Коњевић Мујага отвара путе на Котаре
0001 Вићу чини бане Задранине
0002 На Котару у Задру камену,
0003 Све сердаре у вићу потего,
0004 Из беглука пиће положио.
0005 Вићу чини за недиљу дана,
0006 Ни с ким бане да говори не ће,
0007 А нико га не сми упитати,
0008 Што им бане да дивани не ће.
0009 Пред њим чаша стоји наливена,
0010 Прекривена врцолатом златним,
0011 Најстраг дука у коледу дође.
0012 Кад му дође Јован-капетане,
0013 Помоћ викну, па се поклонио,
0014 Љуби пред њим врцолат од злата,
0015 Њему вели бане Задранине:
0016 „Дуко моја, Јован-капетане!
0017 Ево има за недиљу дана,
0018 Вићу чиним у Задру бијелу,
0019 Тебе мени у коледу нејма.“
0020 Јопе му се Јован поклонио,
0021 Љуби пред њим врцолат од злата:
0022 „Господине, Задранине бане!
0023 Прије теби доићи мого нисам,
0024 Да ћеш моју одризати главу;
0025 Ал те молим, бане господине,
0026 Деде кажи Јован-капетану:
0027 Вићу чиниш за недиљу дана,
0028 Са шта ни с ким да диваниш не ћеш,
0029 Још те не сми нико упитати,
0030 Што ти мучиш, да диваниш не ћеш?“
0031 Њему вели бане Задранине:
0032 „Мој Јоване, дуко најмилија!
0033 Деде сједи код колина мога,
0034 Да ти каже бане Задранине.“
0035 Кад му Јован сиде код колина:
0036 „Мој Јоване, дуко најмилија!
0037 Ево има дванаест година,
0038 Како ј’ бане Задар населио,
0039 Како ме је принцип помилово,
0040 Бановину мени поклонио,
0041 Владанију уз оба Котара
0042 На четири наше бановине,
0043 Да му Котар чувам од Турака.
0044 Ево има за дван’ест година,
0045 Да ја сједим у Задру бијелу,
0046 Врло су ми Турци додијали,
0047 А најгоре лички Мустајбеже,
0048 Врло ј’ беже Лику наредио
0049 И по Лици рају помилово,
0050 Да се с нами крешу по граници.
0051 У ’во мојих дванаест година
0052 Ја не могу Котар очувати.
0053 Често Турци трчу на Котаре,
0054 Робе, пале, тешку жалост граде,
0055 Сичу момке, одводе дивојке,
0056 Гоне воке, а сичу тежаке,
0057 Пале наше куле по Котару,
0058 Не могу му Котар очувати.
0059 А у мене сад јунака нејм,а
0060 Да он бану каже у коледи,
0061 Како б’ бане Котар наредио
0062 И сачуво Котар од Турака.
0063 Ни једне нејма бијеле године,
0064 У години никаква мјесеца,
0065 Да Турака на Котару нејма,
0066 Ја бегове испод краја раје.“
0067 Онда му се Јован поклонио,
0068 А фати се чаше наливене,
0069 Попи чашу, бану говорио:
0070 „Господине, Задранине бане!
0071 Ево теби Јован-капетана,
0072 Који ће ти Котар очувати
0073 И Котаре наше наредити.
0074 Ти послушај Јован-капетана:
0075 Ти појаши великог путаља,
0076 Ја ћу, бане, дјогу великога,
0077 Подигнути наше Котаране,
0078 Па извести у наше планине,
0079 У планини сичу оборити,
0080 А на кланце метнути чардаке,
0081 У чардаке врћи харамбаше,
0082 Нек чувају кланце и чардаке,
0083 Нек не могу пролазити Турци,
0084 Онда ’ш, бане, Котар очувати.“
0085 Када чуо бане Задранине:
0086 „Дуко моја, Јован-капетане!
0087 Тебе хоће послушати бане.“
0088 Па сердаром вели у коледи:
0089 „Ви сердари са Котара мога!
0090 Сваки хајде својој домовини,
0091 Свак подижи своју сердарију,
0092 Док се спреми бане Задранине,
0093 Узвит ћемо обадва Котара,
0094 У планини сичу оборити
0095 И на стазе дигнути чардаке.“
0096 Дигоше се котарски сердари,
0097 Свак окрену својој домовини,
0098 Опреми се Задранине бане
0099 И уз њега Јован-капетане,
0100 Отискоше низ камен-Котаре,
0101 Подигоше младе Котаране.
0102 Кад дигоше обадва Котара,
0103 Изведе их у планину бане,
0104 Наредјује Јован-капетане:
0105 Обарају сичу у планинах
0106 Све дан по дан за пун мјесец дана,
0107 А на стазах ту граде чардаке.
0108 Док у стазах погради чардаке,
0109 Тад му вели бане Задранине:
0110 „Дуко моја, Јован-капетане!
0111 Поградисмо у гори чардаке.“
0112 „ „Господине, бане Задранине!
0113 Сад попиши наше Котаране,
0114 Тридесет смо метнули чардака,
0115 Сад упиши тријест харамбаша,
0116 Сваком подај по тријест дружине,
0117 Нек чувају у гори чардаке.“
0118 Сави бане обадва Котара,
0119 Па пописа бане харамбаше,
0120 Он уписа тријест харамбаша,
0121 Сваком даде по тридесет друга,
0122 Сваком даде тријест ченевира.
0123 Сваком вели Јован-капетане:
0124 „Ето теби чардак у планини,
0125 А ето ти тријест конопаца,
0126 Ето теби тридесет дружине,
0127 Ако ти Турчин брез огласе прође,
0128 Вишај себе и своју дружину!“
0129 Кад подмири у гори чардаке,
0130 Два чардака њему остадоше,
0131 Оста један покрај сињег мора,
0132 Он повика Павла харамбашу:
0133 „Побратиме, Павле харамбашо!
0134 Ево има двадесет година,
0135 Да ти вавик по планинах ходаш,
0136 А ти водаш тридесет дружине;
0137 Ето теби чардак у планини,
0138 Ето т’ чардак покрај сињег мора,
0139 Не треба три тријест конопаца;
0140 Ако т’ Турчин брез огласе прође,
0141 Скачи у море и ти и дружина,
0142 Бој се сабље Јован-капетана!“
0143 „ „Господине, не старај се с тиме!“ “
0144 Још му оста чардак у планини,
0145 У планини у Студених стинах,
0146 Још не море наћи харамбаше,
0147 Стаде вика Јован-капетана:
0148 А повика Силовину Марка:
0149 „Побратиме Силовину Марко!
0150 Тебе фале, да си јунак прави,
0151 Гдје мач сива, а полићу главе,
0152 Ето теби чардак у планини,
0153 У планини у Студених стинах,
0154 Најпречи је богаз од Турака,
0155 Примај ми се у гори чардака!“
0156 Онда му се Марко поклонио:
0157 „Господине Јован-капетане!
0158 Примит ћу се у гори чардака,
0159 У планини у Студених стинах,
0160 Дат ћеш мени шездесет дружине,
0161 Да ти чардак чувам у планини,
0162 Најтежи је богаз од Турака.“
0163 Насмија се Јован-капетане:
0164 „Бирај, Марко, шездесет дружине,
0165 Бирај друштво, какво теби драго!“
0166 Он изабра шездесет дружине,
0167 Све по оу и по мрку брку,
0168 Који знаде пушку одапети
0169 И на пушци нишан уфатити,
0170 На запету пушку ударити,
0171 А за голу сабљу прифатити.
0172 Кад изабра друштво у планини,
0173 Онда му бане коња поклонио,
0174 Поклони му великог алата:
0175 „Ето т’, Марко, алат од менека!
0176 Да поћераш кога у планини,
0177 Нек га имаш на чем поћерати;
0178 Да ти, Марко, биде до потребе,
0179 Да побигнеш, Марко, низ планину,
0180 Нека на чем имаш побигнути!“
0181 Насмија се Јован-капетане,
0182 Шездесет му даде конопаца:
0183 „Чувај добро кланца и чардака!
0184 Ако т’ Турчин брез огласе прође,
0185 Вишај себе и своју дружину,
0186 Бој се сабље Јован-капетана,
0187 Ја ћу твоју одризати главу.“
0188 Кад подмири у гори чардаке
0189 И помећа у њих харамбаше,
0190 Онда вели Јован-капетане:
0191 „Господине, бане Задранине!
0192 Сад ћу теби Котар очувати,
0193 Већ Турчина на свој Лици нејма,
0194 Да нам Котар брез огласе придје,
0195 Сад ћем’ ићи Задру на Котаре.“
0196 Док је Јован страже исправио
0197 И у гори помећо чардаке,
0198 Наредио у њих харамбаше,
0199 Таман прошла три мисеца дана.
0200 Подиже се Задранине бане,
0201 Оде бане Задру низ Котаре,
0202 С њиме оде Јован-капетане.
0203 Кад садјоше у Задар камени
0204 И у Задру толу заметнуше,
0205 Онда вели Јован-капетане:
0206 „Господине, Задранине бане!
0207 Сад се не бој бега и Личана,
0208 Не могу нам на Котаре саћи,
0209 Ван да чудо наћерају војске,
0210 Док је живих наших харамбаша,
0211 Сад ми зови Липошића Јанка.“
0212 Дозва бане Липошића Јанка,
0213 Њему вели Јован-капетане:
0214 „Службениче, Липошићу Јанко!
0215 Ето теби Задар и капија,
0216 И ето ти тридесет дружине
0217 И краљевих великих топова,
0218 Дуге вранке и беглук-лубарде,
0219 Чувај добро Задра и капије,
0220 Господине, задранине бане!
0221 Сад ја идем својој домовини.“
0222 „ „Мој Јоване, дуко најмилија!
0223 Сад ти твојој хајде домовини,
0224 Долази ми сваке недјељице,
0225 Дуко моја, да се напијемо!“
0226 Оде Јован својој домовини,
0227 Оста бане у Задру камену.
0228 То се чуло на широку Лику,
0229 За то лички чуо Мустајбеже,
0230 Бег Мустајбег сједи у механи,
0231 Око бега млого Удбињана,
0232 Њима вели лички Мустајбеже:
0233 „Удбињани, моји соколови!
0234 Јесте л’ чули, моји Удбињани,
0235 Да је бане Котар утврдио,
0236 По планинах сичу оборио,
0237 А на кланце помећо чардаке,
0238 У чардаке метно харамбаше?
0239 Веш у нске војевања нејма.
0240 Да сам вила, па да имам крила,
0241 Крил ами тела принити не могу,
0242 Да би тамо сашо на Котаре
0243 Поробити, добро задобити.
0244 Свак од себе пусет одбацујте,
0245 А за дворни посо прифаћајте,
0246 Да сијемо билицу шеницу,
0247 Бог ће дати, радјат ће шеница,
0248 За шеницу па се одивати
0249 И румена пића напојити.“
0250 Свако мучи, ништа не дивани,
0251 Свак од себе пусет одбацио,
0252 А за дворни посо прифатише,
0253 Нека сију билицу шеницу!
0254 Виш’ у бега нејма војевања
0255 Све дан по дан за деве тгодина,
0256 Веш не могу војевати Турци,
0257 Да би тамо Котар поробили.
0258 Често беже шаље уходнике,
0259 Да ходају по планини Турци,
0260 Да уходе у гори чардаке,
0261 Не би л’ стазу нашли у планини,
0262 Да преведу личког Мустајбега
0263 Брез огласе младих харамбаша.
0264 Фајде није личком Мустајбегу,
0265 Пто он своје шаље уходнике,
0266 Кад не могу на Котаре проћи
0267 Све дан по дан за девет година.
0268 Већ по Лици офалише Турци,
0269 Офалише и опотрибише,
0270 У абу се аге окројише,
0271 А нефери врло оголили.
0272 Онда вели беже у механи:
0273 „О Личани, моја браћо драга!
0274 Овде с’ ’вако живити не море;
0275 Ако ’вако буде на Удбини,
0276 Нами ваља Лику оставити,
0277 Из ње, дјецо, па се раселити.“
0278 А механа пуна Удбињана,
0279 Сваки мучи, ништа не дивани.
0280 Медју њима Коњевић Мујага,
0281 Ага мучи, ништа не говори.
0282 Све погледа беже са пенџера,
0283 Не би л’ иког беже опазио,
0284 Да му дође у беглук-механу,
0285 Да он каже личком Мустајбегу,
0286 Да је стазу нашо у планини,
0287 Бег би њега једва дочекао.
0288 Кад опази пишца уз рудине,
0289 На дугу се пушку подапире,
0290 Потавнио, врло поцрнио,
0291 А испаро на себи одило.
0292 Познаде га лички Мустајбеже,
0293 Позна свога Ђулић-бајрактара:
0294 „О Личани, браћо и дружино,
0295 Ето мога Ђулић-бајрактара!
0296 Ево има три недиље дана,
0297 Да ми нејма Ђулић-бајрактара.
0298 Бајрактар је врло потавнио,
0299 Канда ј’ био негдје на уходи,
0300 Он присако стазе по планини.
0301 Није л’ Бог до и срећа божија,
0302 Да је нашо стазу у планини,
0303 Да б’ се могло прићи на Котаре,
0304 Бег би њему војску подигнуо,
0305 Не би л’ штогод тамо задобили.“
0306 Тад му стиже у механу бајро,
0307 Салам викну, бегу полетио,
0308 Дочека га лички Мустајбеже:
0309 „Гдје си, сине, бегов бајрактару?“
0310 Код себе му мисто намистио,
0311 Он му чашу пружи наливену:
0312 „Попиј чашу, бегов бајрактару!
0313 Гдје си тако, бајро, потавнио?
0314 Сад ти бегу казуј у механи,
0315 Гдје си био, шта ли си видио?“
0316 Попи чашу бегов бајрактару,
0317 Мустајбегу вели у механи:
0318 „Продј’ се, беже, не задаји јада!
0319 Боље б’ било, да смо изгинули,
0320 Овог вакта дочекали нисмо.
0321 Ево има три недиље дана,
0322 Да сам, беже, ходо по планини:
0323 У планини сича оборита,
0324 А на кланце метнути чардаци,
0325 У чардацих сједе харамбаше.
0326 Нигдје стазе у планини нејма
0327 Брез чардака и брез харамбаше.
0328 Не питај ме, лички Мустајбеже!
0329 Да си вила, па да имаш крила,
0330 Прићи, беже, на Котар не мореш,
0331 Камо л’, беже, ти привести војску,
0332 Мустајбеже, од тог фајде нејма,
0333 Виш’ нашега војевања нејма.
0334 Ако ’ш, беже, остављати Лику,
0335 Мореш своју Лику оставити,
0336 Не надај се четовању своме!
0337 Врло ј’ бане Котар утврдио,
0338 Котарани мамур и зендјили,
0339 Лако би се могло задобити,
0340 Не море се на Котаре прећи.“
0341 Стаде вика Коњевић-Мујаге:
0342 „Бајрактару, немој будалити!
0343 Ти не лажи нами у механи,
0344 То ти лажеш у гори чардаке
0345 И у њима харамбаше младе,
0346 Да је драго Коњевић-Мујаги,
0347 Ја би диго силновиту војску,
0348 Продро путе бегу на Котаре,
0349 Попалио по гори чардаке.“
0350 Бајрактару врло мучно било:
0351 „Коњевићу, книњска удовице!
0352 Зашто мени велиш у механи,
0353 Да ја лажем бегу Мустајбегу?
0354 Мучно је, ага, подигнути војску,
0355 А мучније на Котаре сићи.
0356 Кад не море лички Мустајбеже,
0357 Како ћ’ моћи книњска удовица?“
0358 Онда ага на ноге скочио:
0359 „Видит ћемо, бегов бајрактару,
0360 к ће бити книњска удовица!
0361 Ако моја биде жива глава,
0362 Ево ј’ вјера, бегов бајрактару,
0363 Ја продрти путе на Котаре,
0364 Ја ћу своју изгубити главу.“
0365 Оде ага из беглук-механе,
0366 Прид механом посиде дјогата,
0367 Оде ага Книњу на Крајину,
0368 Оста беже медју Удбињани.
0369 Све се смију млади Удбињани:
0370 „Вид’ де главе Коњевић-Мујаге!
0371 Кад не море лички Мустајбеже,
0372 Да он путе продре на Котаре!“
0373 Када ага билу Книњу садје,
0374 У тог аге мировања нејма,
0375 Веш он пише књиге на колину,
0376 Да он купи силновиту војску.
0377 Посла књигу Хливну бијеломе
0378 А на руке паши Радослији:
0379 „Мој даиџо, паша Радослија!
0380 Подигни ми од Хливна војнике,
0381 Немој мени омалити војске,
0382 Ходи мени Книњу на Крајину,
0383 Да продремо путе на Котаре,
0384 Да продредмо личком Мустајбегу.“
0385 Другу шаље бијелу Гламочу
0386 На Турчина Ћирић-капеана.
0387 Трећу шаље Кључкоме диздару,
0388 А четврту Бишћу бијеломе
0389 На Турчина Попрженовића.
0390 Пету шаље у Кладушу билу.
0391 А на руке Кладушанин-Муји.
0392 И у Крупу књигу оправио
0393 На Турчина бега Бадњевића.
0394 Посла књигу до Новога била,
0395 А на руке Церић-капетана,
0396 И на Јајце јајачком диздару,
0397 До Травника травањском везиру,
0398 До Љубова бегу Љубовићу
0399 И до Скопља Ченгић-Алибегу.
0400 И у Дувно књигу оправио
0401 На Турчина Дувњак-Смаилбега.
0402 Када ага књиге распачао,
0403 Још он јапте на колину пише,
0404 Па по раји јапте отиснуо,
0405 А на рају таин навалио:
0406 На торове овце и овнове,
0407 На подруме дебеле волове,
0408 На беглуке јечам и шеницу,
0409 На кнезове вино и ракију,
0410 Да саносе Крки на обалу.
0411 Тај дан прође, тавна ноћца дође.
0412 Ујтро био данак освануо,
0413 Гледа ага Крки на обалу,
0414 Иде му раја са четири стране,
0415 Збија с’ таин за недиљу дана.
0416 Кад недиља друга наскочила,
0417 Како ј’ коју књигу оправио,
0418 ’Нако њему излазе војници.
0419 А изашо Коњевић Мујага,
0420 Дочекује у пољу војнике,
0421 Војска пада по пољу зеленом,
0422 Иде војска за недиљу дана.
0423 Док стигоише бези и ајани,
0424 Ту ће они конак учинити.
0425 Ту је војску на перо узео,
0426 Што је ага покупио војске,
0427 У њег војске четр’ест хиљада.
0428 Када сутра данак освануо,
0429 Стаде вика Коњевић-Мујаге:
0430 „Мој даиџо, паша Радослија!
0431 Вакат, дајо, подизати војску,
0432 На чардаке војску наредити,
0433 Попалити по гори чардаке,
0434 Прокресати путе на Котаре,
0435 Јали своје посијати главе.“
0436 Њему вели паша Радослија:
0437 „Мој сестрићу, Коњевић-Мујага!
0438 Твоја војска, а твоја управа,
0439 Ти управљај, како теби драго.“
0440 Њему вели Коњевић-Мујага:
0441 „Кад ћу, дајо, војском управљати,
0442 Ето теби чардак у планини,
0443 У планини у кланцу Мазинцу
0444 И у њему вридан харамбаша,
0445 Ја ’ш ми дрвен чардак запалити,
0446 Харамбашу у њем погубити,
0447 Ја ћу т’ мртвом главом говорити,
0448 Бој се сабље Коњевић-Мујаге!“
0449 Прими с’ паша дрвена чардака.
0450 Наредјује Коњевић-Мујага,
0451 На чардаке он дили војнике,
0452 Сваком вели Коњевић-Мујага:
0453 „Ја ’ш ми дрвен чардак освојити,
0454 Ја ћу т’ мртвом говорити главом.“
0455 Кад нареди у гори чардаке
0456 На чардаке оправи војнике.
0457 Два осташе у гори чардака,
0458 Оста чардак покрај сињег мора
0459 И у њему Паво Харамбаша,
0460 И код Павла тридесет дружине.
0461 Стоји вика Коњевић-Мујаге:
0462 „Побратиме, беже Бадњевићу!
0463 Теби ћ’ чардак покрај сињег мора
0464 И у њему Паво харамбаша,
0465 Ја ш’ ми дрвен чардак запалити,
0466 Ја ћу т’ мртвом главом говорити.“
0467 А повика јајачког диздара:
0468 „Ето теби чардак у планини,
0469 У планини студених стинах,
0470 И у њему Силовина Марко,
0471 И код Марка шездесет платника.
0472 Којег Марка на Котару нејма,
0473 Вавик му алат свезат код чардака.“
0474 Стаде дрека јајачког диздара:
0475 „Немој, ага, одсици ми главу!
0476 Не могу се примити чардака
0477 И у њему Силовине Марка.
0478 У мене само стотину Јајчана,
0479 Ја се не смим примити чардака.“
0480 Стаде вика са Кладуше Мује:
0481 „Не плач, ага, женска глава ниси!
0482 Ја диздрау, було Јајачкињо!
0483 Зар се не смиш примити чардака
0484 И у њему Силовине Марка?
0485 Кад је тако, було Јајачкињо,
0486 Ја се примам дрвна чардака
0487 И у њему Силовине Марка.
0488 Ја вам тамо чудо војске не ћу,
0489 Веш шездесет својих Кладушана.
0490 Коњевићу од Книња бијела!
0491 Од мене гледај чардак у планини
0492 И у њему Силовину Марка,
0493 Ја ћу т’ дати са рамена главу.“
0494 Прими с’ Мујо дрвена чардака.
0495 Стаде вика бега Љубовића,
0496 Са Љубова изнад Сарајева:
0497 „Хрњица Мујо, од Крајине главо!
0498 Лако се је примити чардака
0499 У планини, у студених стинах,
0500 И у њему Силовине Марка
0501 И код Марка шездесет платника;
0502 Ал је мучно низ Котаре сићи,
0503 Примити се Задра и Котара,
0504 Изић, Мујо, задру на табију
0505 На јунака Липошића Јанка
0506 И његових тридесет платника,
0507 Што Турчина чека на бедену,
0508 Вавик пушку држи натегнуту.
0509 Кад је тако, са Кладуше Мујо,
0510 Ја ћу Задру саћи низ Котаре
0511 На јунака Липошића Јанка,
0512 Ја вам тамо чудо војске не ћу,
0513 Него само своју тевабију,
0514 Свог делију Хусу циганина.“
0515 Бег повика Хусу циганина:
0516 „Мој делија, Хусо циганине!
0517 Хош ме моћи свести на Котаре,
0518 Да нас, сине, не опази стража?“
0519 А вели му Хусо циганине:
0520 „Господару, беже Љубовићу!
0521 Тебе ћ’ свести Хусе на Котаре,
0522 Да т’ у гори не опази звирка,
0523 Ја камо ли стража код чардака.
0524 На ноге, беже, да се опремамо!“
0525 Облаче оба котарско одило.
0526 Наредјује Коњевић-Мујага,
0527 Да свак своје подиже војнике,
0528 Да свак иде у гору чардаку,
0529 Свак по ноћи до чардака доћи:
0530 „Не шал’те се, моја браћо драга!
0531 Ви чувајте друштво код чардака,
0532 Свак по ноћи до чардака дођи,
0533 А немојте намах ударити!
0534 Кад с’ напију младе харамбаше,
0535 А поспе им друштво у чардаку,
0536 Онда вам је вакат ударити;
0537 У зору ће лећи у чардаку.“
0538 Њима вели беже Љубовићу:
0539 „Не шал’те се, моја браћо драга!
0540 Немој нико замећати кавге,
0541 Док не пукну на Задру топови.
0542 Када буде у нрадјање сунца,
0543 Задру ће се отворити врата,
0544 Онда ће беже на табију доћи.“
0545 Свак одлази до чардака свога,
0546 Опреми се беже Љубовићу,
0547 Њему вели Коњевић-Мујага:
0548 „Хајде, беже, у сто добрих часа,
0549 Ако освојим у гори чардаке,
0550 Те т’ остане у животу глава,
0551 Мого би ти индат учинити.“
0552 Бег појаха врана великога,
0553 Јаше Хусе Стамболију дору,
0554 Отискоше низ поље зелено,
0555 Свак окреће до чардака свога,
0556 А Коњевић под планину с војском.
0557 Кад бег с хусом гору приметнуо,
0558 Тихо Хусе бегу проговара:
0559 „Господару, беже Љубовићу!
0560 Ево наске код дебелог мора,
0561 Овде ј’ чардак павла харамбаше,
0562 Овде ваља коње разјахати,
0563 Па провести мору крај обале,
0564 Овуда ћу ја тебе провести.
0565 Не дај Боже, беже Љубовићу,
0566 Да опази Павле у чардаку,
0567 Намах јаши врана великога,
0568 Бјежи натраг, беже Љубовићу!“
0569 Кад с’ чардаку близо прикучише,
0570 На обали коње одјахаше,
0571 Павле сио, пиће заметнуо,
0572 А позовно стражу пред чардаком.
0573 То је срећа Хусе циганина,
0574 Гдје је Павле толу заметнуо.
0575 Проведоше коње крај чардака,
0576 Појахаше ате племените,
0577 Отискоше Задру низ Котаре,
0578 Онда вели Хусе на дорату:
0579 „Господару, беже Љубовићу!
0580 Проведе те крај чардака Хусе,
0581 Наске, беже, не опази стража,
0582 Сад ћемо управ задру низ Котаре,
0583 Свест ћу тебе Задру пред капију
0584 До биртије Паве крчмарице,
0585 Крчмарице, твоје посестриме.
0586 Она ће нас добро дочекати,
0587 Код ње ћемо коње оставити.
0588 Кад пођемо Задру на табију,
0589 Она ће нам коње додржати,
0590 Ако с’ здраво натраг повратимо.“
0591 Управ Задру гоне низ Котаре.
0592 Кад садјоше каменој биртији,
0593 У авлију ате ујахаше,
0594 Веш се близо зора прикучила,
0595 Стаде вика Хусе циганина:
0596 „Давор Паво, наша посестримо!
0597 Јеси л’ јутрос рано подранила,
0598 У одаји свићу запалила?
0599 Ево теби побратима твога,
0600 Побратима бега Љубовића
0601 И његова Хусе циганина.“
0602 Опази га Пава крчмарица,
0603 Она садеј у халват-авлију,
0604 А дочека бега Љубовића:
0605 „Сјаши, побро, да се напијемо!“
0606 Обојица коње одјахаше,
0607 Оба ата на јасле привеза,
0608 Даде њима јечма уступана,
0609 А изведе бега у одају
0610 И његова Хусу циганина,
0611 Прид њих Пава пиће положила.
0612 Док се беже пића напојио,
0613 Он на ноге скочи у одаји,
0614 Њему вели Пава крчмарица:
0615 „Куд ћеш, побро, беже Љубовићу?
0616 „ „Хоћу, сестро, до јасала саћи,
0617 Да обидјем ата на јаслама.“ “
0618 Када беже до јасала садје,
0619 Зобље дорат Хусе циганина,
0620 Ал не зобље вранац Љубовића,
0621 Нег у јасле главу оборио,
0622 Њему вели беже Љубовићу:
0623 „Давор вране, десно крило моје!
0624 Што је теби, брате, код јасала?
0625 Дорат зобље Хусе циганина,
0626 Ти не зобљеш јечма уступана,
0627 Ја ниј’ добра теби ја меника!“
0628 То говори, па се натраг врати.
0629 Када беже у одају удје,
0630 Он код Хусе сједе у одаји,
0631 У одаји пиће разложише,
0632 Гледа беже Хусу циганина,
0633 Он у лишцу боју проминио,
0634 Њему вели беже Љубовићу:
0635 „Мој делијо, Хусо циганине!
0636 Мој делијо, што с’ од тебе ради?
0637 Вавик пили, а весело били,
0638 Сад ти мучиш, нита не диваниш,
0639 Ван у лишцу боју проминио,
0640 Сад сам ате гледо на јаслама,
0641 Дорат зобље, а вранац не зобље.
0642 Ти у лишцу боју проминио,
0643 Сад на наске, Хусо, гледајући,
0644 Добро није ја мени, ја нами.“
0645 Њему вели Хусо циганине:
0646 „Љубовићу, не задаји јада,
0647 Диж’ се, беже, вакат походити!
0648 Већ је био данак освојио,
0649 Сад ће с’ Задру отворити врата,
0650 Да видимо Липошића Јанка.“
0651 То рекоше, на ноге скочише,
0652 Фати с’ беже руком у џепове,
0653 Даде Пави стотину дуката:
0654 „На де, Паво, моја посестримо,
0655 Ради нами коње додржати,
0656 Док се вратим Задру са бедена.“
0657 „ „Хајде беже, не старај се с тиме!
0658 Ви извад’те сабље голотрбе,
0659 Под мондуру ви заклон’те ћорде,
0660 Познат ће те Липошићу Јанко.“ “
0661 „Посестримо, не старај се с тиме!“
0662 Док дођоше задру на капију.
0663 Задарска се отворише врата,
0664 Под мондуру сабље заклонили,
0665 Изидјоише Задру на табију.
0666 Кад ли сједи Липошићу Јанко
0667 И код њега тридесет платника,
0668 Сваки пушку држи натегнуту.
0669 Тад му беже добро јутро викну,
0670 Онда вели Липошићу Јанко:
0671 „Ни здрав био, беже Љубовићу,
0672 Са Љубова изнад Сарајева!
0673 Оклен овди јутру на подранку?“
0674 Па подиже пушку натегнуту,
0675 Бег превари Липошића Јанка,
0676 Не даде му пушке одапети,
0677 Он погуби Липошића Јанка.
0678 Док бег згуби Липошића Јанка,
0679 Код њег Хусо четири платника.
0680 Бегу вели Хусо циганине:
0681 „Бјежи, беже, Задру на капију!“
0682 Побигоше Задру на капију,
0683 За њима се огањ проломио,
0684 Ујагмише граду на капију,
0685 Побигошие каменој биртији,
0686 Још за кавгу нико и не знаде.
0687 Дочека их у авлији Пава,
0688 Готове им ате подмакнула,
0689 Појахаше ате у авлији,
0690 Ујагмише на авлијнска врата,
0691 Побигоше уз Гробнице равне,
0692 А већ сунце перо помолило,
0693 А на Задру пукоше топови,
0694 Бјежи беже уз Гробнице равне,
0695 Заврже се ларма по Котару,
0696 По градових пуцају топови,
0697 По кулама тргају прангије,
0698 По бригових пламте можарови,
0699 Стоји вика циганина Хусе:
0700 „Немој беже, кидисати врану!“
0701 Потихо јашу, коњма не кидишу,
0702 Мртво они у напритку били,
0703 Проломи се огањ у планини,
0704 На чардаке љуто ударише,
0705 Харамбаше па их дочекаше,
0706 Све се огањ слама у планини,
0707 Ко кад гора у абез пропаде.
0708 Све спомиње беже Љубовићу,
0709 Он спомиње Коњевић-Мујагу:
0710 „Гдје си, ага, Коњевић-Мујага,
0711 Изгинуше Турци по планини!“
0712 Док им жарко обасјало сунце,
0713 Плану чардак покрај сијег мора,
0714 Освоји га паша Радослија,
0715 А уфати Павла харамбашу,
0716 Побјеже му из чардака друштво
0717 Онда вели беже Љубовићу:
0718 „Мој делија, Хусо циганине!
0719 Конда ј’ паши у животу глава,
0720 Плану чардак покрај сињег мора.“
0721 Све се огањ слама у планинах.
0722 Док су доњи Котар пригазили,
0723 Виш плануше по гори чардаци,
0724 Вавик с’ огањ чује у планини,
0725 У планини, у Студених стинах
0726 Код чардака Силовине Марка.
0727 Одјекује беже Љубовићу,
0728 А спомиње кладушког Хрњицу.
0729 Мало вриме, за дуго не било,
0730 Још се слама огањ код чардака.
0731 Кад погледа беже Љубовићу,
0732 Стоји јека камена Котара,
0733 Бег опази Марка на алату,
0734 Бјежи Марко низ Котар камени.
0735 Грозне бегу сузе ударише:
0736 „Хрњица Мујо, нови побратиме!
0737 Је ли твоја у животу глава,
0738 Кад је теби ујагмио Марко?“
0739 Па поврати врана великога,
0740 А повика Силовину Марка:
0741 „Стани, Марко, утицања нејма!“
0742 Прид њег Хусо намаче дората:
0743 „Стани, беже, ја ти љубим руку!
0744 Подај мени Марка и алата,
0745 Да поћерам Марка низ Котаре.“
0746 Он за Марком наврже дората.
0747 Кад он Марка стиже и алата,
0748 Повикује на алату Марка:
0749 „Предаји се, ти не губи главе!“
0750 Још у Марка предавања нејма,
0751 Веш се фати пушке од појаса,
0752 Прико себе пушку одапео,
0753 Погодио Хусу циганина,
0754 Мртав Хусо паде са дората,
0755 А зацвили беже Љубовићу:
0756 „Куку, брате, ране неприбоне!“
0757 Па за Марком наметнуо врана:
0758 „Стани, Марко, утицања нејма!
0759 Кад си моја крила обломио,
0760 Још и мени и ти одсици главу!“
0761 Кад он Марка стиже и алата,
0762 Дочека га на алату марко,
0763 У руци му пушка натегнута,
0764 Не погоди бега Љубовића,
0765 Већ обори под бегом хајвана,
0766 Мртав вранац пае на Котару,
0767 Крај њег Марко протишће алата,
0768 А повика беже љубовићу:
0769 „Врат’ се, Марко, па одсици главу,
0770 Кад си моја крила обломио!“
0771 Бјежи Марко, ни мукает није.
0772 Подиже се беже Љубовићу,
0773 Све спомиње Хусу и хајвана.
0774 Мало вриме, за дуго не било,
0775 Стоји јека камена Котара,
0776 А прочу се Хрњичина нара:
0777 „Стани, Марко, утицања нејма!
0778 Ћерат ћу те Задру на капију.“
0779 Стоји хука Сењанина дјоге,
0780 Конда се је на крила подиго.
0781 Кад он види бега Љубовића:
0782 „Јеси л’, беже, здраво и весело?“
0783 „ „Здраво јесам, ал весело нисам,
0784 Ја изгубих Хусу и гаврана,
0785 Ал ако ће, така је крајина!“ “
0786 „Јаши дору Хусе циганина,
0787 хајде, беже, натраг уз Котаре!
0788 Једа, беже, Силовину Марка?“
0789 „ „Оде Марко задру низ Котаре;
0790 Је л’ ти здраво у планини друштво?“ “
0791 „Љубовићу, за то се не пита!
0792 Док је мени Марко ујагмио,
0793 Легло ми је тријест Кладушана,
0794 Још их тријест оста у животу,
0795 Они бију чардак у планини
0796 И они би могли изгинути.“
0797 Покрај бега проћера дјогата,
0798 Шћера Марка Задру на капију,
0799 Утече му у Задар камени,
0800 А солдати претворише врата.
0801 Онда Мујо поврати дјогата,
0802 А све цвили Мујо на дјогату:
0803 „Нека т’, дјого, пушка те сфатила
0804 И Хрњицу Мују оборила!
0805 Утече ми Силовина Марко.“
0806 Тако гони уз Котар дјогата,
0807 И он стиже бега Љубовића
0808 На дорату Хусе циганина.
0809 Виш плануше у гори чардаци,
0810 А удари Коњевић Мујага.
0811 Док освоји у гори чардаке.
0812 И Котара мрву зафатио,
0813 И четири села поробио,
0814 Виш је аги мука додијала,
0815 Он поврати уз Котаре војску,
0816 Плин поћера, а робље поведе.
0817 Кад га стиже Кладушки Хрњица,
0818 Њему вели Коњевић Мујага:
0819 „Јеси л’, Мујо, здраво и весело,
0820 Камо т’, Мујо, Силовина Марко?“
0821 „ „Утече ми у Задар камени.“ “
0822 „Хрњица Мујо, од Крајине главо,
0823 Да т’ је здраво на рамену глава!
0824 Све је твоје изгинуло друштво;
0825 Ал су дрвен чардак освојили,
0826 Ал ако ће, така је крајина!“
0827 Док се Книњу повратише Турци,
0828 Искупи их Коњевић Мујага.
0829 Док је продро путе на Котаре,
0830 Много му је изгинуло војске:
0831 Десет хиљад аги погинуло,
0832 Рањеника још није пописо.
0833 Сав добитак на хрпу санио
0834 А све робље ага искупио,
0835 Он добитак право подилио:
0836 Све на здрава даде под једнако,
0837 На рањена по два паја даво,
0838 Ко погино, по пет западало,
0839 Стоји вика Коњевић-Мујаге:
0840 „Чујете ли, браћо и дружино!
0841 Ко ј’ извео сужња савезата
0842 Ја изнио кићену дивојку,
0843 Све ће робље Коњевић-Мујаги,
0844 За новце ћу робље откупити,
0845 Ја ћу вами робље потплатити,
0846 Ником глави кидисати не ћу.
0847 Ко се годиц ћиде откупити,
0848 За новце ћу њега отпуштити
0849 И дивојке натраг повраћати,
0850 Ја их силом удавати не ћу,
0851 Ни на силу турчити дивојке,
0852 Браћо моја, то није јуначка.“
0853 Сви рекоше бези и ајани:
0854 „Фала теби, Коњевић-Мујага!
0855 Џаба т’ сужњи брез паре динара,
0856 А џаба ти робље са Котара,
0857 С њим окрећи, како теби драго,
0858 Коњевићу,тако је јунаштво.
0859 Кад си продро путе на Котаре!“
0860 Прими робље Коњевић Мујага,
0861 Стиже књига од Задра бијела,
0862 Стиже књига бана Задранина:
0863 „Коњевићу од Книња бијела!
0864 Ти подиже силновиту војску,
0865 Попали ми по гори чардаке,
0866 Изгинуше моје харамбаше,
0867 Ал ако ће тако је јунаштво!
0868 Ти си прави јунак на мејдану,
0869 Кад си продро путе на Котаре,
0870 Нека знаду по Лици Личани,
0871 Да не може лички Мустајбеже
0872 Продрт себи путе на Котаре,
0873 Брез Турчина Коњевић-Мујаге.
0874 Ко је годиц тамо погинуо,
0875 Бан те за то упитати не ће,
0876 Мушко били, па и изгинули.
0877 Ето т’ књига бана Задранина:
0878 Кога с’ тамо уфатио жива,
0879 Немој њему глави кидисати,
0880 Нек с’ откупи за новце готове!
0881 Што с’ добио наших дивојака,
0882 Поврати ми кићене дивојке,
0883 А цини их, колико ти драго!“
0884 Коњевић му књигу оправио:
0885 „Господине, бане Задранине!
0886 Шездесет ми има дивојака
0887 И стотину млади Котаркиња,
0888 Ником криво учинити не ћу.
0889 Триста имам ја мушких сужања,
0890 Све ћу мушко за новце пуштити,
0891 А женско ти натраг повратити,
0892 Џаба их теби брез паре динара,
0893 Ником силе учинити не ћу,
0894 Нек ти кажу кићене дивојке,
0895 Је л’ им криво код Мујаге било.“
0896 Све је мушко за новце пуштио,
0897 А женскиње Задру повратио,
0898 Вратио их брез паре динара.
0899 Кад их види задранине бане,
0900 Њих упита Задранине бане:
0901 „Је л’ вам криво код Турака било?“
0902 Њему веле младе и дивојке:
0903 „Господине, Задранине бане!
0904 Нису нами ни мукает били.
0905 Кад смо стигле Книњу на Крајину,
0906 Примио нас Коњевић Мујага,
0907 Не даде ником учинити криво,
0908 Наске посла теби на Котаре,
0909 А мушко је за новце пуштио.“
0910 То је бану врло мило било.
0911 Коњевићу књигу оправио:
0912 „Ето т’ књига, Коњевић-Мујага!
0913 Кад си мени робље повратио
0914 На поштење, брез паре динара,
0915 Ја те знадем, да си мушка глава,
0916 Бан ће тебе добро даровати:
0917 Ето теби, ага, на поштење
0918 Три хиљаде и триста дуката,
0919 Па их подај Турком по ћенару,
0920 Што чинили ником криво нису.“
0921 Кад Мујаги така књига дође,
0922 Дође аги благо готовина,
0923 Вид’ де главе Коњевић-Мујаге!
0924 Ко му ј’ годиц цуру поклонио,
0925 Јопе га кашње ага даровао.
0926 Онда ага књигу направио,
0927 Посла књигу бегу на Удбину:
0928 „Ето т’ књига Коњевић-Мујаге!
0929 Нек свак види књигу Мујагину,
0930 Нек свак види книњску удовицу,
0931 Ко је продро путе на Котаре.
0932 Ето т’, беже, Лика и Котари!
0933 Продро сам ти путе на Котаре,
0934 Ви се тамо гон’те с Котарани,
0935 Гоните се, како вами драго.
0936 Не шали се, лички Мустајбеже,
0937 Што узајмиш, теби ће вратити.
0938 Ко изнесе кићену дивојку,
0939 Ти не питаш липих дивојака,
0940 Је ли им се мило потурчити,
0941 Вен на силу ти турчиш дивојке,
0942 Мустајбеже, то није јуначка.
0943 Што би, беже, мало поробио,
0944 Поробио, добро задобио,
0945 За то т’ нико завидити не ће.
0946 Пошаљи им Ђулић-бајрактара,
0947 Да ја твога видим бајрактара,
0948 Не бој му се глави на рамену,
0949 Ја ћу ти се с бајром помирити,
0950 Он ми рече, да сам удовица,
0951 Нека види книњску удовицу,
0952 Оженит ћу бајрактара твога,
0953 Дат ћу њему Меку јединицу,
0954 Нек с’ ожени с њоме на Удбини.
0955 Што м’ је реко, да сам удовица,
0956 Бољи ј’ јунак од тебе, Мустајбег;
0957 Ал не море војску подигнути,
0958 Мучно ј’ било путе прокресати.
0959 Док сам продро путе на Котаре,
0960 Десет ми је хиљад погинуло,
0961 А петнаест рана допануло,
0962 Млога ј’, беже, мајка зацвилила,
0963 А сестра се у црно завила,
0964 Вирна љуба у род окренула.“
0965 Када књига стиже Мустајбегу,
0966 Књигу гледа, Личаном говори:
0967 „О Личани, браћо и дружино!
0968 Вид’те књиге Коњевић-Мујаге!
0969 Нек се знаде по широкој Лици,
0970 Да м’ је продро путе на Котаре.
0971 Мој Ђулићу, бегов бајрактару!
0972 Хајде с’ спремај код оџака свога,
0973 Тебе зове Коњевић Мујага,
0974 Ја ћу с тобом Книњу на Крајину,
0975 Ваља мени тебе оженити,
0976 Реко ти је дати јединицу,
0977 Зашто си му ти име надио,
0978 Лепо име ,књињска удовица’;
0979 За то ће ти Меку поклонити,
0980 Ја ћу тебе с њоме оженити.“
0981 Спрема с’ беже за недиљу дана,
0982 Он подиже стотину Личана
0983 И поведе Ђулић-бајрактара,
0984 Отискоше Книњу на Крајину.
0985 Дочека их Коњевић Мујага,
0986 Код њег били за недиљу дана,
0987 Он Ђулићу даде јединицу:
0988 „О Ђулићу, бегов бајрактару!
0989 Види добро книњске удовице!
0990 Да вам не би книњске удовице,
0991 Не би могли тамо војевати.
0992 Ти си бољи јунак од менека,
0993 И од свога бега удбињскога.
0994 Која т’ фајда, што си јунак прави,
0995 Кадар ниси војске подигнути,
0996 Подигнути, војском управити.“
0997 Бег подиже Мекушу дивојку,
0998 Одведе је на широку Лику,
0999 С њом ожени бајрактара свога.
1000 Док им главе у животу биле,
1001 Држо ага Ђулић-бајрактара,
1002 Милово га ка и своје д’јете.
1003 Често му је ага спомињао,
1004 Што му ј’ реко ,книњска удовица’,
1005 Вавик би се Ђулић застидио.
1006 „Немој ага, ја ти љубим руку,
1007 Не спомињи книњске удовице,
1008 Одсици ми са рамена главу!“
1009 А њему би ага говорио:
1010 „Мучи, бајро, немој будалити,
1011 С тобом с’ шали Коњевић Мујага.”
