Ко што поврх реке
| Ко што поврх реке Писац: Томас Мур, преводилац: Потугин |
Ко што поврх реке сунце сја и пече,
Док дубине мрачне ледна струја сече:
Тако се на лицу често осмех јави,
Док нам јадну душу сињи терет дави.
Спомен тужан тамну болетицу буди,
Осени нам груди сенком мрачне студи,
Па, живели тужне ил’ веселе дане,
Бол ни радост не мож’ срце да нам гане.
Та ми мисо дође сред санка слађана:
На дрвету једном виси суха грана,
Са румени зраци сунце по њој блиста,
Она блиста, али не мож’ да пролиста.
Извор
[уреди]- 1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година I, број 4, стр. 106.