Котарци и Турци

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Котарци и Турци

0001 Вино пили до два побратима
0002 У Шаргану високу планину.
0003 Да ти оба по имену кажем:
0004 Једно ти је Цмиљанић Илија,
0005 А друго је Мандушићу Вуче,
0006 Два сердара оба од Котара,
0007 Када су се накитили вина,
0008 Те им винце изиђе у лице,
0009 Тад јунаци јеглен приватише.
0010 Вели сердар Цмиљанић Илија:
0011 ”Мој дајиџа, Мандушићу Вуче,
0012 ”Ево има доба неколико,
0013 ”Да крвава боја не имасмо,
0014 ”Е да Бог да и сви Божји свеци,
0015 ”Да ударе на Котаре Турци,
0016 ”Да поробе све наше Котаре,
0017 ”Да поробе и огњем попале,
0018 ”Да ми с њима затуримо кавгу,
0019 ”Десна ми је пресилила рука,
0020 ”Пожељела боја и мегдана,
0021 ”А бритка ми зарђала ћорда,
0022 ”Ожедњела крви од Турака;
0023 ”Доро ми се ни јахат’ не даде,
0024 ”Него рже, а ушима стриже,
0025 ”Док узјашем, гроб ногам’ ископа
0026 ”Ђе би лего Усо и Мустафа.
0027 ”Рад бих моју сабљу напојити,
0028 ”А доратом леше погазити,
0029 ”И рањене почепати Турке. ”
0030 Кара њега Мандушићу Вуче:
0031 ”Мој сестрићу, зл ли су ријечи!
0032 ”У зо час се препојио вином,
0033 ”Што невољу желиш без невоље,
0034 ”А невоља зна и сама доћи.
0035 ”Докле буде Турак’ и Котара,
0036 ”Биће кавге колико ти драго. ”
0037 У ријечи у којој бијаху,
0038 Стаде нешто јека из пријека,
0039 Пуца пушка, а пјевају момци.
0040 Тада рече Мандушићу Вуче:
0041 ”Мој сестрићу, Цмиљанић-Илија,
0042 ”Дед’ привати срчајли дурбина,
0043 ”Па се попни јели у врхове,
0044 ”Те погледај низ Шарган планину,
0045 ”Да не буде јека од Турака,
0046 ”Да нијесу Котар поробили,
0047 ”Да не воде робље из Котара? ”
0048 скочи сердар на ноге лагане,
0049 Он узима срчајли дурбина,
0050 Па полеће уз јелове гране.
0051 На највишу грану узлетио,
0052 Па окрену дурбин низ планину,
0053 Развуче му до осам каната,
0054 Те му гледа пуна три сахата.
0055 Окреће га с десне на лијеву,
0056 Те у пољу силу угледао,
0057 Па казује својему даиџи:
0058 ”Чуј дајиџа, сердар-Мандушићу,
0059 ”Ено иде сила од Турака,
0060 ”Биће чисто Котар поарали,
0061 ”И лијепа робља заробили,
0062 ”Него ајде да сретамо Турке. ”
0063 У ријечи у којој бијаху,
0064 Ал’ ево ти момка уз планину,
0065 Из Котара Вучетић-Николе,
0066 Кад угледа обадва сердара,
0067 Он им Божју помоћ не назива,
0068 Него кори оба побратима:
0069 ”Зло га сјели, два српска сердара!
0070 ”Зло га сјели, а у гори пили!
0071 ”Ђе сте данас, ниђе вас не било?!
0072 ”Кад ваљаде, дома в’ не имаде.
0073 ”Кад имаде, муке не имаде.
0074 ”На Котаре ударише Турци,
0075 ”Поробише, огњем попалише
0076 ”Од бијеле куле Цмиљанића
0077 ”Па до куле Мандушића Вука,
0078 ”Па и кулу са Змијана Рајка,
0079 ”И његову заробише љубу,
0080 ”И ђе гођ би прикладне ђевојке,
0081 ”Уграбише, те их однијеше,
0082 ”Јер Турцима срећа изнијела,
0083 ”Сви сердари до у Задар пошли
0084 ”На весељу од Задра Тодору,
0085 ”Жени сина, а сестру удава,
0086 ”Но потец’мо, ако Бога знате,
0087 ”Ја сам дао абер сердарима,
0088 ”Сад ћ’ и они стићи, ако Бог да,
0089 ”Ми удримо на прси Турцима,
0090 ”Започнимо боја и мегдана,
0091 ”Док сердари са плећа ударе,
0092 ”Бранимо се колико можемо,
0093 ”Па шта нама Бог и срећа даде. ”
0094 Опет вели мандушићу Вуче:
0095 ”Виђ’ , Илија, је л’ примакла војска,
0096 ”Би ли мого којега познати? ”
0097 Кад се Турци пољем примакнули,
0098 А Илија дурбином нишани,
0099 Те разбира Турске поглавице.
0100 Како кога види поглавицу,
0101 Запитива својега даиџу:
0102 ”Који оно јунак на дорату,
0103 ”Бијела му и глава и брада,
0104 ”И он носи пред собом ђевојку,
0105 ”Драга му је обзире се на њу,
0106 ”Те је љуби, жуберује с њоме? ”
0107 ”Знадем ти га, јади ти га знали
0108 ”То је главом старац Ћејван-ага,
0109 ”Крвника га у душмана нема. ”
0110 ”Што је јунак на коњу ђогату,
0111 ”Повисоко главу уздигнуо,
0112 ”Поиграва по пољу ђогина,
0113 ”На скуту му прикладна ђевојка,
0114 ”У теркији рухо ђевојачко;
0115 ”Драга му је, обзире се на њу,
0116 ”Те је љуби и шапука с њоме? ”
0117 ”Знадем ти га, јади ти га знали,
0118 ”То је главом буљумбаша Мујо,
0119 ”Катила га ришћанскога нема. ”
0120 ”Што ја за њим јунак на малину,
0121 ”Те не има браде ни бркова,
0122 ”И он носи лијепу ђевојку,
0123 ”Драга му је, окреће се на њу
0124 ”Те је грли и на срцу стиска?
0125 ”Знадем ти га, јади ти га знали,
0126 ”То је главом одгојак Алиле,
0127 ”Љута змија да је жешће нема. ”
0128 ”За њим опет јунак на вранчићу,
0129 ”У крилу му прикладна невјеста,
0130 ”Мила љуба са Змијања Рајка,
0131 ”Те је јунак руком загрлио,
0132 ”Па је љуби у бијело лице,
0133 ”Црна брка, а мрка погледа,
0134 ”Низ прси се просули бркови,
0135 ”Шјају му се токе кроз бркове? ”
0136 ”Знадем ти га, знали ти га јади,
0137 ”То је главом Порча буљумбаша,
0138 ”Јунака га у крајини нема. ”
0139 ”Па је за њим јунак на лабуду,
0140 ”На усници тек поникли брци,
0141 ”На крилу му млађахна ђевојка,
0142 ”Мила сека Вучетић-Николе,
0143 ”А за седлом рухо ђевојачко:
0144 ”Младо момче, а млада ђевојка,
0145 ”Те је љуби ђе јој куца душа? ”
0146 ”Знадем ти га, јади ти га знали,
0147 ”То је главом Ограшића Мујо,
0148 ”Чудна гуја за Србина расте. ”
0149 ”Јошт да видиш, мој мили дајиџа,
0150 ”За делијом до триста Турака,
0151 ”А најстрагу јунак изостао,
0152 ”Не би дуга пушка дотурила,
0153 ”Не би мала ни аваза дала,
0154 ”И он носи до двије ђевојке,
0155 ”Једну за се, а другу преда се,
0156 ”Под ђевојком помамио зека,
0157 ”А ђевојке утегнуо пасом,
0158 ”Обје му се око грла свиле,
0159 ”Необичан јунак погледати,
0160 ”А на њему одијела нема,
0161 ”Кроз капу му перчин пропануо
0162 ”Кроз доламу виде с’ лопатице,
0163 ”Кроз чакшире испала кољена,
0164 ”А кроз чизме прсти испанули,
0165 ”О бедри му зарђала ћорда,
0166 ”А у руци некаква тојага,
0167 ”Рекао бих ражањ од пецива,
0168 ”Те из њега нешто често блиста? ”
0169 ”Знадем тогај, сине, понајбоље,
0170 ”Често смо се клали на мегдану,
0171 ”То је главом од Орашца Тале;
0172 ”Што је земље турске и каурске,
0173 ”Задртијег не има јунака,
0174 ”Да ће прије заметнути кавгу
0175 ”Нема кавге, а ђе није Тале.
0176 ”Но, Илија, мој мили сестрићу,
0177 ”Сиђи брже са јелових врха. ”
0178 Слеће сердар од гране до гране,
0179 А с по јеле уз кољено ујцу.
0180 Сва тројица на ноге усташе,
0181 Те одоше у сусрет Турцима.
0182 Далеко их опазили Турци.
0183 Пита Турчин буљумбаћа Мујо
0184 Милу секу Цмиљанић-Илије:
0185 ”О Бога ти, секо Цмиљанића,
0186 ”Који с’ оно у поље јунаци,
0187 ”Те су добре коње расрдили,
0188 ”Оштре сабље носе у ракама,
0189 ”Знаш ли, Анђо, ко ће оно бити? ”
0190 Анђелија мудра а паметна,
0191 Те Турчину памет уграбила:
0192 ”Оно су ти наша браћа права,
0193 ”За нама су рухо донијели,
0194 ”И дарове што је за сватова,
0195 ”Дивно ће вас даровати даром,
0196 ”Ако буду наша браћа права. ”
0197 У то доба ево три сердара,
0198 Састаше се Турци и сердари,
0199 Поздрављају све главаре редом:
0200 ”Добро дошли, нови пријатељи,
0201 ”Пријатељство хаирли нам било,
0202 ”Сјед’те мало да се дарујемо,
0203 ”И уз вино чашом наздравимо. ”
0204 Сви су Турци тому каил били,
0205 Разјахаше, мало починуше,
0206 Док сердарим’ Бог и срећа даде,
0207 Нешто им се даде погледати,
0208 У дно поља тама и прашина.
0209 Кад виђоше, бирдем се сјетише,
0210 Да сердари трче у поћеру,
0211 И за њима котарски јунаци;
0212 То гледали, а Бога молили.
0213 То виђео буљумбаша Мујо,
0214 Па Илиној сестри проговара:
0215 ”Срце, душо, Цмиљанића сејо,
0216 ”Какви с’ оно уз поље јунаци,
0217 ”Те копитам’ поље разнијеше,
0218 ”А у праху бутум остадоше? ”
0219 Анђа мудра, мудро проговара:
0220 ”Оно су ти наша браћа права,
0221 ”Те сестрама носе рухо дивно,
0222 ”те су везле по бијелу платну,
0223 ”Да дарују зете и сватове. ”
0224 Кад виђеше три српска сердара,
0225 Ди се њима браћа примакоше,
0226 Алакнуше, Бога споменуше,
0227 И најпрви боја започеше,
0228 Док се Турци коња добавише,
0229 У то стиже сила из Котара,
0230 Пред њима је Јанковић Стојане,
0231 Те у Турке јуриш учинише,
0232 Као гладни вуци у јагањце.
0233 По један пут пушке истурише,
0234 Сваки себи убио Турчина,
0235 Па за голо гвожђе приватише,
0236 Сабљом с’јеку а коњима даве.
0237 Да је коме било погледати
0238 Како стоји звекет од сабаља,
0239 Стоји вриска Срба соколова,
0240 Јека поља од коњских копита,
0241 Лелек стоји рањених јунака:
0242 Неки пољем и без коња струже,
0243 Неки виче: причекај ме друже;
0244 Стоји писка несретњих Турака,
0245 Неки вели: куку њему, мајко;
0246 Пала магла од неба до земље,
0247 Сви сердари у крв огрезнули
0248 Од челенке коњу до копита,
0249 Сијекући око себе Турке.
0250 Ту брат брата познати не може,
0251 Но по гласу па и по авазу,
0252 Србљи вичу: за вјеру ришћанску,
0253 Сложно за крст, браћо, на душмане.
0254 Турци вичу: Амет и Муамед.
0255 Ту не знаде један за другога,
0256 Ко ли гине, ко ли задобива,
0257 Али виђе са Змијања Рајко,
0258 Ђе побјеже Турчин на коњицу,
0259 Момче младо Ограшић Алија,
0260 Па се за њим момче натурило,
0261 За њим трче, те из грла виче:
0262 ”Стан’ , копиле, Ограшић-Алија,
0263 ”Чије носиш робље из Котара? ”
0264 Турчин бјежи, не обрћа главу,
0265 Брз му лабуд, пуст ће останути.
0266 Али Рајко ошино вранчића,
0267 Слеже му се вранчић по ледини,
0268 Трчи брзо, а брже сустиза.
0269 Када му се Рајко примакнуо,
0270 Па завика грлом и авазом:
0271 ”Сумбулија, Вучетића секо,
0272 ”Поклони се седлу у тркији,
0273 ”Укажи ми плећи од јунака. ”
0274 Зачу Сумба, плећи отворила,
0275 Пали пушку са Змијана Рајко,
0276 Те погоди на коњу Турчина
0277 Међу плећи, те ће одма лећи,
0278 Турчин паде, а Рајко допаде,
0279 Те му сабљом осијече главу,
0280 А прифати коња и оружје,
0281 На коња му турио ђевојку,
0282 Па одоше на првом мегдану.
0283 Ту не нађе ниједног сердара,
0284 Но гомиле мртва и рањена,
0285 Па премеће мртве и рањене,
0286 Не би л’ кога познао својега.
0287 Ту наоди Чарапића Васа,
0288 Јошт је Васо био у животу.
0289 Плакала га своја заручница,
0290 Мила сеја Поповца Милоша,
0291 Зачула га чувајући овде,
0292 Па му шјела млада више главе,
0293 Те г’ умива студеном водицом,
0294 Причешћује вином црвенијем,
0295 А утире везеном марамом.
0296 Рајко њима божју помоћ виче,
0297 Те их пита за српске сердаре.
0298 Они њему по истини кажу:
0299 ”Потекоше пољем за Турцима,
0300 ”Неко пољем, а неко планином,
0301 ”Јер им Турци коњма побјегоше,
0302 ”И на коње робје одведоше. ”
0303 Кад то зачу од Змијана Рајко,
0304 Он окрену коња уз планину,
0305 И угледа насред друма пута
0306 Анђелију сестру Цмиљанића,
0307 Ђено рони сузе низ образе.
0308 ”А кликује иза свега гласа:
0309 ”Је ли игђе брата из Котара
0310 ”Да помогне мом брату Илији,
0311 ”На њега су навалили Турци,
0312 ”А Илија љутих допо рана. ”
0313 Јави јој се из далека Рајко,
0314 Коња трче, а ђевојци виче:
0315 ”Казуј, цуро, дуго јадна била!
0316 ”Ево Рајка, а ђе је Илија? ”
0317 Кад ђевојка угледала Рајка
0318 Љуби њега у скут и у руку,
0319 Па најпотље коња у копита:
0320 ”Брате Рајко, ено ти Илије. ”
0321 Када Рајко упази Илију
0322 Ђе се носи у прси јуначке,
0323 С једним носи од другог се брани,
0324 Из чизме је скопао канџију,
0325 Те ошину коња с обје стране,
0326 До мегдана коња догонио.
0327 Кад Илија муках допануо
0328 Са Турчином буљубашом Мујом
0329 А уз Муја гојашак Алиле,
0330 Голу сабљу држи у рукама,
0331 Облијеће обадва јунака,
0332 Замањује да згуби Илију,
0333 Ал’ Илија јунак и паметан,
0334 Подмеће му испод сабље Муја.
0335 Продрије се са Змијана Рајко,
0336 Како Рајко иза грла викну,
0337 Сва се гора бутум уздрмала,
0338 А од грана отпадаше лишће:
0339 ”Лакше, курво, гојашан Алиле,
0340 ”Срамота је по два на једнога. ”
0341 Кад то зачу гојашан Алиле,
0342 Препаде се, срамота га било,
0343 Плећи даде, а бјежати стаде.
0344 Уфатише буљубаша-Муја,
0345 Свезаше му руке наопако.
0346 Шћаше Рајко погубити Муја,
0347 Ал’ се моли буљубаша-Мујо:
0348 ”Немој, Рајко, немој, побратиме,
0349 ”Поклони ми живот на мегдану,
0350 ”Ишти блага колико ти драго. ”
0351 Јунак Рајко, позна побратимство,
0352 Опреми га двору на трагове
0353 Свезанијех рука наопако.
0354 Пита Рајко свога побратима:
0355 ”Побратиме, Цмиљанић-Илија,
0356 ”Јес’ колико ранах допануо,
0357 ”Јесу ли ти од пребола пусте? ”
0358 Вели њему Цмиљанић Илија:
0359 ”Побратиме, мој соколе сиви,
0360 ”Има рана, ал’ су од пребола,
0361 ”Него казуј, ако Бога знадеш!
0362 ”Ко погибе, ко ли жив остаде? ”
0363 Рајко му се куне по истини:
0364 ”Не знам, брате, шта је ни како је
0365 ”Но ајдемо право у Котаре. ”
0366 Приватише сестру Цмиљанића
0367 И лијепи Сумбу Вучетића,
0368 На турске их коње посједоше.
0369 Ал’ да видиш чудо без невоље,
0370 Отисло се сви тридест сердара
0371 По планини траже побратима,
0372 Те кукају грлом и авазом:
0373 ”Куку Рајко, и куку Илија,
0374 ”Да смо кадри и мртве вас наћи
0375 ”Ка да бисмо живе под оружјем. ”
0376 Одзивљу се оба побратима:
0377 ”Ко то кука кад невоље није,
0378 ”Те кукате два жива јунака. ”
0379 Кад сердари познаше Илију,
0380 И зачуше од Змијана Рајка,
0381 По авазу њима полећеше,
0382 Па када се браћа састадоше,
0383 Љубише се и загрлише се:
0384 ”Благо нама јутрос до вијека! ”
0385 Отолен се браћа подигоше,
0386 Па одоше пољу до мегдана,
0387 Те премећу по пољу јунаке.
0388 Познадоше једанаест друга,
0389 Познадоше те их оплакаше,
0390 Оплакаше те их покопаше.
0391 Поваташе коње од Турака,
0392 Ђевојкама коње поклонише,
0393 Све турачке одсјекоше главе,
0394 На дванаест коња товарише,
0395 Па одоше двору пјевајући.
0396 Кад су дошли у равне Котаре,
0397 Ту сердари под’јелише главе,
0398 Сваки своју накити авлију.
0399 Међ’ свом браћом шићар дијелили,
0400 Повратили што је чије било.
0401 А сад, браћо да се веселимо,
0402 Веселимо, Богу се молимо,
0403 Избави нас, Боже, тешке муке
0404 Од душманске грдне турске руке.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.