Konjević Mujaga otvara pute na Kotare
0001 Viću čini bane Zadranine
0002 Na Kotaru u Zadru kamenu,
0003 Sve serdare u viću potego,
0004 Iz begluka piće položio.
0005 Viću čini za nedilju dana,
0006 Ni s kim bane da govori ne će,
0007 A niko ga ne smi upitati,
0008 Što im bane da divani ne će.
0009 Pred njim čaša stoji nalivena,
0010 Prekrivena vrcolatom zlatnim,
0011 Najstrag duka u koledu dođe.
0012 Kad mu dođe Jovan-kapetane,
0013 Pomoć viknu, pa se poklonio,
0014 Ljubi pred njim vrcolat od zlata,
0015 Njemu veli bane Zadranine:
0016 „Duko moja, Jovan-kapetane!
0017 Evo ima za nedilju dana,
0018 Viću činim u Zadru bijelu,
0019 Tebe meni u koledu nejma.“
0020 Jope mu se Jovan poklonio,
0021 Ljubi pred njim vrcolat od zlata:
0022 „Gospodine, Zadranine bane!
0023 Prije tebi doići mogo nisam,
0024 Da ćeš moju odrizati glavu;
0025 Al te molim, bane gospodine,
0026 Dede kaži Jovan-kapetanu:
0027 Viću činiš za nedilju dana,
0028 Sa šta ni s kim da divaniš ne ćeš,
0029 Još te ne smi niko upitati,
0030 Što ti mučiš, da divaniš ne ćeš?“
0031 Njemu veli bane Zadranine:
0032 „Moj Jovane, duko najmilija!
0033 Dede sjedi kod kolina moga,
0034 Da ti kaže bane Zadranine.“
0035 Kad mu Jovan side kod kolina:
0036 „Moj Jovane, duko najmilija!
0037 Evo ima dvanaest godina,
0038 Kako j’ bane Zadar naselio,
0039 Kako me je princip pomilovo,
0040 Banovinu meni poklonio,
0041 Vladaniju uz oba Kotara
0042 Na četiri naše banovine,
0043 Da mu Kotar čuvam od Turaka.
0044 Evo ima za dvan’est godina,
0045 Da ja sjedim u Zadru bijelu,
0046 Vrlo su mi Turci dodijali,
0047 A najgore lički Mustajbeže,
0048 Vrlo j’ beže Liku naredio
0049 I po Lici raju pomilovo,
0050 Da se s nami krešu po granici.
0051 U ’vo mojih dvanaest godina
0052 Ja ne mogu Kotar očuvati.
0053 Često Turci trču na Kotare,
0054 Robe, pale, tešku žalost grade,
0055 Siču momke, odvode divojke,
0056 Gone voke, a siču težake,
0057 Pale naše kule po Kotaru,
0058 Ne mogu mu Kotar očuvati.
0059 A u mene sad junaka nejm,a
0060 Da on banu kaže u koledi,
0061 Kako b’ bane Kotar naredio
0062 I sačuvo Kotar od Turaka.
0063 Ni jedne nejma bijele godine,
0064 U godini nikakva mjeseca,
0065 Da Turaka na Kotaru nejma,
0066 Ja begove ispod kraja raje.“
0067 Onda mu se Jovan poklonio,
0068 A fati se čaše nalivene,
0069 Popi čašu, banu govorio:
0070 „Gospodine, Zadranine bane!
0071 Evo tebi Jovan-kapetana,
0072 Koji će ti Kotar očuvati
0073 I Kotare naše narediti.
0074 Ti poslušaj Jovan-kapetana:
0075 Ti pojaši velikog putalja,
0076 Ja ću, bane, djogu velikoga,
0077 Podignuti naše Kotarane,
0078 Pa izvesti u naše planine,
0079 U planini siču oboriti,
0080 A na klance metnuti čardake,
0081 U čardake vrći harambaše,
0082 Nek čuvaju klance i čardake,
0083 Nek ne mogu prolaziti Turci,
0084 Onda ’š, bane, Kotar očuvati.“
0085 Kada čuo bane Zadranine:
0086 „Duko moja, Jovan-kapetane!
0087 Tebe hoće poslušati bane.“
0088 Pa serdarom veli u koledi:
0089 „Vi serdari sa Kotara moga!
0090 Svaki hajde svojoj domovini,
0091 Svak podiži svoju serdariju,
0092 Dok se spremi bane Zadranine,
0093 Uzvit ćemo obadva Kotara,
0094 U planini siču oboriti
0095 I na staze dignuti čardake.“
0096 Digoše se kotarski serdari,
0097 Svak okrenu svojoj domovini,
0098 Opremi se Zadranine bane
0099 I uz njega Jovan-kapetane,
0100 Otiskoše niz kamen-Kotare,
0101 Podigoše mlade Kotarane.
0102 Kad digoše obadva Kotara,
0103 Izvede ih u planinu bane,
0104 Naredjuje Jovan-kapetane:
0105 Obaraju siču u planinah
0106 Sve dan po dan za pun mjesec dana,
0107 A na stazah tu grade čardake.
0108 Dok u stazah pogradi čardake,
0109 Tad mu veli bane Zadranine:
0110 „Duko moja, Jovan-kapetane!
0111 Pogradismo u gori čardake.“
0112 „ „Gospodine, bane Zadranine!
0113 Sad popiši naše Kotarane,
0114 Trideset smo metnuli čardaka,
0115 Sad upiši trijest harambaša,
0116 Svakom podaj po trijest družine,
0117 Nek čuvaju u gori čardake.“
0118 Savi bane obadva Kotara,
0119 Pa popisa bane harambaše,
0120 On upisa trijest harambaša,
0121 Svakom dade po trideset druga,
0122 Svakom dade trijest čenevira.
0123 Svakom veli Jovan-kapetane:
0124 „Eto tebi čardak u planini,
0125 A eto ti trijest konopaca,
0126 Eto tebi trideset družine,
0127 Ako ti Turčin brez oglase prođe,
0128 Višaj sebe i svoju družinu!“
0129 Kad podmiri u gori čardake,
0130 Dva čardaka njemu ostadoše,
0131 Osta jedan pokraj sinjeg mora,
0132 On povika Pavla harambašu:
0133 „Pobratime, Pavle harambašo!
0134 Evo ima dvadeset godina,
0135 Da ti vavik po planinah hodaš,
0136 A ti vodaš trideset družine;
0137 Eto tebi čardak u planini,
0138 Eto t’ čardak pokraj sinjeg mora,
0139 Ne treba tri trijest konopaca;
0140 Ako t’ Turčin brez oglase prođe,
0141 Skači u more i ti i družina,
0142 Boj se sablje Jovan-kapetana!“
0143 „ „Gospodine, ne staraj se s time!“ “
0144 Još mu osta čardak u planini,
0145 U planini u Studenih stinah,
0146 Još ne more naći harambaše,
0147 Stade vika Jovan-kapetana:
0148 A povika Silovinu Marka:
0149 „Pobratime Silovinu Marko!
0150 Tebe fale, da si junak pravi,
0151 Gdje mač siva, a poliću glave,
0152 Eto tebi čardak u planini,
0153 U planini u Studenih stinah,
0154 Najpreči je bogaz od Turaka,
0155 Primaj mi se u gori čardaka!“
0156 Onda mu se Marko poklonio:
0157 „Gospodine Jovan-kapetane!
0158 Primit ću se u gori čardaka,
0159 U planini u Studenih stinah,
0160 Dat ćeš meni šezdeset družine,
0161 Da ti čardak čuvam u planini,
0162 Najteži je bogaz od Turaka.“
0163 Nasmija se Jovan-kapetane:
0164 „Biraj, Marko, šezdeset družine,
0165 Biraj društvo, kakvo tebi drago!“
0166 On izabra šezdeset družine,
0167 Sve po ou i po mrku brku,
0168 Koji znade pušku odapeti
0169 I na pušci nišan ufatiti,
0170 Na zapetu pušku udariti,
0171 A za golu sablju prifatiti.
0172 Kad izabra društvo u planini,
0173 Onda mu bane konja poklonio,
0174 Pokloni mu velikog alata:
0175 „Eto t’, Marko, alat od meneka!
0176 Da poćeraš koga u planini,
0177 Nek ga imaš na čem poćerati;
0178 Da ti, Marko, bide do potrebe,
0179 Da pobigneš, Marko, niz planinu,
0180 Neka na čem imaš pobignuti!“
0181 Nasmija se Jovan-kapetane,
0182 Šezdeset mu dade konopaca:
0183 „Čuvaj dobro klanca i čardaka!
0184 Ako t’ Turčin brez oglase prođe,
0185 Višaj sebe i svoju družinu,
0186 Boj se sablje Jovan-kapetana,
0187 Ja ću tvoju odrizati glavu.“
0188 Kad podmiri u gori čardake
0189 I pomeća u njih harambaše,
0190 Onda veli Jovan-kapetane:
0191 „Gospodine, bane Zadranine!
0192 Sad ću tebi Kotar očuvati,
0193 Već Turčina na svoj Lici nejma,
0194 Da nam Kotar brez oglase pridje,
0195 Sad ćem’ ići Zadru na Kotare.“
0196 Dok je Jovan straže ispravio
0197 I u gori pomećo čardake,
0198 Naredio u njih harambaše,
0199 Taman prošla tri miseca dana.
0200 Podiže se Zadranine bane,
0201 Ode bane Zadru niz Kotare,
0202 S njime ode Jovan-kapetane.
0203 Kad sadjoše u Zadar kameni
0204 I u Zadru tolu zametnuše,
0205 Onda veli Jovan-kapetane:
0206 „Gospodine, Zadranine bane!
0207 Sad se ne boj bega i Ličana,
0208 Ne mogu nam na Kotare saći,
0209 Van da čudo naćeraju vojske,
0210 Dok je živih naših harambaša,
0211 Sad mi zovi Lipošića Janka.“
0212 Dozva bane Lipošića Janka,
0213 Njemu veli Jovan-kapetane:
0214 „Službeniče, Lipošiću Janko!
0215 Eto tebi Zadar i kapija,
0216 I eto ti trideset družine
0217 I kraljevih velikih topova,
0218 Duge vranke i begluk-lubarde,
0219 Čuvaj dobro Zadra i kapije,
0220 Gospodine, zadranine bane!
0221 Sad ja idem svojoj domovini.“
0222 „ „Moj Jovane, duko najmilija!
0223 Sad ti tvojoj hajde domovini,
0224 Dolazi mi svake nedjeljice,
0225 Duko moja, da se napijemo!“
0226 Ode Jovan svojoj domovini,
0227 Osta bane u Zadru kamenu.
0228 To se čulo na široku Liku,
0229 Za to lički čuo Mustajbeže,
0230 Beg Mustajbeg sjedi u mehani,
0231 Oko bega mlogo Udbinjana,
0232 Njima veli lički Mustajbeže:
0233 „Udbinjani, moji sokolovi!
0234 Jeste l’ čuli, moji Udbinjani,
0235 Da je bane Kotar utvrdio,
0236 Po planinah siču oborio,
0237 A na klance pomećo čardake,
0238 U čardake metno harambaše?
0239 Veš u nske vojevanja nejma.
0240 Da sam vila, pa da imam krila,
0241 Kril ami tela priniti ne mogu,
0242 Da bi tamo sašo na Kotare
0243 Porobiti, dobro zadobiti.
0244 Svak od sebe puset odbacujte,
0245 A za dvorni poso prifaćajte,
0246 Da sijemo bilicu šenicu,
0247 Bog će dati, radjat će šenica,
0248 Za šenicu pa se odivati
0249 I rumena pića napojiti.“
0250 Svako muči, ništa ne divani,
0251 Svak od sebe puset odbacio,
0252 A za dvorni poso prifatiše,
0253 Neka siju bilicu šenicu!
0254 Viš’ u bega nejma vojevanja
0255 Sve dan po dan za deve tgodina,
0256 Veš ne mogu vojevati Turci,
0257 Da bi tamo Kotar porobili.
0258 Često beže šalje uhodnike,
0259 Da hodaju po planini Turci,
0260 Da uhode u gori čardake,
0261 Ne bi l’ stazu našli u planini,
0262 Da prevedu ličkog Mustajbega
0263 Brez oglase mladih harambaša.
0264 Fajde nije ličkom Mustajbegu,
0265 Pto on svoje šalje uhodnike,
0266 Kad ne mogu na Kotare proći
0267 Sve dan po dan za devet godina.
0268 Već po Lici ofališe Turci,
0269 Ofališe i opotribiše,
0270 U abu se age okrojiše,
0271 A neferi vrlo ogolili.
0272 Onda veli beže u mehani:
0273 „O Ličani, moja braćo draga!
0274 Ovde s’ ’vako živiti ne more;
0275 Ako ’vako bude na Udbini,
0276 Nami valja Liku ostaviti,
0277 Iz nje, djeco, pa se raseliti.“
0278 A mehana puna Udbinjana,
0279 Svaki muči, ništa ne divani.
0280 Medju njima Konjević Mujaga,
0281 Aga muči, ništa ne govori.
0282 Sve pogleda beže sa pendžera,
0283 Ne bi l’ ikog beže opazio,
0284 Da mu dođe u begluk-mehanu,
0285 Da on kaže ličkom Mustajbegu,
0286 Da je stazu našo u planini,
0287 Beg bi njega jedva dočekao.
0288 Kad opazi pišca uz rudine,
0289 Na dugu se pušku podapire,
0290 Potavnio, vrlo pocrnio,
0291 A isparo na sebi odilo.
0292 Poznade ga lički Mustajbeže,
0293 Pozna svoga Đulić-bajraktara:
0294 „O Ličani, braćo i družino,
0295 Eto moga Đulić-bajraktara!
0296 Evo ima tri nedilje dana,
0297 Da mi nejma Đulić-bajraktara.
0298 Bajraktar je vrlo potavnio,
0299 Kanda j’ bio negdje na uhodi,
0300 On prisako staze po planini.
0301 Nije l’ Bog do i sreća božija,
0302 Da je našo stazu u planini,
0303 Da b’ se moglo prići na Kotare,
0304 Beg bi njemu vojsku podignuo,
0305 Ne bi l’ štogod tamo zadobili.“
0306 Tad mu stiže u mehanu bajro,
0307 Salam viknu, begu poletio,
0308 Dočeka ga lički Mustajbeže:
0309 „Gdje si, sine, begov bajraktaru?“
0310 Kod sebe mu misto namistio,
0311 On mu čašu pruži nalivenu:
0312 „Popij čašu, begov bajraktaru!
0313 Gdje si tako, bajro, potavnio?
0314 Sad ti begu kazuj u mehani,
0315 Gdje si bio, šta li si vidio?“
0316 Popi čašu begov bajraktaru,
0317 Mustajbegu veli u mehani:
0318 „Prodj’ se, beže, ne zadaji jada!
0319 Bolje b’ bilo, da smo izginuli,
0320 Ovog vakta dočekali nismo.
0321 Evo ima tri nedilje dana,
0322 Da sam, beže, hodo po planini:
0323 U planini siča oborita,
0324 A na klance metnuti čardaci,
0325 U čardacih sjede harambaše.
0326 Nigdje staze u planini nejma
0327 Brez čardaka i brez harambaše.
0328 Ne pitaj me, lički Mustajbeže!
0329 Da si vila, pa da imaš krila,
0330 Prići, beže, na Kotar ne moreš,
0331 Kamo l’, beže, ti privesti vojsku,
0332 Mustajbeže, od tog fajde nejma,
0333 Viš’ našega vojevanja nejma.
0334 Ako ’š, beže, ostavljati Liku,
0335 Moreš svoju Liku ostaviti,
0336 Ne nadaj se četovanju svome!
0337 Vrlo j’ bane Kotar utvrdio,
0338 Kotarani mamur i zendjili,
0339 Lako bi se moglo zadobiti,
0340 Ne more se na Kotare preći.“
0341 Stade vika Konjević-Mujage:
0342 „Bajraktaru, nemoj budaliti!
0343 Ti ne laži nami u mehani,
0344 To ti lažeš u gori čardake
0345 I u njima harambaše mlade,
0346 Da je drago Konjević-Mujagi,
0347 Ja bi digo silnovitu vojsku,
0348 Prodro pute begu na Kotare,
0349 Popalio po gori čardake.“
0350 Bajraktaru vrlo mučno bilo:
0351 „Konjeviću, kninjska udovice!
0352 Zašto meni veliš u mehani,
0353 Da ja lažem begu Mustajbegu?
0354 Mučno je, aga, podignuti vojsku,
0355 A mučnije na Kotare sići.
0356 Kad ne more lički Mustajbeže,
0357 Kako ć’ moći kninjska udovica?“
0358 Onda aga na noge skočio:
0359 „Vidit ćemo, begov bajraktaru,
0360 k će biti kninjska udovica!
0361 Ako moja bide živa glava,
0362 Evo j’ vjera, begov bajraktaru,
0363 Ja prodrti pute na Kotare,
0364 Ja ću svoju izgubiti glavu.“
0365 Ode aga iz begluk-mehane,
0366 Prid mehanom poside djogata,
0367 Ode aga Kninju na Krajinu,
0368 Osta beže medju Udbinjani.
0369 Sve se smiju mladi Udbinjani:
0370 „Vid’ de glave Konjević-Mujage!
0371 Kad ne more lički Mustajbeže,
0372 Da on pute prodre na Kotare!“
0373 Kada aga bilu Kninju sadje,
0374 U tog age mirovanja nejma,
0375 Veš on piše knjige na kolinu,
0376 Da on kupi silnovitu vojsku.
0377 Posla knjigu Hlivnu bijelome
0378 A na ruke paši Radosliji:
0379 „Moj daidžo, paša Radoslija!
0380 Podigni mi od Hlivna vojnike,
0381 Nemoj meni omaliti vojske,
0382 Hodi meni Kninju na Krajinu,
0383 Da prodremo pute na Kotare,
0384 Da prodredmo ličkom Mustajbegu.“
0385 Drugu šalje bijelu Glamoču
0386 Na Turčina Ćirić-kapeana.
0387 Treću šalje Ključkome dizdaru,
0388 A četvrtu Bišću bijelome
0389 Na Turčina Poprženovića.
0390 Petu šalje u Kladušu bilu.
0391 A na ruke Kladušanin-Muji.
0392 I u Krupu knjigu opravio
0393 Na Turčina bega Badnjevića.
0394 Posla knjigu do Novoga bila,
0395 A na ruke Cerić-kapetana,
0396 I na Jajce jajačkom dizdaru,
0397 Do Travnika travanjskom veziru,
0398 Do Ljubova begu Ljuboviću
0399 I do Skoplja Čengić-Alibegu.
0400 I u Duvno knjigu opravio
0401 Na Turčina Duvnjak-Smailbega.
0402 Kada aga knjige raspačao,
0403 Još on japte na kolinu piše,
0404 Pa po raji japte otisnuo,
0405 A na raju tain navalio:
0406 Na torove ovce i ovnove,
0407 Na podrume debele volove,
0408 Na begluke ječam i šenicu,
0409 Na knezove vino i rakiju,
0410 Da sanose Krki na obalu.
0411 Taj dan prođe, tavna noćca dođe.
0412 Ujtro bio danak osvanuo,
0413 Gleda aga Krki na obalu,
0414 Ide mu raja sa četiri strane,
0415 Zbija s’ tain za nedilju dana.
0416 Kad nedilja druga naskočila,
0417 Kako j’ koju knjigu opravio,
0418 ’Nako njemu izlaze vojnici.
0419 A izašo Konjević Mujaga,
0420 Dočekuje u polju vojnike,
0421 Vojska pada po polju zelenom,
0422 Ide vojska za nedilju dana.
0423 Dok stigoiše bezi i ajani,
0424 Tu će oni konak učiniti.
0425 Tu je vojsku na pero uzeo,
0426 Što je aga pokupio vojske,
0427 U njeg vojske četr’est hiljada.
0428 Kada sutra danak osvanuo,
0429 Stade vika Konjević-Mujage:
0430 „Moj daidžo, paša Radoslija!
0431 Vakat, dajo, podizati vojsku,
0432 Na čardake vojsku narediti,
0433 Popaliti po gori čardake,
0434 Prokresati pute na Kotare,
0435 Jali svoje posijati glave.“
0436 Njemu veli paša Radoslija:
0437 „Moj sestriću, Konjević-Mujaga!
0438 Tvoja vojska, a tvoja uprava,
0439 Ti upravljaj, kako tebi drago.“
0440 Njemu veli Konjević-Mujaga:
0441 „Kad ću, dajo, vojskom upravljati,
0442 Eto tebi čardak u planini,
0443 U planini u klancu Mazincu
0444 I u njemu vridan harambaša,
0445 Ja ’š mi drven čardak zapaliti,
0446 Harambašu u njem pogubiti,
0447 Ja ću t’ mrtvom glavom govoriti,
0448 Boj se sablje Konjević-Mujage!“
0449 Primi s’ paša drvena čardaka.
0450 Naredjuje Konjević-Mujaga,
0451 Na čardake on dili vojnike,
0452 Svakom veli Konjević-Mujaga:
0453 „Ja ’š mi drven čardak osvojiti,
0454 Ja ću t’ mrtvom govoriti glavom.“
0455 Kad naredi u gori čardake
0456 Na čardake opravi vojnike.
0457 Dva ostaše u gori čardaka,
0458 Osta čardak pokraj sinjeg mora
0459 I u njemu Pavo Harambaša,
0460 I kod Pavla trideset družine.
0461 Stoji vika Konjević-Mujage:
0462 „Pobratime, beže Badnjeviću!
0463 Tebi ć’ čardak pokraj sinjeg mora
0464 I u njemu Pavo harambaša,
0465 Ja š’ mi drven čardak zapaliti,
0466 Ja ću t’ mrtvom glavom govoriti.“
0467 A povika jajačkog dizdara:
0468 „Eto tebi čardak u planini,
0469 U planini studenih stinah,
0470 I u njemu Silovina Marko,
0471 I kod Marka šezdeset platnika.
0472 Kojeg Marka na Kotaru nejma,
0473 Vavik mu alat svezat kod čardaka.“
0474 Stade dreka jajačkog dizdara:
0475 „Nemoj, aga, odsici mi glavu!
0476 Ne mogu se primiti čardaka
0477 I u njemu Silovine Marka.
0478 U mene samo stotinu Jajčana,
0479 Ja se ne smim primiti čardaka.“
0480 Stade vika sa Kladuše Muje:
0481 „Ne plač, aga, ženska glava nisi!
0482 Ja dizdrau, bulo Jajačkinjo!
0483 Zar se ne smiš primiti čardaka
0484 I u njemu Silovine Marka?
0485 Kad je tako, bulo Jajačkinjo,
0486 Ja se primam drvna čardaka
0487 I u njemu Silovine Marka.
0488 Ja vam tamo čudo vojske ne ću,
0489 Veš šezdeset svojih Kladušana.
0490 Konjeviću od Kninja bijela!
0491 Od mene gledaj čardak u planini
0492 I u njemu Silovinu Marka,
0493 Ja ću t’ dati sa ramena glavu.“
0494 Primi s’ Mujo drvena čardaka.
0495 Stade vika bega Ljubovića,
0496 Sa Ljubova iznad Sarajeva:
0497 „Hrnjica Mujo, od Krajine glavo!
0498 Lako se je primiti čardaka
0499 U planini, u studenih stinah,
0500 I u njemu Silovine Marka
0501 I kod Marka šezdeset platnika;
0502 Al je mučno niz Kotare sići,
0503 Primiti se Zadra i Kotara,
0504 Izić, Mujo, zadru na tabiju
0505 Na junaka Lipošića Janka
0506 I njegovih trideset platnika,
0507 Što Turčina čeka na bedenu,
0508 Vavik pušku drži nategnutu.
0509 Kad je tako, sa Kladuše Mujo,
0510 Ja ću Zadru saći niz Kotare
0511 Na junaka Lipošića Janka,
0512 Ja vam tamo čudo vojske ne ću,
0513 Nego samo svoju tevabiju,
0514 Svog deliju Husu ciganina.“
0515 Beg povika Husu ciganina:
0516 „Moj delija, Huso ciganine!
0517 Hoš me moći svesti na Kotare,
0518 Da nas, sine, ne opazi straža?“
0519 A veli mu Huso ciganine:
0520 „Gospodaru, beže Ljuboviću!
0521 Tebe ć’ svesti Huse na Kotare,
0522 Da t’ u gori ne opazi zvirka,
0523 Ja kamo li straža kod čardaka.
0524 Na noge, beže, da se opremamo!“
0525 Oblače oba kotarsko odilo.
0526 Naredjuje Konjević-Mujaga,
0527 Da svak svoje podiže vojnike,
0528 Da svak ide u goru čardaku,
0529 Svak po noći do čardaka doći:
0530 „Ne šal’te se, moja braćo draga!
0531 Vi čuvajte društvo kod čardaka,
0532 Svak po noći do čardaka dođi,
0533 A nemojte namah udariti!
0534 Kad s’ napiju mlade harambaše,
0535 A pospe im društvo u čardaku,
0536 Onda vam je vakat udariti;
0537 U zoru će leći u čardaku.“
0538 Njima veli beže Ljuboviću:
0539 „Ne šal’te se, moja braćo draga!
0540 Nemoj niko zamećati kavge,
0541 Dok ne puknu na Zadru topovi.
0542 Kada bude u nradjanje sunca,
0543 Zadru će se otvoriti vrata,
0544 Onda će beže na tabiju doći.“
0545 Svak odlazi do čardaka svoga,
0546 Opremi se beže Ljuboviću,
0547 Njemu veli Konjević-Mujaga:
0548 „Hajde, beže, u sto dobrih časa,
0549 Ako osvojim u gori čardake,
0550 Te t’ ostane u životu glava,
0551 Mogo bi ti indat učiniti.“
0552 Beg pojaha vrana velikoga,
0553 Jaše Huse Stamboliju doru,
0554 Otiskoše niz polje zeleno,
0555 Svak okreće do čardaka svoga,
0556 A Konjević pod planinu s vojskom.
0557 Kad beg s husom goru primetnuo,
0558 Tiho Huse begu progovara:
0559 „Gospodaru, beže Ljuboviću!
0560 Evo naske kod debelog mora,
0561 Ovde j’ čardak pavla harambaše,
0562 Ovde valja konje razjahati,
0563 Pa provesti moru kraj obale,
0564 Ovuda ću ja tebe provesti.
0565 Ne daj Bože, beže Ljuboviću,
0566 Da opazi Pavle u čardaku,
0567 Namah jaši vrana velikoga,
0568 Bježi natrag, beže Ljuboviću!“
0569 Kad s’ čardaku blizo prikučiše,
0570 Na obali konje odjahaše,
0571 Pavle sio, piće zametnuo,
0572 A pozovno stražu pred čardakom.
0573 To je sreća Huse ciganina,
0574 Gdje je Pavle tolu zametnuo.
0575 Provedoše konje kraj čardaka,
0576 Pojahaše ate plemenite,
0577 Otiskoše Zadru niz Kotare,
0578 Onda veli Huse na doratu:
0579 „Gospodaru, beže Ljuboviću!
0580 Provede te kraj čardaka Huse,
0581 Naske, beže, ne opazi straža,
0582 Sad ćemo uprav zadru niz Kotare,
0583 Svest ću tebe Zadru pred kapiju
0584 Do birtije Pave krčmarice,
0585 Krčmarice, tvoje posestrime.
0586 Ona će nas dobro dočekati,
0587 Kod nje ćemo konje ostaviti.
0588 Kad pođemo Zadru na tabiju,
0589 Ona će nam konje dodržati,
0590 Ako s’ zdravo natrag povratimo.“
0591 Uprav Zadru gone niz Kotare.
0592 Kad sadjoše kamenoj birtiji,
0593 U avliju ate ujahaše,
0594 Veš se blizo zora prikučila,
0595 Stade vika Huse ciganina:
0596 „Davor Pavo, naša posestrimo!
0597 Jesi l’ jutros rano podranila,
0598 U odaji sviću zapalila?
0599 Evo tebi pobratima tvoga,
0600 Pobratima bega Ljubovića
0601 I njegova Huse ciganina.“
0602 Opazi ga Pava krčmarica,
0603 Ona sadej u halvat-avliju,
0604 A dočeka bega Ljubovića:
0605 „Sjaši, pobro, da se napijemo!“
0606 Obojica konje odjahaše,
0607 Oba ata na jasle priveza,
0608 Dade njima ječma ustupana,
0609 A izvede bega u odaju
0610 I njegova Husu ciganina,
0611 Prid njih Pava piće položila.
0612 Dok se beže pića napojio,
0613 On na noge skoči u odaji,
0614 Njemu veli Pava krčmarica:
0615 „Kud ćeš, pobro, beže Ljuboviću?
0616 „ „Hoću, sestro, do jasala saći,
0617 Da obidjem ata na jaslama.“ “
0618 Kada beže do jasala sadje,
0619 Zoblje dorat Huse ciganina,
0620 Al ne zoblje vranac Ljubovića,
0621 Neg u jasle glavu oborio,
0622 Njemu veli beže Ljuboviću:
0623 „Davor vrane, desno krilo moje!
0624 Što je tebi, brate, kod jasala?
0625 Dorat zoblje Huse ciganina,
0626 Ti ne zoblješ ječma ustupana,
0627 Ja nij’ dobra tebi ja menika!“
0628 To govori, pa se natrag vrati.
0629 Kada beže u odaju udje,
0630 On kod Huse sjede u odaji,
0631 U odaji piće razložiše,
0632 Gleda beže Husu ciganina,
0633 On u lišcu boju prominio,
0634 Njemu veli beže Ljuboviću:
0635 „Moj delijo, Huso ciganine!
0636 Moj delijo, što s’ od tebe radi?
0637 Vavik pili, a veselo bili,
0638 Sad ti mučiš, nita ne divaniš,
0639 Van u lišcu boju prominio,
0640 Sad sam ate gledo na jaslama,
0641 Dorat zoblje, a vranac ne zoblje.
0642 Ti u lišcu boju prominio,
0643 Sad na naske, Huso, gledajući,
0644 Dobro nije ja meni, ja nami.“
0645 Njemu veli Huso ciganine:
0646 „Ljuboviću, ne zadaji jada,
0647 Diž’ se, beže, vakat pohoditi!
0648 Već je bio danak osvojio,
0649 Sad će s’ Zadru otvoriti vrata,
0650 Da vidimo Lipošića Janka.“
0651 To rekoše, na noge skočiše,
0652 Fati s’ beže rukom u džepove,
0653 Dade Pavi stotinu dukata:
0654 „Na de, Pavo, moja posestrimo,
0655 Radi nami konje dodržati,
0656 Dok se vratim Zadru sa bedena.“
0657 „ „Hajde beže, ne staraj se s time!
0658 Vi izvad’te sablje golotrbe,
0659 Pod monduru vi zaklon’te ćorde,
0660 Poznat će te Lipošiću Janko.“ “
0661 „Posestrimo, ne staraj se s time!“
0662 Dok dođoše zadru na kapiju.
0663 Zadarska se otvoriše vrata,
0664 Pod monduru sablje zaklonili,
0665 Izidjoiše Zadru na tabiju.
0666 Kad li sjedi Lipošiću Janko
0667 I kod njega trideset platnika,
0668 Svaki pušku drži nategnutu.
0669 Tad mu beže dobro jutro viknu,
0670 Onda veli Lipošiću Janko:
0671 „Ni zdrav bio, beže Ljuboviću,
0672 Sa Ljubova iznad Sarajeva!
0673 Oklen ovdi jutru na podranku?“
0674 Pa podiže pušku nategnutu,
0675 Beg prevari Lipošića Janka,
0676 Ne dade mu puške odapeti,
0677 On pogubi Lipošića Janka.
0678 Dok beg zgubi Lipošića Janka,
0679 Kod njeg Huso četiri platnika.
0680 Begu veli Huso ciganine:
0681 „Bježi, beže, Zadru na kapiju!“
0682 Pobigoše Zadru na kapiju,
0683 Za njima se oganj prolomio,
0684 Ujagmiše gradu na kapiju,
0685 Pobigošie kamenoj birtiji,
0686 Još za kavgu niko i ne znade.
0687 Dočeka ih u avliji Pava,
0688 Gotove im ate podmaknula,
0689 Pojahaše ate u avliji,
0690 Ujagmiše na avlijnska vrata,
0691 Pobigoše uz Grobnice ravne,
0692 A već sunce pero pomolilo,
0693 A na Zadru pukoše topovi,
0694 Bježi beže uz Grobnice ravne,
0695 Zavrže se larma po Kotaru,
0696 Po gradovih pucaju topovi,
0697 Po kulama trgaju prangije,
0698 Po brigovih plamte možarovi,
0699 Stoji vika ciganina Huse:
0700 „Nemoj beže, kidisati vranu!“
0701 Potiho jašu, konjma ne kidišu,
0702 Mrtvo oni u napritku bili,
0703 Prolomi se oganj u planini,
0704 Na čardake ljuto udariše,
0705 Harambaše pa ih dočekaše,
0706 Sve se oganj slama u planini,
0707 Ko kad gora u abez propade.
0708 Sve spominje beže Ljuboviću,
0709 On spominje Konjević-Mujagu:
0710 „Gdje si, aga, Konjević-Mujaga,
0711 Izginuše Turci po planini!“
0712 Dok im žarko obasjalo sunce,
0713 Planu čardak pokraj sijeg mora,
0714 Osvoji ga paša Radoslija,
0715 A ufati Pavla harambašu,
0716 Pobježe mu iz čardaka društvo
0717 Onda veli beže Ljuboviću:
0718 „Moj delija, Huso ciganine!
0719 Konda j’ paši u životu glava,
0720 Planu čardak pokraj sinjeg mora.“
0721 Sve se oganj slama u planinah.
0722 Dok su donji Kotar prigazili,
0723 Viš planuše po gori čardaci,
0724 Vavik s’ oganj čuje u planini,
0725 U planini, u Studenih stinah
0726 Kod čardaka Silovine Marka.
0727 Odjekuje beže Ljuboviću,
0728 A spominje kladuškog Hrnjicu.
0729 Malo vrime, za dugo ne bilo,
0730 Još se slama oganj kod čardaka.
0731 Kad pogleda beže Ljuboviću,
0732 Stoji jeka kamena Kotara,
0733 Beg opazi Marka na alatu,
0734 Bježi Marko niz Kotar kameni.
0735 Grozne begu suze udariše:
0736 „Hrnjica Mujo, novi pobratime!
0737 Je li tvoja u životu glava,
0738 Kad je tebi ujagmio Marko?“
0739 Pa povrati vrana velikoga,
0740 A povika Silovinu Marka:
0741 „Stani, Marko, uticanja nejma!“
0742 Prid njeg Huso namače dorata:
0743 „Stani, beže, ja ti ljubim ruku!
0744 Podaj meni Marka i alata,
0745 Da poćeram Marka niz Kotare.“
0746 On za Markom navrže dorata.
0747 Kad on Marka stiže i alata,
0748 Povikuje na alatu Marka:
0749 „Predaji se, ti ne gubi glave!“
0750 Još u Marka predavanja nejma,
0751 Veš se fati puške od pojasa,
0752 Priko sebe pušku odapeo,
0753 Pogodio Husu ciganina,
0754 Mrtav Huso pade sa dorata,
0755 A zacvili beže Ljuboviću:
0756 „Kuku, brate, rane nepribone!“
0757 Pa za Markom nametnuo vrana:
0758 „Stani, Marko, uticanja nejma!
0759 Kad si moja krila oblomio,
0760 Još i meni i ti odsici glavu!“
0761 Kad on Marka stiže i alata,
0762 Dočeka ga na alatu marko,
0763 U ruci mu puška nategnuta,
0764 Ne pogodi bega Ljubovića,
0765 Već obori pod begom hajvana,
0766 Mrtav vranac pae na Kotaru,
0767 Kraj njeg Marko protišće alata,
0768 A povika beže ljuboviću:
0769 „Vrat’ se, Marko, pa odsici glavu,
0770 Kad si moja krila oblomio!“
0771 Bježi Marko, ni mukaet nije.
0772 Podiže se beže Ljuboviću,
0773 Sve spominje Husu i hajvana.
0774 Malo vrime, za dugo ne bilo,
0775 Stoji jeka kamena Kotara,
0776 A proču se Hrnjičina nara:
0777 „Stani, Marko, uticanja nejma!
0778 Ćerat ću te Zadru na kapiju.“
0779 Stoji huka Senjanina djoge,
0780 Konda se je na krila podigo.
0781 Kad on vidi bega Ljubovića:
0782 „Jesi l’, beže, zdravo i veselo?“
0783 „ „Zdravo jesam, al veselo nisam,
0784 Ja izgubih Husu i gavrana,
0785 Al ako će, taka je krajina!“ “
0786 „Jaši doru Huse ciganina,
0787 hajde, beže, natrag uz Kotare!
0788 Jeda, beže, Silovinu Marka?“
0789 „ „Ode Marko zadru niz Kotare;
0790 Je l’ ti zdravo u planini društvo?“ “
0791 „Ljuboviću, za to se ne pita!
0792 Dok je meni Marko ujagmio,
0793 Leglo mi je trijest Kladušana,
0794 Još ih trijest osta u životu,
0795 Oni biju čardak u planini
0796 I oni bi mogli izginuti.“
0797 Pokraj bega proćera djogata,
0798 Šćera Marka Zadru na kapiju,
0799 Uteče mu u Zadar kameni,
0800 A soldati pretvoriše vrata.
0801 Onda Mujo povrati djogata,
0802 A sve cvili Mujo na djogatu:
0803 „Neka t’, djogo, puška te sfatila
0804 I Hrnjicu Muju oborila!
0805 Uteče mi Silovina Marko.“
0806 Tako goni uz Kotar djogata,
0807 I on stiže bega Ljubovića
0808 Na doratu Huse ciganina.
0809 Viš planuše u gori čardaci,
0810 A udari Konjević Mujaga.
0811 Dok osvoji u gori čardake.
0812 I Kotara mrvu zafatio,
0813 I četiri sela porobio,
0814 Viš je agi muka dodijala,
0815 On povrati uz Kotare vojsku,
0816 Plin poćera, a roblje povede.
0817 Kad ga stiže Kladuški Hrnjica,
0818 Njemu veli Konjević Mujaga:
0819 „Jesi l’, Mujo, zdravo i veselo,
0820 Kamo t’, Mujo, Silovina Marko?“
0821 „ „Uteče mi u Zadar kameni.“ “
0822 „Hrnjica Mujo, od Krajine glavo,
0823 Da t’ je zdravo na ramenu glava!
0824 Sve je tvoje izginulo društvo;
0825 Al su drven čardak osvojili,
0826 Al ako će, taka je krajina!“
0827 Dok se Kninju povratiše Turci,
0828 Iskupi ih Konjević Mujaga.
0829 Dok je prodro pute na Kotare,
0830 Mnogo mu je izginulo vojske:
0831 Deset hiljad agi poginulo,
0832 Ranjenika još nije popiso.
0833 Sav dobitak na hrpu sanio
0834 A sve roblje aga iskupio,
0835 On dobitak pravo podilio:
0836 Sve na zdrava dade pod jednako,
0837 Na ranjena po dva paja davo,
0838 Ko pogino, po pet zapadalo,
0839 Stoji vika Konjević-Mujage:
0840 „Čujete li, braćo i družino!
0841 Ko j’ izveo sužnja savezata
0842 Ja iznio kićenu divojku,
0843 Sve će roblje Konjević-Mujagi,
0844 Za novce ću roblje otkupiti,
0845 Ja ću vami roblje potplatiti,
0846 Nikom glavi kidisati ne ću.
0847 Ko se godic ćide otkupiti,
0848 Za novce ću njega otpuštiti
0849 I divojke natrag povraćati,
0850 Ja ih silom udavati ne ću,
0851 Ni na silu turčiti divojke,
0852 Braćo moja, to nije junačka.“
0853 Svi rekoše bezi i ajani:
0854 „Fala tebi, Konjević-Mujaga!
0855 Džaba t’ sužnji brez pare dinara,
0856 A džaba ti roblje sa Kotara,
0857 S njim okreći, kako tebi drago,
0858 Konjeviću,tako je junaštvo.
0859 Kad si prodro pute na Kotare!“
0860 Primi roblje Konjević Mujaga,
0861 Stiže knjiga od Zadra bijela,
0862 Stiže knjiga bana Zadranina:
0863 „Konjeviću od Kninja bijela!
0864 Ti podiže silnovitu vojsku,
0865 Popali mi po gori čardake,
0866 Izginuše moje harambaše,
0867 Al ako će tako je junaštvo!
0868 Ti si pravi junak na mejdanu,
0869 Kad si prodro pute na Kotare,
0870 Neka znadu po Lici Ličani,
0871 Da ne može lički Mustajbeže
0872 Prodrt sebi pute na Kotare,
0873 Brez Turčina Konjević-Mujage.
0874 Ko je godic tamo poginuo,
0875 Ban te za to upitati ne će,
0876 Muško bili, pa i izginuli.
0877 Eto t’ knjiga bana Zadranina:
0878 Koga s’ tamo ufatio živa,
0879 Nemoj njemu glavi kidisati,
0880 Nek s’ otkupi za novce gotove!
0881 Što s’ dobio naših divojaka,
0882 Povrati mi kićene divojke,
0883 A cini ih, koliko ti drago!“
0884 Konjević mu knjigu opravio:
0885 „Gospodine, bane Zadranine!
0886 Šezdeset mi ima divojaka
0887 I stotinu mladi Kotarkinja,
0888 Nikom krivo učiniti ne ću.
0889 Trista imam ja muških sužanja,
0890 Sve ću muško za novce puštiti,
0891 A žensko ti natrag povratiti,
0892 Džaba ih tebi brez pare dinara,
0893 Nikom sile učiniti ne ću,
0894 Nek ti kažu kićene divojke,
0895 Je l’ im krivo kod Mujage bilo.“
0896 Sve je muško za novce puštio,
0897 A ženskinje Zadru povratio,
0898 Vratio ih brez pare dinara.
0899 Kad ih vidi zadranine bane,
0900 Njih upita Zadranine bane:
0901 „Je l’ vam krivo kod Turaka bilo?“
0902 Njemu vele mlade i divojke:
0903 „Gospodine, Zadranine bane!
0904 Nisu nami ni mukaet bili.
0905 Kad smo stigle Kninju na Krajinu,
0906 Primio nas Konjević Mujaga,
0907 Ne dade nikom učiniti krivo,
0908 Naske posla tebi na Kotare,
0909 A muško je za novce puštio.“
0910 To je banu vrlo milo bilo.
0911 Konjeviću knjigu opravio:
0912 „Eto t’ knjiga, Konjević-Mujaga!
0913 Kad si meni roblje povratio
0914 Na poštenje, brez pare dinara,
0915 Ja te znadem, da si muška glava,
0916 Ban će tebe dobro darovati:
0917 Eto tebi, aga, na poštenje
0918 Tri hiljade i trista dukata,
0919 Pa ih podaj Turkom po ćenaru,
0920 Što činili nikom krivo nisu.“
0921 Kad Mujagi taka knjiga dođe,
0922 Dođe agi blago gotovina,
0923 Vid’ de glave Konjević-Mujage!
0924 Ko mu j’ godic curu poklonio,
0925 Jope ga kašnje aga darovao.
0926 Onda aga knjigu napravio,
0927 Posla knjigu begu na Udbinu:
0928 „Eto t’ knjiga Konjević-Mujage!
0929 Nek svak vidi knjigu Mujaginu,
0930 Nek svak vidi kninjsku udovicu,
0931 Ko je prodro pute na Kotare.
0932 Eto t’, beže, Lika i Kotari!
0933 Prodro sam ti pute na Kotare,
0934 Vi se tamo gon’te s Kotarani,
0935 Gonite se, kako vami drago.
0936 Ne šali se, lički Mustajbeže,
0937 Što uzajmiš, tebi će vratiti.
0938 Ko iznese kićenu divojku,
0939 Ti ne pitaš lipih divojaka,
0940 Je li im se milo poturčiti,
0941 Ven na silu ti turčiš divojke,
0942 Mustajbeže, to nije junačka.
0943 Što bi, beže, malo porobio,
0944 Porobio, dobro zadobio,
0945 Za to t’ niko zaviditi ne će.
0946 Pošalji im Đulić-bajraktara,
0947 Da ja tvoga vidim bajraktara,
0948 Ne boj mu se glavi na ramenu,
0949 Ja ću ti se s bajrom pomiriti,
0950 On mi reče, da sam udovica,
0951 Neka vidi kninjsku udovicu,
0952 Oženit ću bajraktara tvoga,
0953 Dat ću njemu Meku jedinicu,
0954 Nek s’ oženi s njome na Udbini.
0955 Što m’ je reko, da sam udovica,
0956 Bolji j’ junak od tebe, Mustajbeg;
0957 Al ne more vojsku podignuti,
0958 Mučno j’ bilo pute prokresati.
0959 Dok sam prodro pute na Kotare,
0960 Deset mi je hiljad poginulo,
0961 A petnaest rana dopanulo,
0962 Mloga j’, beže, majka zacvilila,
0963 A sestra se u crno zavila,
0964 Virna ljuba u rod okrenula.“
0965 Kada knjiga stiže Mustajbegu,
0966 Knjigu gleda, Ličanom govori:
0967 „O Ličani, braćo i družino!
0968 Vid’te knjige Konjević-Mujage!
0969 Nek se znade po širokoj Lici,
0970 Da m’ je prodro pute na Kotare.
0971 Moj Đuliću, begov bajraktaru!
0972 Hajde s’ spremaj kod odžaka svoga,
0973 Tebe zove Konjević Mujaga,
0974 Ja ću s tobom Kninju na Krajinu,
0975 Valja meni tebe oženiti,
0976 Reko ti je dati jedinicu,
0977 Zašto si mu ti ime nadio,
0978 Lepo ime ,knjinjska udovica’;
0979 Za to će ti Meku pokloniti,
0980 Ja ću tebe s njome oženiti.“
0981 Sprema s’ beže za nedilju dana,
0982 On podiže stotinu Ličana
0983 I povede Đulić-bajraktara,
0984 Otiskoše Kninju na Krajinu.
0985 Dočeka ih Konjević Mujaga,
0986 Kod njeg bili za nedilju dana,
0987 On Đuliću dade jedinicu:
0988 „O Đuliću, begov bajraktaru!
0989 Vidi dobro kninjske udovice!
0990 Da vam ne bi kninjske udovice,
0991 Ne bi mogli tamo vojevati.
0992 Ti si bolji junak od meneka,
0993 I od svoga bega udbinjskoga.
0994 Koja t’ fajda, što si junak pravi,
0995 Kadar nisi vojske podignuti,
0996 Podignuti, vojskom upraviti.“
0997 Beg podiže Mekušu divojku,
0998 Odvede je na široku Liku,
0999 S njom oženi bajraktara svoga.
1000 Dok im glave u životu bile,
1001 Držo aga Đulić-bajraktara,
1002 Milovo ga ka i svoje d’jete.
1003 Često mu je aga spominjao,
1004 Što mu j’ reko ,kninjska udovica’,
1005 Vavik bi se Đulić zastidio.
1006 „Nemoj aga, ja ti ljubim ruku,
1007 Ne spominji kninjske udovice,
1008 Odsici mi sa ramena glavu!“
1009 A njemu bi aga govorio:
1010 „Muči, bajro, nemoj budaliti,
1011 S tobom s’ šali Konjević Mujaga.”
