Коња кује злато Мухамеде,
коња кује, по драгу се спрема.
Око њега мила мајка шеће:
— Не куј коња, не спремај се драгој,
драга ти се за другог удала. 5
Кад то чуо злато Мухамеде,
од јада га забољела глава,
од жалостд и срце и глава,
стеже главу срмали махрамом
па он оде у пјану мејхану. 10
Њега пита дајо Хасан-ага:
— Шта је теби злато Мухамеде?
Он му каза што је и како је.
Њему вели дајо Хасан-ага:
— Ти отиђи мом бијелу двору 15
па опреми два коња витеза:
мени вилу, себи ластавицу,
да идемо дјевојчину двору.
То Мухамед једва дочекао
и одоше дјевојчину двору 20
и падоше у башчу зелену.
Кад ал’ дошли кићени сватови,
а и дошле јенђи буле младе,
оне книју злато Есмихану.
Кумријица у башчи бијаше. 25
Говори јој злато Мухамеде:
— Кумријице, по богу сестрице,
дај ти мени ситне басамаке
да се пењем кули на пенџере,
да ја видим злато под дуваком! 30
Даде њему ситне басамаке.
Када видје злато под дуваком,
кол’ко јекну, под њим кула звекну.
Досјети се Есмихана млада
да је дошо злато Мухамеде, 35
из душека на ноге скочила,
у џепове прстење сасула
па полеће низ бијелу кулу
и изиђе у зелену башчу.
Дочека је злато Мухамеде 40
и баци је за се на коњица,
побјегоше пољем широкијем,
остадоше свати гледајући.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 739-740.
