Јосиф их позна, прокаже им се, опрости им кривицу и пресели их заједно с отцем Јаковом у Мисир, гдје су се они јако умножили.

П. Шта је други цар Мисирски хотјео с њима учинити?

Од. Он је хтјео све истријебити.

П. Ко их је од тога сачувао?

Од. Бог.

П. Кога је Бог употребио за њихово избавлење?

Од. Бог је за њихово избавлење употребио Мојсија.

П. Шта је Бог заповиједио Мојсију?

Од. Заповједио му је, да изведе Израиљце из Мисира.

П. Па шта је чинио Мојсије?

Од. Мојсије је чинио велика чудеса пред Фараоном. царем мисирскијем, да би га тиме принудио, да заповијест божју испуни, и Израиљце из Мисира одпусти.

П. Шта је то Пасха?

Од. Пасха је јагње, на жертву опредјелено, које су Израиљци јели мало пре него што ће из Мисира изићи и ослободитисе.

П. Је ли какво предказање скопчано било са овим избавлењем Израиљаца?

Од. Јест; са избавлењем Израиљаца из робства мисирског скопчано је било то предказање, да ће Бог по времену и све људе од проклетства и вјечне муке избавити.

Глава седма: О путовању кроз пустињу.[уреди]

П. Куда су пошли Израиљци, кад су већ из Мисира изишли?

Од. Кад су Израиљци из Мисира изишли, пошли су у земљу Хананску, у коју их је Бог повео.

П. Зашто их је тамо повео?

Од. Зато, да би испунио своја обећања.

П. Како су они прешли преко црвеног мора?

Од. Бог је заповједио Мојсију, да простре палицу своју по мору, и подигао је јаки вјетар, па се вода одмах раздијелила и сухо дно показала, по ком су Израиљци безбједно прешли.

П. Послије тога куда су ишли?

Од. Ишли су кроз велику пустињу.

П. Шта су тамо јели?

Од. Јели су манну, коју им је Бог с неба слао.

П. Кад воде нијесу имали, одкуда су је добили?

Од. Бог им је произвео воду из камена.

Глава осма: О закону божјем.[уреди]

П. Кад је Бог дао Израиљцима свој закон?

Од. Бог је дао Израиљцима закон свој у педесети дан послије њиховог изласка из Мисира.

П. Гдје им је дао закон свој?

Од. На гори Синајској.

П. Кажи нам заповједи тог закона?

Од. Оне гласе овако:

1. Аз јесам Господ Бог твој, да не будет тебје бози ини развје мене.
2. Не сотвори себје кумира, ни всјакаго подобија, јелика на небеси горје, и јелика на земљи низу, и јелика во водах и под земљеју, да не поклонишисја им, ни послужиши им.
3. Не приемли имене Господа Бога твојего всује.
4. Помни дењ суботни, свјатити јего; шест днеј дјелај, и сотвориши в њих всја дјела твоја; а дењ седмиј, субота, Господу Богу твојему.
5. Чти отца твојего и матер твоју, да благо ти будет, и да долгољетен будеши на земљи.
6. Не убиј.
7. Не прељуби сотвори.
8. Не укради.
9. Не послушествуј на друга твојего свидјетељства ложна.
10. Не пожелај жени искрењаго твојего, не пожељај дому ближњаго твојего, ни села јего, ни раба јего, ни рабињи јего, ни вола јего, ни вола јего, ни всјакаго скота јего, ни всего јелика сут ближњаго твојего.

П. На чему су биле написане те заповиједи?

Од. Заповједи ове биле су од Бога написане на двије таблице од камена.

П. Јесу ли и одприје те заповједи познате биле?

Од. Јесу; оне су и прије познате биле, јер оне нијесу ништа друго; него закон јестаствени.

Глава девета: О идолопоклонству.[уреди]

П. Јесу ли и други народи овако као Израиљци само једном Богу клањали се?

Од. Нијесу; јер било је много народа, који су у мјесто једнога Бога идоле измишљали и правили, и њима као Богу клањали се.

П. Шта су ти идоли представљали?

Од. Они су представљали различна лица мушког и женског пола, а поред тога и звјериње, које су ти народи обожавали.

П. Како су их они почитовали?

Од. Они су им се молили и жртве им приносили.

П. Одкуда је произишло такво безумље?

Од. Произишло је отуда, што су они правог Бога као свог саздатеља заборавили.

Глава десета: О Давиду и Месији.[уреди]

П. Ко је управљао народом израиљским, кад су већ ушли у земљу обећану?

Од. Најприје су управљали народом израиљским судије а послије цареви.

П. Ко је био први цар?

Од. Први цар био је Саул.

П. А ко је био други?

Од. Други је био Давид.

П. Од кога је кољена Давид?

Од. Давид је од кољена јудина, једног од синова јаковљевих.

П. Гдје је он живио?

Од. У Јерусалиму, на гори, која се звала Сион.

П. Шта је он заповједио, да се на исту гору пренесе?

Од. Давид је заповједио, да се ковчег завјета па гору сионску пренесе.

П. Шта је Бог обећао Давиду?

Од. Обећао му је, да ће се од његовог племена родити Спаситељ свијета, Христос.

Глава једанаеста: О раздјељењу царства.[уреди]

П. Ко је био нашљедник давидов?

Од. Нашљедник давидов био је Соломон.

П. Каква је била соломонова влада?

Од. Соломонона влада била је уобште благополучна и спокојна.

П. Није ли јошт и што боље имао?

Од. Он је јошт и праву мудрост имао.

П. Шта је он знаменито урадио?

Од. Он је сазидао величанствен храм у Јерусалиму.

П. Зар тамо није било храма, у ком би се Богу молили?

Од. Није; само је био један храм и један жертвеник.

П. А зашто је само један храм и један жертвеник био?

Од. Зато, да би се тим изјавило, да је само јодан Бог и једна вјера.

П. Шта се случило послије смрти Соломонове?

Од. Послије смрти његове царство се његово раздијелило.

П. Шта је сину његовом Ровоаму остало?

Од. Сину његовом Ровоаму остала су само два племена јудино и венијаминово.

П. А ко је владао над оно друго десет племена?

Од. Над њима се зацарио слуга соломонов, по имену Јеровоам.

П. Шта је радио Јеровоам, да би пријестол свој утврдио?

Од. Учинио је раскол.

П. Шта је то раскол?

Од. Раскол јест раздјељење цркве.

П. Гдје је истинита црква остала?

Од. Истинита црква остала је у Јерусалиму, у царству јудином.

П. Гдје је била столица лажне цркве и царства израиљског?

Од. Столица лажне цркве и царства израиљског била је у граду Самарији; по томе се царство израиљско другчије и самаријско називало.

Глава дванаеста: О пророцима.[уреди]

П. Ко су били пророци?

Од. Пророци били су људи, духом божјим испуњени.

П. Ко је био тај дух?

Од. Бог Дух свети, који сваку ствар оживотворава.

П. Зашто се они називају пророцима?

Од. Они се пророцима називају зато, што су будућа прорицали.

П. Којих пророка имамо ми писана прорицања?

Од. Имамо Исаије, Јеремије и других свега шестнаест.

П. Шта су они предказивали?

Од. Предказивали су савршено разорење царства самаријског.

П. А шта су о Јерусалиму прорицали?

Од. О Јерусалиму прорицали су то, да ће и он разорен и опет подигнут бити.

П. Јесу ли они што о Месији прорицали?

Од. Они су све предказали, шта ће се с њим случити.

П. А јесу ли шта о новом Завјету предказивали?

Од. 0 Новом Завјету предказивали су то, да ће он савршенији бити од Старог Завјета.

П. Шта су о идолопоклоницима говорили?

Од. О идолопоклоницима су говорили, да ке сви оставити и презрети идоле, и клањати се само једном истином Богу.

Глава тринаеста: О рођењу Исуса Христа.[уреди]

П. Ко је била мати Господа нашег Исуса Христа?

Од. Мати Господа нашег Исуса Христа била је света дјева Марија.

П. Од ког је она кољена била?

Од. Она је била од кољена јудина, из племена давидова.

П. Коме је она била обручена?

Од. Она је била обручена Јосифу, из истог племена, да би он био хранитељ њеног дјевства.

П. Ко је њој јавио, да ће она родити Исуса Христа?

Од. Јавио јој је анђео Гаврил кога је Бог послао, да јој то благовјести.

П. Како је она ту вјест примила?

Од. Она је примила ту вјест с вјером и покорношћу.

П. Шта је послије било?

Од. Било је то, да је син божји у утроби њеној примио на себе тјело човјечије, као што је и наше, но осим гријеха.

П. Гдје се родио Господ наш?

Од. У Витлејему јудејском.

П. Који су од идолопоклоника најприје дошли њему на поклоњење?

Од. Од идолопоклоника најприје су му дошли на поклоњење мудраци од истока.

П. Шта је радио Ирод, кад је то чуо?

Од. Ирод се побојао, да му тај новорођени Месија непреотме царство, па зато заповједи, да се сва дјеца по Витлејему и оближњим мјестима поубијају, да би тако и новорођеног Месију живота лишио.

П. Како се Исус спасао?

Од. Анђео је заповједио Јосифу, да с Исусом отиде у Мисир. А кад је Ирод умро, онда му је рекао, да се из Мисира у Јудеју врати. И Јосиф, повинујући се заповједи божјој, вратио се, и отишао у град галилејски, Назарет.

Глава четрнаеста: О Јовану Крститељу.[уреди]

П. Чији је син био свети Јован?

Од. Свети Јован био је син Захарије и Јелисавете, која је била тетка дјеве Марије.

П. Гдје је он живио?

Од. Он је живио у пустињи, и проводио је живот свој у строгом уздржању.

П. Јесу ли пророци што и о њему говорили?

Од. Јесу. Они су га називали предтечом Месије.

П. Шта је то предтеча?

Од. Предтеча је онај, који пред другим иде.

П. Шта је проповједао Јован?

Од. Он је опомињао људе, да се покају.

П. Шта је радио с онима, који су се покајали?

Од. Њих је крстио у рјеци Јордану.

П. Је ли он и Исуса крстио?

Од. Јест. Исус је захтјео крститисе, да би примјером својим крштење осветио.

П. Шта се случило при крштењу Христовом?

Од. Дух свети сишао је у виду голуба над њега, и чувен је био с неба овај глас Бога Оца: Сеј јест Син Мој возљубљениј, о Њем же благоволих.

П. Шта је Јован свједочио о Исусу?

Од. Свједочио је то, да је Исус Христос дошао, да спасе све људе од гријеха и проклетства.

Глава петнаеста: О Апостолима.[уреди]

П. Куд је отишао Христос послије крштења?

Од. Отишао је у пустињу и постио тамо четрдесет дана.

П. Шта је послије учинио?

Од. Он је изабрао неке ученике. Рекао им је да за њим иду, и они су за њим пошли.

П. Како се другчије зову ови ученици?

Од. Зову се апостоли, то јест посланици.

П. Колико је апостола Христос изабрао?

Од. Изабрао је њи дванаест, који су се звали: свети Петар и с. Андрија, брат његов; с. Јаков и с. Јован, синови зеведеови: с. Филип, с. Вартоломеј, с. Матееј, с. Тома, с. Јаков, и с. Јуда, синови алфеови; с. Симон, и предатељ Јуда искариотски.

Глава шестнаеста: О Проповједи Исуса Христа.[уреди]

П. Шта је радио Исус па земљи?

Од. Исус је проповједао по градовима, селима и другим мјестима.

П. Шта је проповједао?

Од. Проповједао је Евангелије царства небесног.

П. Шта значи ријеч Евангелије?

Од. Ријеч Евангелије значи радостна вјест.

П. Шта је то царство небесно?

Од. Царство небесно јест вјечно блаженство, којим ће Бог све добре и праведне обдарити.

П. Шта је Исус о себи говорио?

Од. Говорио је, да је сишао па земљу да људе спасе.

П. А шта нам је заповједио да радимо?

Од. Заповједио нам је, да се кајемо, да у њега вјерујемо и да се науци његовој покоравамо.

П. А какву нам је молитву оставио?

Од. Оставио нам је ову молитву:

Отче наш, иже јеси на небесјех, да свјатитсја имја твоје, да приидет царствије твоје, да будет воља твоја, јако на небеси, и на земљи; хљеб наш насушниј дажд нам днес, и остави нам долги нашја, јакоже и ми остављајем должником нашим, и не введи нас во искушеније, но избави нас от лукаваго. Јако твоје јест царство и сила и слава во вјеки. Амин.

П. Јесу ли сви људи науку његову примили?

Од. Народ је са свијех страна гомилама долазио и слушао науку његову; ал они, који су страстима својима оддани били, и који нису хтјели оставитисе безаконог живота, јако су њој противили се; јер је наука његова нечисту савјест њихову живо карала, па су зато страшно омрзли на Исуса.

П. Који су били његови највећи непријатељи?

Од. Највећи непријатељи његови били су књижници и фарисеји.

П. Који су то били књижници?

Од. Књижници били су учитељи закона.

П. Ко су били фарисеји?

Од. Фарисеји били су људи притворни, који су у испуњавање спољашњих обреда сву силу закона полагали.

П. Шта су најпослије наумили непријатељи Исусови учинити му?

Од. Наумили су убити га.

П. Ко им се обећао издати га?

Од. Јуда Искариотски, један од дванаест Апостола.

П. За коју је цијену обећао издати Исуса?

Од. За тридесет сребреника.

Глава седамнаеста: О страдању Исуса Христа.[уреди]

П. Кад је Исус умро?

Од. Исус је умро у вријеме пасхе.

П. Шта је Исус установио на пошљедњој вечери са својим Апостолима?

Од. Установио је тајну светог причешћа.

П. А како ју је установио?

Од. Он је узео хљеб у руке благословио га и дао ученицима, рекавши: Сије јест тјело моје. Послије је узео чашу с вином, и казао им: Сија јест кров моја. И на том је основао Нови завјет.

П. Шта је чинио Исус послије ове вечере?

Од. Он је усамљен пребивао у молитви као човјек, и предао се волји отца небесног.

П. Шта му се послије догодило?

Од. Јуда је довео војнике, који су Христа ухватили и Кајафи првосвештенику одвели.

П. Шта се догодило с Петром учеником?

Од. Петар се одрекао Христа, да га и непознаје, но послије се јако због тога кајао.

П. Куда су одвели Христа од Кајафе?

Од. Одвели су га Пилату.

П. Шта су му тамо радили?

Од. Тамо су му вијенац од трња на главу метали, па га послије на крст распели.

П. Како је на њему живот свој свршио?

Од. Он је живот свој окончао с овим ријечима: Отче! в руцје твои предају дух мој; и одмах затим разријешила се душа његова од тјела.

П. Како треба да сматрамо смрт његову?

Од. Треба да је сматрамо као жртву за нас; јер је он смрћу својом задовољио прави суд божији за гријехе свијех људи; и тако им мјесто казни милост божију задобио.

П. Шта се при његовој смрти случило?

Од. При смрти његовој сунце је потамнило, земља се затресла, и многи су мртви васкрсли.

Глава осамнаеста: О васкресенију и вазнесенију Исуса Христа.[уреди]

П. Шта се случило с тјелом Христовим послије смрти његове?

Од. Послије смрти Исусове положено је тјело његово у гроб.

П. Шта су непријатељи његови учинили?

Од. Непријатељи Исусови знајући из пророчанства да ће Христос васкрснути, поставили су стражу код гроба, да се неби оно пророчанство о њему испунило.

П. У који је дан Исус васкрсао?

Од. Исус је васкрсао у трећи дан послије своје смрти.

П. Је ли се Христос послије васкрсенија свога јављао апостолима?

Од. Јест, доиста јављао им се; и они су га видјели, и о васкрсенију његовом увјерили се.

П. Колико је дана Христос послије свог васкрсенија с њима пробавио?

Од. Он је послије васкрсенија четрдесет дана с њима пробавијо.

П. Какав је налог Апостолима дао?

Од. Заповједио им је, да иду у свијет и да проповједају Еванђелије; да одвраћају људе од безаконог живота, и да их нма покајање приводе; па који истинито науку њихову послушају и приме, такве да крсте, и тако да их светој цркви саједињавају.

П. Чему нас је научио тајном св. крштења?

Од. Тајном св. крштења научио је нас, да је Отац, и Син и свети Дух један истини Бог.

П. Како се он растао од својих ученика?

Од. Он се у њиховом присуству вазнесао на небо и сјео с десне стране на престолу Отца небеснога.

П. Шта је обећао Апостолима при вазнесенију на небо?

Од. Он је обећао, да ће с црквом својом и са сваким христјанином непрестано бити до конца вијека.

П. У који се дан вазнесао?

Од. Вазнесао се у четрдесети дан послије свога васкрсенија.

П. Хоће ли он опет на земљу доћи?

Од. Доћиће у пошљедни дан, да суди живима и мртвима, то јест, добре да обдари, а зле да казни.

Глава деветнаеста: О силаску Духа светог на Апостоле.[уреди]

П. У који је дан сишао Дух свети на Апостоле?

Од. У педесети дан послије васкресенија Христовог, а тај дан светковали су Евреји за спомен подученог закона на гори Синајској.

П. Шта се случило с Апостолима у тај дан?

Од. У тај дан получили су Духа светог.

П. Шта је Дух свети у њима произвео?

Од. Дух свети просвјетио је њихов ум, да би свето писмо добро разумјети могли.

П. Шта су радили кад су получили Духа светог?

Од. Чим су получили Духа светог, одмах су почели говорити различите језике.

П. Шта је значило то чудо?

Од. Чудо ово значило је то, да су они дужни били проповједати Еванђелије свима народима.

П. Зашто је Дух свети у педесети дан на Апостоле сишао?

Од. Зато, да би у онај исти дан објављен био Нови Завјет, у који је и Стари од Бога дат био.

Глава двадесета: О распрострањењу науке Христове. (додатак из црквене историје)[уреди]

П. Шта су чинили Апостоли послије силаска Духа светог?

Од. Послије силаска Духа светог на Апостоле, свети Петар тако је важну проповјед народу изговорио, да је њом многе у удивљење привео, и о истини еванђелској тако увјерио, да је од народа до три хиљаде одмах Христу обратило се.

П. Шта су послије тога Апостоли радили?

Од. Они су послије тога помоћу божјом велика чудеса чинили, и богодухновеном својом науком читаве народе у вјеру Христову приводили, и тако цркву христјанску установили.

П. Да нијесу због тога што пострадали?

Од. Они су много пострадали, претрпивши разна гоњења и мучења.

П. Јесу ли Апостоли науку Христову и написали?

Од. Јесу; опи су написали Еванђелије и посланице апостолске.

П. Јесу ли имали Апостоли договора између себе, кад су цркву Христову установили?

Од. Они су се тога ради на једно мјесто сабирали и саборе држали.

П. А је ли ко и послије њих такве саборе држао?

Од. Држали су их свети оци и учитељи црквени.

П. Кажи нам, шта су свети оци као најзнаменитије на тијем саборима урадили?

Од. Они су сачинили символ православне вјере.

П. Кажи нам тај символ вјере.

Вјерују во јединаго Бога Отца, вседержитеља, Творца небу и земљи, видимим же всјем и невидимим. И во јединаго Господа Исуса Христа, Сина Божија, јединороднаго, иже от Отца рожденаго прежде всјех вјек. Свјета от свјета, Бога истина, от Бога истина, рождена, не сотворена, јединосушчна Отцу, имже вјса биша. Нас ради человјек, и нашего ради спасенија, сшедшаго с небес, и воплотившагосја от Духа Свјата. и Марији Дјеви. и вочеловјечшасја. Распјатаго же за ни при Понтијстјем Пилатје, и страдавша, и погребена. И воскресшаго в третиј денј по Писанијем. И возшедшаго на небеса, и сједјашча одеснују Отца. И паки грјадушчаго со славоју судити живим и мертвим, јегоже царствију не будет конца. И в Духа Свјатаго, Господа животворјашчаго, иже от Отца исходјашчаго, иже со Отцем и Сином споклањајема и сславима, глаголавшаго пророки. Во једину свјатују, соборнују и апостолскују Церков. Исповједују једино крешченије во остављеније грјехов. Чају воскресенија мертвих. И жизни будушчаго вјека. Амин