Каву пије Шимић капетане
У неђељу на Преображење,
Нит с' умио ни Богу молио;
Али њему ситна књига дође
Да он иде на цареву војну. 5
Књигу штије Шимић капетане,
Питала га остарила мајко:
„Кака ј' књига, мој сине једини,
Кака ј' књига од кога ли града?“
Ал' говори Шимић капетане: 10
„Худа књига, моја мила мајко,
Худа књига худо заповједа
Да ја идем на цареву војну.“
И отиђе Шимић капетане.
Он отиђе на цареву војну. 15
Првог Турци топа опалише,
У Шимића калпак ударише;
Другог Турци топа опалише,
У Шимића коња ударише;
Трећег Турци топа опалише, 20
У Шимића срце ударише.
Паде Шимић на земљицу црну,
С бјелим плећ'ма црну земљу мјери,
А с очима сјајне звјезде броји.
Полећела два врана гаврана, 25
Они лете Шимићеву двору,
Па падају двору на капију;
Питала их Шимићева мајко:
„Бога вами, два врана гаврана!
О'кле ли сте, од кога ли града? 30
Да нисте ли од козаре Црне?
Јесте л' вид'ли Шимић' капетана?“
И говоре два врана гаврана:
„Ој Бога нам, Шимићева мајко!
И ми јесмо од козаре Црне, 35
Видили смо Шимић' капетана:
С бјелим плећ'ма црну земљу мјери,
А с очима сјајне звјезде броји.“
Кад то чула Шимићева мајко,
Од жалости на земљицу паде, 40
Како паде, више не устаде.
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 145-146.
