Ko zlo čini i dočeka ga
Bila tri brata, pa jedan bio budalast, a ona druga dva pametna. Budalaš nije ništa radio, već samo gotovinu jeo. To je bilo krivo njegovoj braći, da se oni i za njega muče, a on samo da dembeliše, pa se zgovore, da ostave budalaša, pa da pobjegnu.
Tako i učine. Budalaš, kad ogladni, pođe da ih traži, pa, trči, trči stigne ih. Začude se braća kad ga ugledaju, pa ga stanu ćerati, a on im reče: „Dajte mi što da jedem, pa ću ići.“ Braća mu daju te jede, pa otalen ee oni krenu dalje.
Budalaš opet ogladni, potrči za braćom i stigne ih. Opet mu daju te jede, a oni pođu dalje, no kad ih i po treći put budalaš stigne, a oni šta će, kud će, nego ga povedu sa sobom.
Išli su tako, išli, dok nađu jednoga diva, koji je imao tri šćeri i ponude se da u njega rade. Div im reče: „Uzeću vas, jer evo mi je prispjela žetva, ali, ako se smijete poduhvatiti, da ćete vas trojica više od mene nažnjeti, a ako to ne učinite nema na vama gdave.“
Braća pristanu, ali kad pogledaše kako div žanje, prepadoše se, no budalasti brat zavara oči divu i njegovim šćerima, pa ukradi ondale malo, odavle malo, pa na njihov nažanj. Kad bi u veče, a njih trojica nažljeli više od diva.
Začudi se div šta bi. Odvede braću kući, pa namisli da ih tu noć ubije. Kad u veče legnu, pokrije div šćeri crnijem ćebetima, a braću bijelijem, kad se noću probudi da ih raspozna, i tako legnu svi spavati. Kad ostali pospu, a ono skoči budalasti brat, pa skine s divovijeh šćeri crna ćebeta, pa ih baci na braću, a bijelijem njih pokrije.
Div, kad ustane, uzme sjekiru, pa došavši do bijelijeh pokrovaca, razmahne, te ubije svoje šćeri, pa opet legne spavati. Kad bilo pred zoru, budalasti brat probudi svoju braću pa pobjegnu. Kad u jutru div se probudi, vidi šta je učinio, ali kasno.
Braća se krenu dalje, pa dođu u jedan grad i pogode se u cara da služe. Opet im se dodija budalastog brata raniti, pa smisle da ga se kako oproste. Nagovore cara, da pošalje njihova brata divu da donese njegov jorgan. Car odma dozove budalaša, kaže mu šta želi, te, ako veli ne ispuni nema mu na ramenu glave. Budalaš se krene na put, hajde, hajde, dođe u divove dvore i zastane diva da spava, pokrio se onim jorganom.
Budalaš povuče jorgan, a ono na njemu puno praporaca, pa stadoše zvečati. U tom se div probudi, ufati budalaša i sveže ga. Sjutra dan ode div u šumu, a njegova žena bila teška, pa stane cijepati drva. Kad je viđe budalaš reče: „Nemoj se ti mučiti tako trudna, već odriješi me, ja ću da ti drva nacijepam!“ Žena ga odriješi, a on ščepa sjekiru, pa ženu u glavu,uzme jorgan pa bjež čas prije dok nije div došao.
Kad dođe budalaš caru i donese jorgan, svi mu se začude. No opet braća nagovore cara, da pošalje budalaša, da mu donese živoga diva. Budadaš se preobuče u drugo odijelo pa pođe opet divu. Hajde, hajde tako, dok dođe u divove dvore i zastane diva kod kuće.
„Pomoz Bog dive!“ reče budalaš, pa ga stane pitati nije li vidio kakve ljude, da vode ženu, veli ukrali mi je, pa sam pošao da je tražim. „ I meni su ukrali jorgana rekne div, „već hajdemo zajedno da ih potražimo!“
Budalaš nagovori diva da legne u sanduk, pa da ga on nosi. Div legne, a on klince, pa ga zakuje. Otale, ponese on sanduk, i hajde, hajde, dođe caru, spusti mu sanduk, pa pobjegne. Car dozove dunđera da otkuje sanduk, skupe se oko njega i braća budalaševa i drugi. Kad dunđer otkova sanduk iziđe div, pa kad ugleda u sobi svoj jorgan, ražljuti se pa ubije i cara i sve one što su bili u sobi, pa i budalaševu braću. —
Iz zbirke: N. T. Kašikovića
Izvor[uredi]
Bosanska vila, godina I, broj 3, Sarajevo, 1. februar 1886, str. 46-47.