Ko što povrh reke
| Ko što povrh reke Pisac: Tomas Mur, prevodilac: Potugin |
Ko što povrh reke sunce sja i peče,
Dok dubine mračne ledna struja seče:
Tako se na licu često osmeh javi,
Dok nam jadnu dušu sinji teret davi.
Spomen tužan tamnu boleticu budi,
Oseni nam grudi senkom mračne studi,
Pa, živeli tužne il’ vesele dane,
Bol ni radost ne mož’ srce da nam gane.
Ta mi miso dođe sred sanka slađana:
Na drvetu jednom visi suha grana,
Sa rumeni zraci sunce po njoj blista,
Ona blista, ali ne mož’ da prolista.
Izvor
[uredi]- 1895. Brankovo kolo za zabavu, pouku i književnost. Godina I, broj 4, str. 106.