Котарани отимљу Мујова Ђогата (Сарајево)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Котарани отимљу Мујова Ђогата (Сарајево)

0001 Вино пију до три капетана,
0002 Пију вино у ломном Котару;
0003 Једно бјеше Гавран-капетане,
0004 А друго је Јанчић капетане,
0005 Треће бјеше Јанковић Стојане,
0006 И са њима Паун харамбаша.
0007 Па кад су се пива напојили,
0008 О свачему сохбет заузели,
0009 О земљама и о градовима,
0010 О коњима и о јунацима.
0011 Па што веле до три капетана:
0012 »В’ома нам је Мујо утужио,
0013 Робље роби од нашег Котара,
0014 Робље роби,а сијече главе;
0015 Отјера нам на џелепе овце
0016 И отјера на џелеп говеда,
0017 Одведе на коње херђелаше,
0018 Продаје их по турској Крајини.
0019 Како бисмо Мују дохакали
0020 И његову главу погубили?« 
0021 А вели им Јанковић Стојане:
0022 »Чусте ли ме до два побратима,
0023 Не може се дохакати Мују,
0024 Добар му је ђогат од мејдана;
0025 Кол’ко смо га пута опколили,
0026 Опколили да га убијемо,
0027 Између нас ђогат га износи.
0028 Опет вели Јанковић Стојане:
0029 »Чусте ли ме, до два побратима!
0030 Да се може јунак налазити,
0031 Да украде Мујова ђогата,
0032 Да нам коња сведе у Котаре,
0033 Да ми Муја с ђогом раставимо,
0034 Ласно бисмо њега погубили,
0035 Јер би му се крила обломила.« 
0036 Па завика Јанковић Стојане:
0037 »Ко украде Мујова ђогата,
0038 Те ђогата сведе у Котаре,
0039 Два товара даћу му новаца;
0040 Бих му танку начинио кулу
0041 Покрај моје, а љепшу од моје,
0042 Простро бих је црвеном кадифом;
0043 Бих му моју сестру поклонио.« 
0044 А вели им Паун харамбаша:
0045 »Ево мајка, гдје роди јунака!
0046 Ја ћу саћи у Кладушу Мују,
0047 Код Муја се хоћу придворити,
0048 Дворићу га читаву годину,
0049 Док украдем коња из подрума,
0050 Може бити и Мујову главу,
0051 Да донесем у зобници главу.
0052 Чусте ли ме до три капетана,
0053 Ако Бог да и срећа донесе,
0054 Те се могу придворит код Муја,
0055 А ви Мују књиге начините,
0056 Па оваку књигу начините:
0057 »» О Турчине, са Кладуше Мујо,
0058 Чули јесно и људи нам кажу,
0059 Гдје је тамо побјегао, Мујо,
0060 Побјегао Паун харамбаша:
0061 Чули јесмо, гдје говоре људи,
0062 Код тебе се Паун придворио.
0063 Велик нам је зијан учинио,
0064 Посјекао нам четр’ест солдата,
0065 Посјекао нам до два бајрактара.
0066 Веће свежи Паун-харамбашу,
0067 Свезана га спреми у Котаре,
0068 Вел’ко ћеш нам добро учинити;
0069 Ако нама харамбашу спремиш,
0070 Остаћемо с тобом пријатељи.«« 
0071 Мујо мене оправити не ће,
0072 Већ ће мене по четам’ водати.« 
0073 Па им вели Паун харамбаша:
0074 »Чусте ли ме, до три капетана!
0075 Када с Мујом станем четовати,
0076 Ваља мени вама зијан чинит,
0077 Ви немојте за то замјерити;
0078 Није ласно украсти ђогата
0079 И Мујову посијећи главу.
0080 Ако Бог да и срећа донесе,
0081 Те Мујова украдем ђогата,
0082 А чујеш ме, Јанковић Стојане,
0083 Да ти мене не превариш грдно!
0084 Хоћеш дати, што си обрекао?!
0085 А вели му Јанквић Стојане:
0086 »Хоћу, брајко, живота ми мога,
0087 Све ћу дати, што сам обрекао.« 
0088 Харамбаша на ноге скочио,
0089 Из мејхане кући отишао.
0090 Опрема се Паун харамбаша,
0091 Добро себе и дората спреми;
0092 Па је свога коња узјахао,
0093 Отјера га низ ломне Котаре.
0094 Пред мејхану дотјера дората,
0095 Па он скиде копље са рамена,
0096 Па је копљем отворио врата
0097 И угледа до три капетана.
0098 Не хтје Паун одјахат дората,
0099 Па завика грлом са дорина;
0100 »Чусте ли ме, браћо капетани,
0101 Сад ја одох на турску Крајину.« 
0102 Капетани на ноге скочише,
0103 Сва три су га пивом понудили,
0104 Па он пије пиво на дорату.
0105 Кад се Паун напојио пива,
0106 Па се куне са коња дората:
0107 »Чусте ли ме, до три капетана,
0108 А тако ми крста и закона,
0109 И тако ми великијех поста,
0110 Ашићаре одох низ Крајину,
0111 Од Турака ни крити се не ћу.« 
0112 Рекоше му до три капетана:
0113 »Чујеш ли нас, Паун харамбаша,
0114 Хајде мудро, не погини лудо,
0115 Добро чувај на два рама главу;
0116 Немој нама образ зацрнитит!« 
0117 То рекоше, па се руковаше.
0118 Туде су се они раздвојили:
0119 Капетани туде остадоше,
0120 У мејхани тукућ лозовину;
0121 Оде Паун кроз ломне Котаре.
0122 Куд год иђе Паун харамбаша,
0123 Право дође на турске планине;
0124 На границу коња истјерао.
0125 Питају га турске буљук-баше:
0126 »Куд си пошо Паун харамбаша?« 
0127 А вели им Паун са дората:
0128 »Чусте ли ме турске буљук-баше,
0129 Сад ја н’јесам Паун харамбаша,
0130 Прошо сам са својега заната;
0131 Сад сам моју пушку прислонио,
0132 Не ће пуцат пушка Паунова;
0133 Сваком сам се муком намучио,
0134 Док сам био хајдук харамбаша;
0135 Кад сам ручо, н’јесам вечерао.
0136 Сад се јесам назво књигоноша;
0137 Ко ми плати, књиге му пренашам.
0138 Па сам сада пошо на Кладушу,
0139 Носим књигу сердар-аги Мују,
0140 Јанко му је књигу оправио.« 
0141 Добро лаже Паун на планини,
0142 Добро лаже и куне се криво,
0143 Па завика Паун са дората:
0144 »Чујете ли ме, турске буљук-баше!
0145 Ако вама подноси јунаштву,
0146 Да ви мене сада погубите,
0147 Сам сам вама дошо на планину.
0148 Ја хесабим, труске буљук-баше,
0149 То вам дину поднијет не може,
0150 Да ви моју погубите главу.« 
0151 Буљук-баше њега пропустише.
0152 Отлен оде Паун харамбаша
0153 Ашићаре кроз труску Крајину;
0154 Сретају га Крајишниц млади,
0155 Ал Пауну ни мукајет н’јесу.
0156 Куд год иђе Паун харамбаша,
0157 Па ето га пољем кладушкијем.
0158 Мујо сједи на бијелој кули,
0159 Код њег бјеше дијете Халиле;
0160 Мујо гледа пољем зеленијем,
0161 В’ома се је Мујо замислио,
0162 Па угледа момка на дорату;
0163 Момак иђе пољем зеленије,
0164 А гледа га Мујо са пенџера,
0165 Па говори свом брату Халилу:
0166 »О Халиле, брате од матере,
0167 Ето пољем једног коњаника
0168 На дорату, коњу коснатоме;
0169 Бели хабер носи из Крајине,
0170 Ја га бели познати не могу.
0171 Чини ми се на њег гледајући,
0172 Да он није из наше Крајине.« 
0173 Кад то чуо Мујагин Халиле,
0174 Примаче се до џамли пенџера,
0175 Па погледа пољем зеленијем,
0176 Док угледа Паун-харамбашу;
0177 Чим га видје, одмах га познаде,
0178 Па бесједи брату Мустаф-аги:
0179 »Знаш ли, Мујо, ко је на дорату?«-
0180 »Не знам, брате, лијепог ми дина«-
0181 »Оно главом Паун харамбаша.« 
0182 Оде Халил брату бесједити:
0183 »О мој брате, сердар-ага Мујо,
0184 Пауна је смрт довела амо,
0185 Да погине у нашој Крајини;
0186 Ја ћу њему посијећи главу,
0187 Доста нам је починио квара,
0188 Брате мујо, уз нашу Крајину« 
0189 Насмија се Мујага Хрњица,
0190 Па Халилу брату говораше:
0191 »О Халиле, брате од матере,
0192 Зар је тако у тебе јунаштво!
0193 Да сам имо ја стотину брата,
0194 Па да их је Паун посјекао,
0195 Не бих њему ништа учинио,
0196 Мој Халиле, на конаку своме,
0197 Јер ту нама ни јунаштва нема.
0198 Он ће право нашој танкој кули.
0199 Хајде доље, пред капију сађи,
0200 Па ти срети Паун-харамбашу,
0201 Ти прихвати њега и дората,
0202 Па слугама подај му дората,
0203 Нек му дора у подруму свежу;
0204 Ти ћеш узет Паун-харамбашу,
0205 Мој Халиле, за бијелу руку,
0206 Извешћеш га мени у одају.« 
0207 Оде Халил, стаде пред капију.
0208 У то доба Паун харамбаша
0209 До Халила дотјера дората,
0210 Бога назва, одсједе дората;
0211 Халил му је Бога прихватио,
0212 Халил њему хош-ђелдије даје,
0213 Хош-ђелдије и добродошлице,
0214 Па слугама додаде дората;
0215 Одведоше у подрум дората,
0216 Халил узе Паун-харамбашу,
0217 Изведе га у одају Мују.
0218 Кад је Паун Муја угледао,
0219 Па он њему божју помоћ викну,
0220 Мујо му је љепше прихватио;
0221 Па је Мују полетио руци,
0222 Не да Мујо пољубити руку;
0223 Прихвати га за скут од доламе,
0224 Посади га себи уз кољено.
0225 Слуге су му хизмет учиниле,
0226 Харамбашу ћурком пригрнуше
0227 И вел’ки му чубук припалише;
0228 Кахвеџије кахву донијеше,
0229 А Мујо му хош-ђелдије даје,
0230 Хош-ђелдије и добродошлице.
0231 Ту сидјеше више од сахата,
0232 Ондар Мујо тихо му бесједи:
0233 »Е хајрола, Паун харамбаша,
0234 Чудо смједе на Кладушу доћи!« 
0235 А вели му Паун харамбаша:
0236 »Господару, сердар ага Мујо,
0237 Тешка ме је мука натјерала,
0238 Те сам дошо теби на Кладушу.
0239 Слушај мене, да ти јаде кажем;
0240 Кад ти, ага, јаде изјадујем,
0241 Ако хоћеш, пос’јеци ми главу,
0242 Ако хоћеш, поклони ми главу.« 
0243 Па му Мујо оде бесједити:
0244 »Е хајрола, Паун харамбаша,
0245 Кака те је мука дотјерала?« 
0246 А вели му Паун харамбаша:
0247 »А Бога ми, сердар ага Мујо,
0248 Дворио сам Јанчић капетана,
0249 Тамам равних четрн’ест година;
0250 Не служих га, ко што људи служе,
0251 Нег’ оправи мене у планину
0252 И даде ми стотину солдата,
0253 Да путове од Турака чувам.
0254 Не даје ми друштву одијела,
0255 Нит ми друштву опанака даје,
0256 Не даје ми паре ни динара,
0257 Само храну на планину спрема.
0258 О саму се круху јадно живи,
0259 Ваља купит на ноге опанке,
0260 И ваља се одјенути, Мујо.
0261 На планини ја оставих друштво,
0262 Те ја сиђох у ломне Котаре,
0263 Па ја Јанку одох у одају,
0264 Па сам Јанку тихо говорио:
0265 »»Господару, Јанчић капетане,
0266 Да ми дадеш мојега хесаба:«« 
0267 Не хтје Јанко хесаб да видимо,
0268 Већ ме одби до нове године.
0269 Ту сам с њиме извадио кавгу;
0270 Јанко свика своју регементу,
0271 Хотијаху мене савезати,
0272 Да ме баце на дно у тамницу;
0273 Ја потегох сабљу од појаса,
0274 Око себе разагнах солдате,
0275 Ја посјекох Милан-капетана,
0276 А Милана брата Јанчићева,
0277 Па уграбих мојега дората,
0278 Те побјегох из ломна Котара.
0279 Па ја мислим на дорату моме,
0280 Да побјегнем каковоме бану,
0281 Ја ли бану, ја ли капетану,
0282 Ја се бојим, одаће ми главу;
0283 Па помислих на дорату моме,
0284 Не ћу Влаху жив у шаке пасти,
0285 Већ ћу бјежат на Кладушу Мују,
0286 Па што Бог да и срећа донесе!
0287 Ето казах, каконо је било;
0288 Сада ради, што је теби драго,
0289 Ако т’ може дину поднијети.« 
0290 Ну Пауна, врсна харамбаше,
0291 Гдје превари са Кладуше Муја!
0292 Придвори се Паун код серадара.
0293 Добро га је Мујо запазио,
0294 Са собом га у чете вођаше.
0295 В’ома јунак Паун харамбаша:
0296 Ко пос’јече главу са Маџара?
0297 Пос’јече је Паун харамбаша.
0298 Ко зароби роба од Каура?
0299 Зароби га Паун харамбаша.
0300 То се чудо по далеку чуло,
0301 Гдје је Паун код Муја сердара.
0302 Једно јутро подранио Мујо,
0303 Док закуца халка на вратима,
0304 Па погледа Мујо са пенџера,
0305 Пред капијом видје књигоношу,
0306 Оно држи књигу у процјепу.
0307 Кад је Мујо књигу угледао,
0308 Он завуче руку у џепове
0309 И извади жуту маџарију,
0310 Па је даје свом брату Халилу:
0311 »Мај Халиле ову маџарију
0312 Па је подај младу књигоносцу,
0313 Узми њему книгу из процјепа.« 
0314 Халил сађе пред демир-капију,
0315 На авлији отворио врата,
0316 Пред вратима видје Маџарина,
0317 Гдје он књигу држи у шакама.
0318 ’нако Маџар говори Халилу:
0319 »О Бога ти, турско момче младо,
0320 Је ли ово Мујагина кула?« 
0321 А вели му Мујагин Халиле:
0322 »Јесте ово кула Мујагина.« 
0323 Маџар књигу додаде Халилу,
0324 Халил њему жуту маџарију.
0325 Оде Халил кули уз скалине.
0326 Када Халил у одају дође,
0327 Даде Мују књигу шаровиту;
0328 Кад је Мујо книгу прихватио,
0329 Па разложи књигу шаровиту,
0330 Па јој гледа низ мрку јазију.
0331 Кад видио, што му књига каже,
0332 Насмија се у одаји Мујо,
0333 А пита га Паун харамбаша:
0334 »Што се смијеш сердар ага Мујо?
0335 Оклен ти је књига допанула?« 
0336 Па му вели у одаји Мујо:
0337 »А Бога ми, Паун харамбаша,
0338 Ова књига од ломна Котара.
0339 Сви те редом капетани траже.
0340 Ево су ми поздрав оправили,
0341 Да те њима у котаре спремим,
0342 Па ће са мном бити пријатељи.
0343 А ја тебе оправити не ћу,
0344 Док се моја не поваља глава!« 
0345 Мујо вода њега по четама,
0346 А све Халил Мују говораше:
0347 »Мујо, брате, тако ми имана,
0348 Ја се бојим Паун-харамбаше,
0349 Он ће нама хилу учинити.« 
0350 И говори ускок Раде мали:
0351 »Сердар Мујо, ако Бога знадеш,
0352 Ти се добро харамбаше чувај!« 
0353 Тако прошло неколико дана,
0354 Разбоље се Мујагин Халиле;
0355 Од јада се Халил разболио,
0356 Гдје Халила Мујо не слушаше.
0357 Једну вечер, мрак на земљу паде,
0358 На лонџи се аге искупиле,
0359 Па зовнуше на сијело Муја.
0360 Када Мујо на сијело пође,
0361 Он бесједи Паун-харамбаши:
0362 »Хајд’, Пауне, са мном на сијело.« 
0363 А вели му Паун лакрдију:
0364 »Ја не могу с тобом на сијело,
0365 Љуто ме је забољела глава.« 
0366 Оде Мујо и одведе Рада,
0367 Оставише Паун харамбашу;
0368 Халил лежи у женским конацим,
0369 Но да видиш Паун харамбашу:
0370 Ноћи прођло четири сахата,
0371 Скочи Паун од земље на ноге,
0372 Па ето га у шикли одају,
0373 У одају Мујова Халила.
0374 Халилове токе дохватио,
0375 Обуче их Паун харамбаша;
0376 Халилове пушке задјенуо,
0377 Халилова узе џефердара,
0378 Па канафе Паун налазио,
0379 Па ето га низ бијелу кулу,
0380 Те он трчи до топла подрума;
0381 На подруму отворио врата,
0382 Па уљезе у подрум ђогату.
0383 Нађе ђога, ал малина нема,
0384 Ал је Халил сакрио малина,
0385 Јер се Халил јаду осјетио.
0386 Па да видиш Паун харамбаше:
0387 Па он ћебе са ђогата сними,
0388 Ћебе сними, а седло навали.
0389 Часком Паун опреми ђогата,
0390 Па потеже ножа од појаса,
0391 Ђогатово ћебе исијече,
0392 Оде Паун ноге завијати,
0393 Завијати ноге ђогатове;
0394 Око ногу све канафу стеже
0395 Те му зави ноге све четири.
0396 Боже мили, што ноге завија?
0397 Кад изведе на авлију ђога,
0398 Да не звече плоче по калдрми,
0399 Јера може Халил опазити.
0400 Па изведе коња прд авлију,
0401 Оде мислит’, оде премишљати:
0402 »Бих ли својег ја узо дората?
0403 Ја дората ни узимат не ћу.« 
0404 Па Мујова закрочи ђогата,
0405 Отисну га пољем зеленијем.
0406 У то доба са сијела Мујо.
0407 Када Мујо прд капију дође,
0408 Оде Мујо говорити Раду:
0409 »Што су ово отворена врата?« 
0410 Мимо Муја Раде протрчао,
0411 Лети Раде у топле подруме.
0412 Када видје, гдје ђогата нема,
0413 Па се Раде на авлију врати,
0414 Па закука баш ко кукавица;
0415 »Мујо, брате, ако Бога знадеше,
0416 Ђогата ти у подруму нема!« 
0417 Мимо Муја Раде протрчао,
0418 Лети Раде уз бијелу кулу,
0419 У Халила одају униђе.
0420 Када видје ускок Раде мали,
0421 Нема тока, а нема пушака,
0422 Још горе је Раде закукао:
0423 »Болан Мујо, ујела те гуја!
0424 Нит имаде тока нит пушака,
0425 Нит имаде Паун-харамбаше!« 
0426 Мујова се узбунила кула,
0427 Халил хаста са пенџера виче:
0428 »Раде, брате, ако Бога знадеш,
0429 Лети Раде доље у магазе,
0430 Из магазе изведи малина,
0431 Спреми коња, гони харамбашу!« 
0432 Оде Раде, опреми малина,
0433 Раде викну сердар-агу Муја:
0434 »Снеси мени свијетло оружје!« 
0435 А Мујо му донесе оружје,
0436 Опреми се ускок Радоване,
0437 Халилову закрочи малина;
0438 Из авлије коња истјерао,
0439 Отисну га пољем зеленије,
0440 Па отјера Паун-харамбашу:
0441 Трчи Мујо наврх танке куле,
0442 Дође Мујо у шикли одају,
0443 Па дохвати пушке хабердаре,
0444 Што му хабер низ Кладушу дају;
0445 С пенџера је пушке истурио.
0446 По кулама шибе попуцају,
0447 Па се хабер по Кладуши даје.
0448 Мујо себе и дората спеми,
0449 Довикује болесна Халила:
0450 »О Халиле, брате од матере,
0451 Ко год нашој танкој кули дође,
0452 Мој Халиле, из наше Кладуше,
0453 Нека за мном трчи уз планину.« 
0454 Па је Мујо дора закрочио,
0455 А дората Паун-харамбаше;
0456 Истјера га Мујо из авлије.
0457 Када Мујо пред авлију дође,
0458 Он стотину коњаника нађе,
0459 Гдје чекају пред авлијом Муја;
0460 Па су пољем коње окренули,
0461 А све коње бију канџијама,
0462 Лете коњи пољем зеленијем.
0463 Раде дође на Јадар-планину,
0464 Раде прође студену бунару,
0465 Око воде трага претражује,
0466 Не ће л’ трага од ђогата наћи.
0467 Раде нађе трага од ђогата,
0468 Па се Раде до малина врати,
0469 Па је њега туде узјахао,
0470 Отјера га кроз планину Раде,
0471 И он доље под планину сађе,
0472 Па он паде лугом котарскијем;
0473 Котарскога луга прегазио,
0474 Па изађе напоље котарско.
0475 Ту угледа Паун-харамбашу,
0476 Лако гони под собом ђогата,
0477 Не боји се туда од Турака.
0478 Мујо иђе са својом дружином;
0479 На црвене ст’јене излазили,
0480 По ст’јенама Турци посједали,
0481 Потегнули срчали дурбине,
0482 Па гледају пољем котарскијем
0483 Па видјеше Рада и Пауна,
0484 Паун бјежи,а гони га Раде.
0485 Отишо је хабер у Котаре,
0486 Гдје је Паун украо ђогата;
0487 Котарани на град излазили,
0488 Расклопили срчали дурбине
0489 Те сејире пољем котарскијем,
0490 Гдје ће видјет Паун-харамбашу.
0491 В’ома га је Раде прикупио,
0492 Прикупио на коњу малину.
0493 Турци плачу горе на планини,
0494 Па су Мују тихо бесједили:
0495 »Ако Паун кроз капију прође,
0496 Никад Раде стигнути га не ће!« 
0497 Капија се широм отворила,
0498 Да пропусте у град харамбашу.
0499 Кад то видје ускок Раде мали,
0500 Гдје с’ отвори на граду капија,
0501 Па Радован застави малина,
0502 Испод себе пушку извадио,
0503 Па опружи бистра џефердара,
0504 Пред очима ватру наложио –
0505 Харамбашу зрна достигнула,
0506 Куршуми га у леђа згодише,
0507 Харамбаша паде са ђогата,
0508 Код њег стаде ђогат од мејдана.
0509 Кад видјеше Котарани млади,
0510 Котарани коње појахаше,
0511 Па из града коње истјераше,
0512 Не ће л’ прије до Пауна доћи,
0513 Да ујагме Мујова ђогата.
0514 Мујо јадан по ст’јенама хода,
0515 Па он ломи обадвије руке,
0516 А прољева сузе од очију,
0517 Од јада је дурбин побацио,
0518 Па на дурбин ништа не гледаше.
0519 Њему вели Ограшчић сердаре:
0520 »Мубарећи са Кладуше Мујо,
0521 Ено Раде уби харамбашу;
0522 Ал како ће бити за ђогата,
0523 Ми не знамо, сердар Мустаф-ага.« 
0524 Брз је малин, да му краја нема,
0525 Раде стиже прије Котарана;
0526 Са малина коња одјахао,
0527 С харамбаше посијече главу,
0528 Извади му пушке из појаса.
0529 Раде главу у зобницу баци,
0530 Пушке мале у теркију тура;
0531 Нема када тока му скинути,
0532 Већ осташе токе Халилове,
0533 Јер су близу Котарани били.
0534 Бијаше се Раде препаднуо,
0535 Не хтје јахат дебела малина,
0536 Већ узјаха Мујова ђогата,
0537 А за дизгин прихвати малина,
0538 Па се Раде натраг повратио,
0539 Раде бјежи пољем зеленијем,
0540 А гони га триста Котарана,
0541 И пред њима Јанчић капетане
0542 На мркову, коњу великоме.
0543 Пред дружином Јанко измакнуо,
0544 Па он грлом са мркова виче:
0545 »Копилане, ускок Радоване,
0546 Радојица турска придворица,
0547 Гонићу те на турску Крајину,
0548 Нигдје тебе оставити не ћу.« 
0549 Кад видјеше Турци са стијена,
0550 Завикаше грлом на сердара:
0551 »Мубарећи сердар-ага Мујо,
0552 Ето теби твога Радована,
0553 И он јаше твојега ђогата,
0554 За ђогатом он води малина,
0555 Гони Рада триста коњаника:
0556 Већ не знамо, сердар Мустаф-ага,
0557 Ко га оно гони на мркову.« 
0558 Мујо узе срчали дурбина,
0559 На дурбин је Јанка угледао,
0560 Па завика својим Крајишницим’:
0561 »Чујете л’ ме браћо Крајишници,
0562 Оно главом Јанко капетане.
0563 Већ падните туда у бусију!« 
0564 У бусију пали Крајишници.
0565 Радован је поље прегазио,
0566 Па он бјежи лугом котарскијем;
0567 Прихвати се Раде уз планину,
0568 На бусију Раде ударио,
0569 Пропустише њега Крајишници,
0570 За њим гоне Котарани млади;
0571 Ту их жива ватра дочекала,
0572 Дочека их ватра од Турака;
0573 Заузбише триста коњаника.
0574 Зачуди се ускок Радоване,
0575 Гдје за њиме пушке запуцале;
0576 Раде свога застави ђогата,
0577 Оде слушат по пустој планини.
0578 Бој је био два сахата равна,
0579 Побјегоше отлен Котарани,
0580 Погибе им Јанчић капетане,
0581 Њега уби Ограшчић сердаре,
0582 Ограшчић је из Кладуше мале.
0583 Када Раде видје Крајишнике,
0584 В’ома се је Раде зачудио.
0585 Крајишници ту се искупили,
0586 Мујо Рада међу очи љуби,
0587 Па му вели сердар-ага Мујо:
0588 »Да ти бјеше Паун побјегнуо
0589 И промако на градској капији,
0590 Што би ондар учинио Раде?« 
0591 Раде вели сердар-аги Мују:
0592 »Нека знадеш, вјеру ти задајем,
0593 Погинут сам био одредио;
0594 Ја бих мога натјеро малина
0595 Кроз капију у град у тврђаву.« 
0596 Захвљују њему Крајишници,
0597 Оде Раде тихо бесједити:
0598 »Ја не могу браћо пребољети,
0599 Што осташе токе Халилове.« 
0600 Вратише се натраг Крајишници,
0601 Па су они у Кладушу сашли.
0602 Мујо вели ускок-Радовану:
0603 »У Гламочу начинићу т’ кулу,
0604 Што си мога избавио ђога!«



Извор[уреди]

Народне пјесме муслимана у Босни и Херцеговини, сабрао Коста Хeрман 1888-1889, књига II, друго издање, Сарајево 1933. str. 219-234