Kotarci i Turci

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Kotarci i Turci

0001 Vino pili do dva pobratima
0002 U Šarganu visoku planinu.
0003 Da ti oba po imenu kažem:
0004 Jedno ti je Cmiljanić Ilija,
0005 A drugo je Mandušiću Vuče,
0006 Dva serdara oba od Kotara,
0007 Kada su se nakitili vina,
0008 Te im vince iziđe u lice,
0009 Tad junaci jeglen privatiše.
0010 Veli serdar Cmiljanić Ilija:
0011 ”Moj dajidža, Mandušiću Vuče,
0012 ”Evo ima doba nekoliko,
0013 ”Da krvava boja ne imasmo,
0014 ”E da Bog da i svi Božji sveci,
0015 ”Da udare na Kotare Turci,
0016 ”Da porobe sve naše Kotare,
0017 ”Da porobe i ognjem popale,
0018 ”Da mi s njima zaturimo kavgu,
0019 ”Desna mi je presilila ruka,
0020 ”Poželjela boja i megdana,
0021 ”A britka mi zarđala ćorda,
0022 ”Ožednjela krvi od Turaka;
0023 ”Doro mi se ni jahat’ ne dade,
0024 ”Nego rže, a ušima striže,
0025 ”Dok uzjašem, grob nogam’ iskopa
0026 ”Đe bi lego Uso i Mustafa.
0027 ”Rad bih moju sablju napojiti,
0028 ”A doratom leše pogaziti,
0029 ”I ranjene počepati Turke. ”
0030 Kara njega Mandušiću Vuče:
0031 ”Moj sestriću, zl li su riječi!
0032 ”U zo čas se prepojio vinom,
0033 ”Što nevolju želiš bez nevolje,
0034 ”A nevolja zna i sama doći.
0035 ”Dokle bude Turak’ i Kotara,
0036 ”Biće kavge koliko ti drago. ”
0037 U riječi u kojoj bijahu,
0038 Stade nešto jeka iz prijeka,
0039 Puca puška, a pjevaju momci.
0040 Tada reče Mandušiću Vuče:
0041 ”Moj sestriću, Cmiljanić-Ilija,
0042 ”Ded’ privati srčajli durbina,
0043 ”Pa se popni jeli u vrhove,
0044 ”Te pogledaj niz Šargan planinu,
0045 ”Da ne bude jeka od Turaka,
0046 ”Da nijesu Kotar porobili,
0047 ”Da ne vode roblje iz Kotara? ”
0048 skoči serdar na noge lagane,
0049 On uzima srčajli durbina,
0050 Pa poleće uz jelove grane.
0051 Na najvišu granu uzletio,
0052 Pa okrenu durbin niz planinu,
0053 Razvuče mu do osam kanata,
0054 Te mu gleda puna tri sahata.
0055 Okreće ga s desne na lijevu,
0056 Te u polju silu ugledao,
0057 Pa kazuje svojemu daidži:
0058 ”Čuj dajidža, serdar-Mandušiću,
0059 ”Eno ide sila od Turaka,
0060 ”Biće čisto Kotar poarali,
0061 ”I lijepa roblja zarobili,
0062 ”Nego ajde da sretamo Turke. ”
0063 U riječi u kojoj bijahu,
0064 Al’ evo ti momka uz planinu,
0065 Iz Kotara Vučetić-Nikole,
0066 Kad ugleda obadva serdara,
0067 On im Božju pomoć ne naziva,
0068 Nego kori oba pobratima:
0069 ”Zlo ga sjeli, dva srpska serdara!
0070 ”Zlo ga sjeli, a u gori pili!
0071 ”Đe ste danas, niđe vas ne bilo?!
0072 ”Kad valjade, doma v’ ne imade.
0073 ”Kad imade, muke ne imade.
0074 ”Na Kotare udariše Turci,
0075 ”Porobiše, ognjem popališe
0076 ”Od bijele kule Cmiljanića
0077 ”Pa do kule Mandušića Vuka,
0078 ”Pa i kulu sa Zmijana Rajka,
0079 ”I njegovu zarobiše ljubu,
0080 ”I đe gođ bi prikladne đevojke,
0081 ”Ugrabiše, te ih odniješe,
0082 ”Jer Turcima sreća iznijela,
0083 ”Svi serdari do u Zadar pošli
0084 ”Na veselju od Zadra Todoru,
0085 ”Ženi sina, a sestru udava,
0086 ”No potec’mo, ako Boga znate,
0087 ”Ja sam dao aber serdarima,
0088 ”Sad ć’ i oni stići, ako Bog da,
0089 ”Mi udrimo na prsi Turcima,
0090 ”Započnimo boja i megdana,
0091 ”Dok serdari sa pleća udare,
0092 ”Branimo se koliko možemo,
0093 ”Pa šta nama Bog i sreća dade. ”
0094 Opet veli mandušiću Vuče:
0095 ”Viđ’ , Ilija, je l’ primakla vojska,
0096 ”Bi li mogo kojega poznati? ”
0097 Kad se Turci poljem primaknuli,
0098 A Ilija durbinom nišani,
0099 Te razbira Turske poglavice.
0100 Kako koga vidi poglavicu,
0101 Zapitiva svojega daidžu:
0102 ”Koji ono junak na doratu,
0103 ”Bijela mu i glava i brada,
0104 ”I on nosi pred sobom đevojku,
0105 ”Draga mu je obzire se na nju,
0106 ”Te je ljubi, žuberuje s njome? ”
0107 ”Znadem ti ga, jadi ti ga znali
0108 ”To je glavom starac Ćejvan-aga,
0109 ”Krvnika ga u dušmana nema. ”
0110 ”Što je junak na konju đogatu,
0111 ”Povisoko glavu uzdignuo,
0112 ”Poigrava po polju đogina,
0113 ”Na skutu mu prikladna đevojka,
0114 ”U terkiji ruho đevojačko;
0115 ”Draga mu je, obzire se na nju,
0116 ”Te je ljubi i šapuka s njome? ”
0117 ”Znadem ti ga, jadi ti ga znali,
0118 ”To je glavom buljumbaša Mujo,
0119 ”Katila ga rišćanskoga nema. ”
0120 ”Što ja za njim junak na malinu,
0121 ”Te ne ima brade ni brkova,
0122 ”I on nosi lijepu đevojku,
0123 ”Draga mu je, okreće se na nju
0124 ”Te je grli i na srcu stiska?
0125 ”Znadem ti ga, jadi ti ga znali,
0126 ”To je glavom odgojak Alile,
0127 ”Ljuta zmija da je žešće nema. ”
0128 ”Za njim opet junak na vrančiću,
0129 ”U krilu mu prikladna nevjesta,
0130 ”Mila ljuba sa Zmijanja Rajka,
0131 ”Te je junak rukom zagrlio,
0132 ”Pa je ljubi u bijelo lice,
0133 ”Crna brka, a mrka pogleda,
0134 ”Niz prsi se prosuli brkovi,
0135 ”Šjaju mu se toke kroz brkove? ”
0136 ”Znadem ti ga, znali ti ga jadi,
0137 ”To je glavom Porča buljumbaša,
0138 ”Junaka ga u krajini nema. ”
0139 ”Pa je za njim junak na labudu,
0140 ”Na usnici tek ponikli brci,
0141 ”Na krilu mu mlađahna đevojka,
0142 ”Mila seka Vučetić-Nikole,
0143 ”A za sedlom ruho đevojačko:
0144 ”Mlado momče, a mlada đevojka,
0145 ”Te je ljubi đe joj kuca duša? ”
0146 ”Znadem ti ga, jadi ti ga znali,
0147 ”To je glavom Ograšića Mujo,
0148 ”Čudna guja za Srbina raste. ”
0149 ”Jošt da vidiš, moj mili dajidža,
0150 ”Za delijom do trista Turaka,
0151 ”A najstragu junak izostao,
0152 ”Ne bi duga puška doturila,
0153 ”Ne bi mala ni avaza dala,
0154 ”I on nosi do dvije đevojke,
0155 ”Jednu za se, a drugu preda se,
0156 ”Pod đevojkom pomamio zeka,
0157 ”A đevojke utegnuo pasom,
0158 ”Obje mu se oko grla svile,
0159 ”Neobičan junak pogledati,
0160 ”A na njemu odijela nema,
0161 ”Kroz kapu mu perčin propanuo
0162 ”Kroz dolamu vide s’ lopatice,
0163 ”Kroz čakšire ispala koljena,
0164 ”A kroz čizme prsti ispanuli,
0165 ”O bedri mu zarđala ćorda,
0166 ”A u ruci nekakva tojaga,
0167 ”Rekao bih ražanj od peciva,
0168 ”Te iz njega nešto često blista? ”
0169 ”Znadem togaj, sine, ponajbolje,
0170 ”Često smo se klali na megdanu,
0171 ”To je glavom od Orašca Tale;
0172 ”Što je zemlje turske i kaurske,
0173 ”Zadrtijeg ne ima junaka,
0174 ”Da će prije zametnuti kavgu
0175 ”Nema kavge, a đe nije Tale.
0176 ”No, Ilija, moj mili sestriću,
0177 ”Siđi brže sa jelovih vrha. ”
0178 Sleće serdar od grane do grane,
0179 A s po jele uz koljeno ujcu.
0180 Sva trojica na noge ustaše,
0181 Te odoše u susret Turcima.
0182 Daleko ih opazili Turci.
0183 Pita Turčin buljumbaća Mujo
0184 Milu seku Cmiljanić-Ilije:
0185 ”O Boga ti, seko Cmiljanića,
0186 ”Koji s’ ono u polje junaci,
0187 ”Te su dobre konje rasrdili,
0188 ”Oštre sablje nose u rakama,
0189 ”Znaš li, Anđo, ko će ono biti? ”
0190 Anđelija mudra a pametna,
0191 Te Turčinu pamet ugrabila:
0192 ”Ono su ti naša braća prava,
0193 ”Za nama su ruho donijeli,
0194 ”I darove što je za svatova,
0195 ”Divno će vas darovati darom,
0196 ”Ako budu naša braća prava. ”
0197 U to doba evo tri serdara,
0198 Sastaše se Turci i serdari,
0199 Pozdravljaju sve glavare redom:
0200 ”Dobro došli, novi prijatelji,
0201 ”Prijateljstvo hairli nam bilo,
0202 ”Sjed’te malo da se darujemo,
0203 ”I uz vino čašom nazdravimo. ”
0204 Svi su Turci tomu kail bili,
0205 Razjahaše, malo počinuše,
0206 Dok serdarim’ Bog i sreća dade,
0207 Nešto im se dade pogledati,
0208 U dno polja tama i prašina.
0209 Kad viđoše, birdem se sjetiše,
0210 Da serdari trče u poćeru,
0211 I za njima kotarski junaci;
0212 To gledali, a Boga molili.
0213 To viđeo buljumbaša Mujo,
0214 Pa Ilinoj sestri progovara:
0215 ”Srce, dušo, Cmiljanića sejo,
0216 ”Kakvi s’ ono uz polje junaci,
0217 ”Te kopitam’ polje razniješe,
0218 ”A u prahu butum ostadoše? ”
0219 Anđa mudra, mudro progovara:
0220 ”Ono su ti naša braća prava,
0221 ”Te sestrama nose ruho divno,
0222 ”te su vezle po bijelu platnu,
0223 ”Da daruju zete i svatove. ”
0224 Kad viđeše tri srpska serdara,
0225 Di se njima braća primakoše,
0226 Alaknuše, Boga spomenuše,
0227 I najprvi boja započeše,
0228 Dok se Turci konja dobaviše,
0229 U to stiže sila iz Kotara,
0230 Pred njima je Janković Stojane,
0231 Te u Turke juriš učiniše,
0232 Kao gladni vuci u jaganjce.
0233 Po jedan put puške isturiše,
0234 Svaki sebi ubio Turčina,
0235 Pa za golo gvožđe privatiše,
0236 Sabljom s’jeku a konjima dave.
0237 Da je kome bilo pogledati
0238 Kako stoji zveket od sabalja,
0239 Stoji vriska Srba sokolova,
0240 Jeka polja od konjskih kopita,
0241 Lelek stoji ranjenih junaka:
0242 Neki poljem i bez konja struže,
0243 Neki viče: pričekaj me druže;
0244 Stoji piska nesretnjih Turaka,
0245 Neki veli: kuku njemu, majko;
0246 Pala magla od neba do zemlje,
0247 Svi serdari u krv ogreznuli
0248 Od čelenke konju do kopita,
0249 Sijekući oko sebe Turke.
0250 Tu brat brata poznati ne može,
0251 No po glasu pa i po avazu,
0252 Srblji viču: za vjeru rišćansku,
0253 Složno za krst, braćo, na dušmane.
0254 Turci viču: Amet i Muamed.
0255 Tu ne znade jedan za drugoga,
0256 Ko li gine, ko li zadobiva,
0257 Ali viđe sa Zmijanja Rajko,
0258 Đe pobježe Turčin na konjicu,
0259 Momče mlado Ograšić Alija,
0260 Pa se za njim momče naturilo,
0261 Za njim trče, te iz grla viče:
0262 ”Stan’ , kopile, Ograšić-Alija,
0263 ”Čije nosiš roblje iz Kotara? ”
0264 Turčin bježi, ne obrća glavu,
0265 Brz mu labud, pust će ostanuti.
0266 Ali Rajko ošino vrančića,
0267 Sleže mu se vrančić po ledini,
0268 Trči brzo, a brže sustiza.
0269 Kada mu se Rajko primaknuo,
0270 Pa zavika grlom i avazom:
0271 ”Sumbulija, Vučetića seko,
0272 ”Pokloni se sedlu u trkiji,
0273 ”Ukaži mi pleći od junaka. ”
0274 Začu Sumba, pleći otvorila,
0275 Pali pušku sa Zmijana Rajko,
0276 Te pogodi na konju Turčina
0277 Među pleći, te će odma leći,
0278 Turčin pade, a Rajko dopade,
0279 Te mu sabljom osiječe glavu,
0280 A prifati konja i oružje,
0281 Na konja mu turio đevojku,
0282 Pa odoše na prvom megdanu.
0283 Tu ne nađe nijednog serdara,
0284 No gomile mrtva i ranjena,
0285 Pa premeće mrtve i ranjene,
0286 Ne bi l’ koga poznao svojega.
0287 Tu naodi Čarapića Vasa,
0288 Jošt je Vaso bio u životu.
0289 Plakala ga svoja zaručnica,
0290 Mila seja Popovca Miloša,
0291 Začula ga čuvajući ovde,
0292 Pa mu šjela mlada više glave,
0293 Te g’ umiva studenom vodicom,
0294 Pričešćuje vinom crvenijem,
0295 A utire vezenom maramom.
0296 Rajko njima božju pomoć viče,
0297 Te ih pita za srpske serdare.
0298 Oni njemu po istini kažu:
0299 ”Potekoše poljem za Turcima,
0300 ”Neko poljem, a neko planinom,
0301 ”Jer im Turci konjma pobjegoše,
0302 ”I na konje robje odvedoše. ”
0303 Kad to začu od Zmijana Rajko,
0304 On okrenu konja uz planinu,
0305 I ugleda nasred druma puta
0306 Anđeliju sestru Cmiljanića,
0307 Đeno roni suze niz obraze.
0308 ”A klikuje iza svega glasa:
0309 ”Je li igđe brata iz Kotara
0310 ”Da pomogne mom bratu Iliji,
0311 ”Na njega su navalili Turci,
0312 ”A Ilija ljutih dopo rana. ”
0313 Javi joj se iz daleka Rajko,
0314 Konja trče, a đevojci viče:
0315 ”Kazuj, curo, dugo jadna bila!
0316 ”Evo Rajka, a đe je Ilija? ”
0317 Kad đevojka ugledala Rajka
0318 Ljubi njega u skut i u ruku,
0319 Pa najpotlje konja u kopita:
0320 ”Brate Rajko, eno ti Ilije. ”
0321 Kada Rajko upazi Iliju
0322 Đe se nosi u prsi junačke,
0323 S jednim nosi od drugog se brani,
0324 Iz čizme je skopao kandžiju,
0325 Te ošinu konja s obje strane,
0326 Do megdana konja dogonio.
0327 Kad Ilija mukah dopanuo
0328 Sa Turčinom buljubašom Mujom
0329 A uz Muja gojašak Alile,
0330 Golu sablju drži u rukama,
0331 Oblijeće obadva junaka,
0332 Zamanjuje da zgubi Iliju,
0333 Al’ Ilija junak i pametan,
0334 Podmeće mu ispod sablje Muja.
0335 Prodrije se sa Zmijana Rajko,
0336 Kako Rajko iza grla viknu,
0337 Sva se gora butum uzdrmala,
0338 A od grana otpadaše lišće:
0339 ”Lakše, kurvo, gojašan Alile,
0340 ”Sramota je po dva na jednoga. ”
0341 Kad to začu gojašan Alile,
0342 Prepade se, sramota ga bilo,
0343 Pleći dade, a bježati stade.
0344 Ufatiše buljubaša-Muja,
0345 Svezaše mu ruke naopako.
0346 Šćaše Rajko pogubiti Muja,
0347 Al’ se moli buljubaša-Mujo:
0348 ”Nemoj, Rajko, nemoj, pobratime,
0349 ”Pokloni mi život na megdanu,
0350 ”Išti blaga koliko ti drago. ”
0351 Junak Rajko, pozna pobratimstvo,
0352 Opremi ga dvoru na tragove
0353 Svezanijeh ruka naopako.
0354 Pita Rajko svoga pobratima:
0355 ”Pobratime, Cmiljanić-Ilija,
0356 ”Jes’ koliko ranah dopanuo,
0357 ”Jesu li ti od prebola puste? ”
0358 Veli njemu Cmiljanić Ilija:
0359 ”Pobratime, moj sokole sivi,
0360 ”Ima rana, al’ su od prebola,
0361 ”Nego kazuj, ako Boga znadeš!
0362 ”Ko pogibe, ko li živ ostade? ”
0363 Rajko mu se kune po istini:
0364 ”Ne znam, brate, šta je ni kako je
0365 ”No ajdemo pravo u Kotare. ”
0366 Privatiše sestru Cmiljanića
0367 I lijepi Sumbu Vučetića,
0368 Na turske ih konje posjedoše.
0369 Al’ da vidiš čudo bez nevolje,
0370 Otislo se svi tridest serdara
0371 Po planini traže pobratima,
0372 Te kukaju grlom i avazom:
0373 ”Kuku Rajko, i kuku Ilija,
0374 ”Da smo kadri i mrtve vas naći
0375 ”Ka da bismo žive pod oružjem. ”
0376 Odzivlju se oba pobratima:
0377 ”Ko to kuka kad nevolje nije,
0378 ”Te kukate dva živa junaka. ”
0379 Kad serdari poznaše Iliju,
0380 I začuše od Zmijana Rajka,
0381 Po avazu njima polećeše,
0382 Pa kada se braća sastadoše,
0383 Ljubiše se i zagrliše se:
0384 ”Blago nama jutros do vijeka! ”
0385 Otolen se braća podigoše,
0386 Pa odoše polju do megdana,
0387 Te premeću po polju junake.
0388 Poznadoše jedanaest druga,
0389 Poznadoše te ih oplakaše,
0390 Oplakaše te ih pokopaše.
0391 Povataše konje od Turaka,
0392 Đevojkama konje pokloniše,
0393 Sve turačke odsjekoše glave,
0394 Na dvanaest konja tovariše,
0395 Pa odoše dvoru pjevajući.
0396 Kad su došli u ravne Kotare,
0397 Tu serdari pod’jeliše glave,
0398 Svaki svoju nakiti avliju.
0399 Međ’ svom braćom šićar dijelili,
0400 Povratili što je čije bilo.
0401 A sad, braćo da se veselimo,
0402 Veselimo, Bogu se molimo,
0403 Izbavi nas, Bože, teške muke
0404 Od dušmanske grdne turske ruke.



Izvor[uredi]

Srpske narodne pjesme 1 - 9, skupio ih Vuk Stef. Karadžić, državno izdanje. Pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena, knjiga šesta, Beograd, 1899.