Kotarani otimlju Mujova Đogata (Sarajevo)
0001 Vino piju do tri kapetana,
0002 Piju vino u lomnom Kotaru;
0003 Jedno bješe Gavran-kapetane,
0004 A drugo je Jančić kapetane,
0005 Treće bješe Janković Stojane,
0006 I sa njima Paun harambaša.
0007 Pa kad su se piva napojili,
0008 O svačemu sohbet zauzeli,
0009 O zemljama i o gradovima,
0010 O konjima i o junacima.
0011 Pa što vele do tri kapetana:
0012 »V’oma nam je Mujo utužio,
0013 Roblje robi od našeg Kotara,
0014 Roblje robi,a siječe glave;
0015 Otjera nam na dželepe ovce
0016 I otjera na dželep goveda,
0017 Odvede na konje herđelaše,
0018 Prodaje ih po turskoj Krajini.
0019 Kako bismo Muju dohakali
0020 I njegovu glavu pogubili?«
0021 A veli im Janković Stojane:
0022 »Čuste li me do dva pobratima,
0023 Ne može se dohakati Muju,
0024 Dobar mu je đogat od mejdana;
0025 Kol’ko smo ga puta opkolili,
0026 Opkolili da ga ubijemo,
0027 Između nas đogat ga iznosi.
0028 Opet veli Janković Stojane:
0029 »Čuste li me, do dva pobratima!
0030 Da se može junak nalaziti,
0031 Da ukrade Mujova đogata,
0032 Da nam konja svede u Kotare,
0033 Da mi Muja s đogom rastavimo,
0034 Lasno bismo njega pogubili,
0035 Jer bi mu se krila oblomila.«
0036 Pa zavika Janković Stojane:
0037 »Ko ukrade Mujova đogata,
0038 Te đogata svede u Kotare,
0039 Dva tovara daću mu novaca;
0040 Bih mu tanku načinio kulu
0041 Pokraj moje, a ljepšu od moje,
0042 Prostro bih je crvenom kadifom;
0043 Bih mu moju sestru poklonio.«
0044 A veli im Paun harambaša:
0045 »Evo majka, gdje rodi junaka!
0046 Ja ću saći u Kladušu Muju,
0047 Kod Muja se hoću pridvoriti,
0048 Dvoriću ga čitavu godinu,
0049 Dok ukradem konja iz podruma,
0050 Može biti i Mujovu glavu,
0051 Da donesem u zobnici glavu.
0052 Čuste li me do tri kapetana,
0053 Ako Bog da i sreća donese,
0054 Te se mogu pridvorit kod Muja,
0055 A vi Muju knjige načinite,
0056 Pa ovaku knjigu načinite:
0057 »» O Turčine, sa Kladuše Mujo,
0058 Čuli jesno i ljudi nam kažu,
0059 Gdje je tamo pobjegao, Mujo,
0060 Pobjegao Paun harambaša:
0061 Čuli jesmo, gdje govore ljudi,
0062 Kod tebe se Paun pridvorio.
0063 Velik nam je zijan učinio,
0064 Posjekao nam četr’est soldata,
0065 Posjekao nam do dva bajraktara.
0066 Veće sveži Paun-harambašu,
0067 Svezana ga spremi u Kotare,
0068 Vel’ko ćeš nam dobro učiniti;
0069 Ako nama harambašu spremiš,
0070 Ostaćemo s tobom prijatelji.««
0071 Mujo mene opraviti ne će,
0072 Već će mene po četam’ vodati.«
0073 Pa im veli Paun harambaša:
0074 »Čuste li me, do tri kapetana!
0075 Kada s Mujom stanem četovati,
0076 Valja meni vama zijan činit,
0077 Vi nemojte za to zamjeriti;
0078 Nije lasno ukrasti đogata
0079 I Mujovu posijeći glavu.
0080 Ako Bog da i sreća donese,
0081 Te Mujova ukradem đogata,
0082 A čuješ me, Janković Stojane,
0083 Da ti mene ne prevariš grdno!
0084 Hoćeš dati, što si obrekao?!
0085 A veli mu Jankvić Stojane:
0086 »Hoću, brajko, života mi moga,
0087 Sve ću dati, što sam obrekao.«
0088 Harambaša na noge skočio,
0089 Iz mejhane kući otišao.
0090 Oprema se Paun harambaša,
0091 Dobro sebe i dorata spremi;
0092 Pa je svoga konja uzjahao,
0093 Otjera ga niz lomne Kotare.
0094 Pred mejhanu dotjera dorata,
0095 Pa on skide koplje sa ramena,
0096 Pa je kopljem otvorio vrata
0097 I ugleda do tri kapetana.
0098 Ne htje Paun odjahat dorata,
0099 Pa zavika grlom sa dorina;
0100 »Čuste li me, braćo kapetani,
0101 Sad ja odoh na tursku Krajinu.«
0102 Kapetani na noge skočiše,
0103 Sva tri su ga pivom ponudili,
0104 Pa on pije pivo na doratu.
0105 Kad se Paun napojio piva,
0106 Pa se kune sa konja dorata:
0107 »Čuste li me, do tri kapetana,
0108 A tako mi krsta i zakona,
0109 I tako mi velikijeh posta,
0110 Ašićare odoh niz Krajinu,
0111 Od Turaka ni kriti se ne ću.«
0112 Rekoše mu do tri kapetana:
0113 »Čuješ li nas, Paun harambaša,
0114 Hajde mudro, ne pogini ludo,
0115 Dobro čuvaj na dva rama glavu;
0116 Nemoj nama obraz zacrnitit!«
0117 To rekoše, pa se rukovaše.
0118 Tude su se oni razdvojili:
0119 Kapetani tude ostadoše,
0120 U mejhani tukuć lozovinu;
0121 Ode Paun kroz lomne Kotare.
0122 Kud god iđe Paun harambaša,
0123 Pravo dođe na turske planine;
0124 Na granicu konja istjerao.
0125 Pitaju ga turske buljuk-baše:
0126 »Kud si pošo Paun harambaša?«
0127 A veli im Paun sa dorata:
0128 »Čuste li me turske buljuk-baše,
0129 Sad ja n’jesam Paun harambaša,
0130 Prošo sam sa svojega zanata;
0131 Sad sam moju pušku prislonio,
0132 Ne će pucat puška Paunova;
0133 Svakom sam se mukom namučio,
0134 Dok sam bio hajduk harambaša;
0135 Kad sam ručo, n’jesam večerao.
0136 Sad se jesam nazvo knjigonoša;
0137 Ko mi plati, knjige mu prenašam.
0138 Pa sam sada pošo na Kladušu,
0139 Nosim knjigu serdar-agi Muju,
0140 Janko mu je knjigu opravio.«
0141 Dobro laže Paun na planini,
0142 Dobro laže i kune se krivo,
0143 Pa zavika Paun sa dorata:
0144 »Čujete li me, turske buljuk-baše!
0145 Ako vama podnosi junaštvu,
0146 Da vi mene sada pogubite,
0147 Sam sam vama došo na planinu.
0148 Ja hesabim, truske buljuk-baše,
0149 To vam dinu podnijet ne može,
0150 Da vi moju pogubite glavu.«
0151 Buljuk-baše njega propustiše.
0152 Otlen ode Paun harambaša
0153 Ašićare kroz trusku Krajinu;
0154 Sretaju ga Krajišnic mladi,
0155 Al Paunu ni mukajet n’jesu.
0156 Kud god iđe Paun harambaša,
0157 Pa eto ga poljem kladuškijem.
0158 Mujo sjedi na bijeloj kuli,
0159 Kod njeg bješe dijete Halile;
0160 Mujo gleda poljem zelenijem,
0161 V’oma se je Mujo zamislio,
0162 Pa ugleda momka na doratu;
0163 Momak iđe poljem zelenije,
0164 A gleda ga Mujo sa pendžera,
0165 Pa govori svom bratu Halilu:
0166 »O Halile, brate od matere,
0167 Eto poljem jednog konjanika
0168 Na doratu, konju kosnatome;
0169 Beli haber nosi iz Krajine,
0170 Ja ga beli poznati ne mogu.
0171 Čini mi se na njeg gledajući,
0172 Da on nije iz naše Krajine.«
0173 Kad to čuo Mujagin Halile,
0174 Primače se do džamli pendžera,
0175 Pa pogleda poljem zelenijem,
0176 Dok ugleda Paun-harambašu;
0177 Čim ga vidje, odmah ga poznade,
0178 Pa besjedi bratu Mustaf-agi:
0179 »Znaš li, Mujo, ko je na doratu?«-
0180 »Ne znam, brate, lijepog mi dina«-
0181 »Ono glavom Paun harambaša.«
0182 Ode Halil bratu besjediti:
0183 »O moj brate, serdar-aga Mujo,
0184 Pauna je smrt dovela amo,
0185 Da pogine u našoj Krajini;
0186 Ja ću njemu posijeći glavu,
0187 Dosta nam je počinio kvara,
0188 Brate mujo, uz našu Krajinu«
0189 Nasmija se Mujaga Hrnjica,
0190 Pa Halilu bratu govoraše:
0191 »O Halile, brate od matere,
0192 Zar je tako u tebe junaštvo!
0193 Da sam imo ja stotinu brata,
0194 Pa da ih je Paun posjekao,
0195 Ne bih njemu ništa učinio,
0196 Moj Halile, na konaku svome,
0197 Jer tu nama ni junaštva nema.
0198 On će pravo našoj tankoj kuli.
0199 Hajde dolje, pred kapiju sađi,
0200 Pa ti sreti Paun-harambašu,
0201 Ti prihvati njega i dorata,
0202 Pa slugama podaj mu dorata,
0203 Nek mu dora u podrumu svežu;
0204 Ti ćeš uzet Paun-harambašu,
0205 Moj Halile, za bijelu ruku,
0206 Izvešćeš ga meni u odaju.«
0207 Ode Halil, stade pred kapiju.
0208 U to doba Paun harambaša
0209 Do Halila dotjera dorata,
0210 Boga nazva, odsjede dorata;
0211 Halil mu je Boga prihvatio,
0212 Halil njemu hoš-đeldije daje,
0213 Hoš-đeldije i dobrodošlice,
0214 Pa slugama dodade dorata;
0215 Odvedoše u podrum dorata,
0216 Halil uze Paun-harambašu,
0217 Izvede ga u odaju Muju.
0218 Kad je Paun Muja ugledao,
0219 Pa on njemu božju pomoć viknu,
0220 Mujo mu je ljepše prihvatio;
0221 Pa je Muju poletio ruci,
0222 Ne da Mujo poljubiti ruku;
0223 Prihvati ga za skut od dolame,
0224 Posadi ga sebi uz koljeno.
0225 Sluge su mu hizmet učinile,
0226 Harambašu ćurkom prigrnuše
0227 I vel’ki mu čubuk pripališe;
0228 Kahvedžije kahvu doniješe,
0229 A Mujo mu hoš-đeldije daje,
0230 Hoš-đeldije i dobrodošlice.
0231 Tu sidješe više od sahata,
0232 Ondar Mujo tiho mu besjedi:
0233 »E hajrola, Paun harambaša,
0234 Čudo smjede na Kladušu doći!«
0235 A veli mu Paun harambaša:
0236 »Gospodaru, serdar aga Mujo,
0237 Teška me je muka natjerala,
0238 Te sam došo tebi na Kladušu.
0239 Slušaj mene, da ti jade kažem;
0240 Kad ti, aga, jade izjadujem,
0241 Ako hoćeš, pos’jeci mi glavu,
0242 Ako hoćeš, pokloni mi glavu.«
0243 Pa mu Mujo ode besjediti:
0244 »E hajrola, Paun harambaša,
0245 Kaka te je muka dotjerala?«
0246 A veli mu Paun harambaša:
0247 »A Boga mi, serdar aga Mujo,
0248 Dvorio sam Jančić kapetana,
0249 Tamam ravnih četrn’est godina;
0250 Ne služih ga, ko što ljudi služe,
0251 Neg’ opravi mene u planinu
0252 I dade mi stotinu soldata,
0253 Da putove od Turaka čuvam.
0254 Ne daje mi društvu odijela,
0255 Nit mi društvu opanaka daje,
0256 Ne daje mi pare ni dinara,
0257 Samo hranu na planinu sprema.
0258 O samu se kruhu jadno živi,
0259 Valja kupit na noge opanke,
0260 I valja se odjenuti, Mujo.
0261 Na planini ja ostavih društvo,
0262 Te ja siđoh u lomne Kotare,
0263 Pa ja Janku odoh u odaju,
0264 Pa sam Janku tiho govorio:
0265 »»Gospodaru, Jančić kapetane,
0266 Da mi dadeš mojega hesaba:««
0267 Ne htje Janko hesab da vidimo,
0268 Već me odbi do nove godine.
0269 Tu sam s njime izvadio kavgu;
0270 Janko svika svoju regementu,
0271 Hotijahu mene savezati,
0272 Da me bace na dno u tamnicu;
0273 Ja potegoh sablju od pojasa,
0274 Oko sebe razagnah soldate,
0275 Ja posjekoh Milan-kapetana,
0276 A Milana brata Jančićeva,
0277 Pa ugrabih mojega dorata,
0278 Te pobjegoh iz lomna Kotara.
0279 Pa ja mislim na doratu mome,
0280 Da pobjegnem kakovome banu,
0281 Ja li banu, ja li kapetanu,
0282 Ja se bojim, odaće mi glavu;
0283 Pa pomislih na doratu mome,
0284 Ne ću Vlahu živ u šake pasti,
0285 Već ću bježat na Kladušu Muju,
0286 Pa što Bog da i sreća donese!
0287 Eto kazah, kakono je bilo;
0288 Sada radi, što je tebi drago,
0289 Ako t’ može dinu podnijeti.«
0290 Nu Pauna, vrsna harambaše,
0291 Gdje prevari sa Kladuše Muja!
0292 Pridvori se Paun kod seradara.
0293 Dobro ga je Mujo zapazio,
0294 Sa sobom ga u čete vođaše.
0295 V’oma junak Paun harambaša:
0296 Ko pos’ječe glavu sa Madžara?
0297 Pos’ječe je Paun harambaša.
0298 Ko zarobi roba od Kaura?
0299 Zarobi ga Paun harambaša.
0300 To se čudo po daleku čulo,
0301 Gdje je Paun kod Muja serdara.
0302 Jedno jutro podranio Mujo,
0303 Dok zakuca halka na vratima,
0304 Pa pogleda Mujo sa pendžera,
0305 Pred kapijom vidje knjigonošu,
0306 Ono drži knjigu u procjepu.
0307 Kad je Mujo knjigu ugledao,
0308 On zavuče ruku u džepove
0309 I izvadi žutu madžariju,
0310 Pa je daje svom bratu Halilu:
0311 »Maj Halile ovu madžariju
0312 Pa je podaj mladu knjigonoscu,
0313 Uzmi njemu knigu iz procjepa.«
0314 Halil sađe pred demir-kapiju,
0315 Na avliji otvorio vrata,
0316 Pred vratima vidje Madžarina,
0317 Gdje on knjigu drži u šakama.
0318 ’nako Madžar govori Halilu:
0319 »O Boga ti, tursko momče mlado,
0320 Je li ovo Mujagina kula?«
0321 A veli mu Mujagin Halile:
0322 »Jeste ovo kula Mujagina.«
0323 Madžar knjigu dodade Halilu,
0324 Halil njemu žutu madžariju.
0325 Ode Halil kuli uz skaline.
0326 Kada Halil u odaju dođe,
0327 Dade Muju knjigu šarovitu;
0328 Kad je Mujo knigu prihvatio,
0329 Pa razloži knjigu šarovitu,
0330 Pa joj gleda niz mrku jaziju.
0331 Kad vidio, što mu knjiga kaže,
0332 Nasmija se u odaji Mujo,
0333 A pita ga Paun harambaša:
0334 »Što se smiješ serdar aga Mujo?
0335 Oklen ti je knjiga dopanula?«
0336 Pa mu veli u odaji Mujo:
0337 »A Boga mi, Paun harambaša,
0338 Ova knjiga od lomna Kotara.
0339 Svi te redom kapetani traže.
0340 Evo su mi pozdrav opravili,
0341 Da te njima u kotare spremim,
0342 Pa će sa mnom biti prijatelji.
0343 A ja tebe opraviti ne ću,
0344 Dok se moja ne povalja glava!«
0345 Mujo voda njega po četama,
0346 A sve Halil Muju govoraše:
0347 »Mujo, brate, tako mi imana,
0348 Ja se bojim Paun-harambaše,
0349 On će nama hilu učiniti.«
0350 I govori uskok Rade mali:
0351 »Serdar Mujo, ako Boga znadeš,
0352 Ti se dobro harambaše čuvaj!«
0353 Tako prošlo nekoliko dana,
0354 Razbolje se Mujagin Halile;
0355 Od jada se Halil razbolio,
0356 Gdje Halila Mujo ne slušaše.
0357 Jednu večer, mrak na zemlju pade,
0358 Na londži se age iskupile,
0359 Pa zovnuše na sijelo Muja.
0360 Kada Mujo na sijelo pođe,
0361 On besjedi Paun-harambaši:
0362 »Hajd’, Paune, sa mnom na sijelo.«
0363 A veli mu Paun lakrdiju:
0364 »Ja ne mogu s tobom na sijelo,
0365 Ljuto me je zaboljela glava.«
0366 Ode Mujo i odvede Rada,
0367 Ostaviše Paun harambašu;
0368 Halil leži u ženskim konacim,
0369 No da vidiš Paun harambašu:
0370 Noći prođlo četiri sahata,
0371 Skoči Paun od zemlje na noge,
0372 Pa eto ga u šikli odaju,
0373 U odaju Mujova Halila.
0374 Halilove toke dohvatio,
0375 Obuče ih Paun harambaša;
0376 Halilove puške zadjenuo,
0377 Halilova uze džeferdara,
0378 Pa kanafe Paun nalazio,
0379 Pa eto ga niz bijelu kulu,
0380 Te on trči do topla podruma;
0381 Na podrumu otvorio vrata,
0382 Pa uljeze u podrum đogatu.
0383 Nađe đoga, al malina nema,
0384 Al je Halil sakrio malina,
0385 Jer se Halil jadu osjetio.
0386 Pa da vidiš Paun harambaše:
0387 Pa on ćebe sa đogata snimi,
0388 Ćebe snimi, a sedlo navali.
0389 Časkom Paun opremi đogata,
0390 Pa poteže noža od pojasa,
0391 Đogatovo ćebe isiječe,
0392 Ode Paun noge zavijati,
0393 Zavijati noge đogatove;
0394 Oko nogu sve kanafu steže
0395 Te mu zavi noge sve četiri.
0396 Bože mili, što noge zavija?
0397 Kad izvede na avliju đoga,
0398 Da ne zveče ploče po kaldrmi,
0399 Jera može Halil opaziti.
0400 Pa izvede konja prd avliju,
0401 Ode mislit’, ode premišljati:
0402 »Bih li svojeg ja uzo dorata?
0403 Ja dorata ni uzimat ne ću.«
0404 Pa Mujova zakroči đogata,
0405 Otisnu ga poljem zelenijem.
0406 U to doba sa sijela Mujo.
0407 Kada Mujo prd kapiju dođe,
0408 Ode Mujo govoriti Radu:
0409 »Što su ovo otvorena vrata?«
0410 Mimo Muja Rade protrčao,
0411 Leti Rade u tople podrume.
0412 Kada vidje, gdje đogata nema,
0413 Pa se Rade na avliju vrati,
0414 Pa zakuka baš ko kukavica;
0415 »Mujo, brate, ako Boga znadeše,
0416 Đogata ti u podrumu nema!«
0417 Mimo Muja Rade protrčao,
0418 Leti Rade uz bijelu kulu,
0419 U Halila odaju uniđe.
0420 Kada vidje uskok Rade mali,
0421 Nema toka, a nema pušaka,
0422 Još gore je Rade zakukao:
0423 »Bolan Mujo, ujela te guja!
0424 Nit imade toka nit pušaka,
0425 Nit imade Paun-harambaše!«
0426 Mujova se uzbunila kula,
0427 Halil hasta sa pendžera viče:
0428 »Rade, brate, ako Boga znadeš,
0429 Leti Rade dolje u magaze,
0430 Iz magaze izvedi malina,
0431 Spremi konja, goni harambašu!«
0432 Ode Rade, opremi malina,
0433 Rade viknu serdar-agu Muja:
0434 »Snesi meni svijetlo oružje!«
0435 A Mujo mu donese oružje,
0436 Opremi se uskok Radovane,
0437 Halilovu zakroči malina;
0438 Iz avlije konja istjerao,
0439 Otisnu ga poljem zelenije,
0440 Pa otjera Paun-harambašu:
0441 Trči Mujo navrh tanke kule,
0442 Dođe Mujo u šikli odaju,
0443 Pa dohvati puške haberdare,
0444 Što mu haber niz Kladušu daju;
0445 S pendžera je puške isturio.
0446 Po kulama šibe popucaju,
0447 Pa se haber po Kladuši daje.
0448 Mujo sebe i dorata spemi,
0449 Dovikuje bolesna Halila:
0450 »O Halile, brate od matere,
0451 Ko god našoj tankoj kuli dođe,
0452 Moj Halile, iz naše Kladuše,
0453 Neka za mnom trči uz planinu.«
0454 Pa je Mujo dora zakročio,
0455 A dorata Paun-harambaše;
0456 Istjera ga Mujo iz avlije.
0457 Kada Mujo pred avliju dođe,
0458 On stotinu konjanika nađe,
0459 Gdje čekaju pred avlijom Muja;
0460 Pa su poljem konje okrenuli,
0461 A sve konje biju kandžijama,
0462 Lete konji poljem zelenijem.
0463 Rade dođe na Jadar-planinu,
0464 Rade prođe studenu bunaru,
0465 Oko vode traga pretražuje,
0466 Ne će l’ traga od đogata naći.
0467 Rade nađe traga od đogata,
0468 Pa se Rade do malina vrati,
0469 Pa je njega tude uzjahao,
0470 Otjera ga kroz planinu Rade,
0471 I on dolje pod planinu sađe,
0472 Pa on pade lugom kotarskijem;
0473 Kotarskoga luga pregazio,
0474 Pa izađe napolje kotarsko.
0475 Tu ugleda Paun-harambašu,
0476 Lako goni pod sobom đogata,
0477 Ne boji se tuda od Turaka.
0478 Mujo iđe sa svojom družinom;
0479 Na crvene st’jene izlazili,
0480 Po st’jenama Turci posjedali,
0481 Potegnuli srčali durbine,
0482 Pa gledaju poljem kotarskijem
0483 Pa vidješe Rada i Pauna,
0484 Paun bježi,a goni ga Rade.
0485 Otišo je haber u Kotare,
0486 Gdje je Paun ukrao đogata;
0487 Kotarani na grad izlazili,
0488 Rasklopili srčali durbine
0489 Te sejire poljem kotarskijem,
0490 Gdje će vidjet Paun-harambašu.
0491 V’oma ga je Rade prikupio,
0492 Prikupio na konju malinu.
0493 Turci plaču gore na planini,
0494 Pa su Muju tiho besjedili:
0495 »Ako Paun kroz kapiju prođe,
0496 Nikad Rade stignuti ga ne će!«
0497 Kapija se širom otvorila,
0498 Da propuste u grad harambašu.
0499 Kad to vidje uskok Rade mali,
0500 Gdje s’ otvori na gradu kapija,
0501 Pa Radovan zastavi malina,
0502 Ispod sebe pušku izvadio,
0503 Pa opruži bistra džeferdara,
0504 Pred očima vatru naložio –
0505 Harambašu zrna dostignula,
0506 Kuršumi ga u leđa zgodiše,
0507 Harambaša pade sa đogata,
0508 Kod njeg stade đogat od mejdana.
0509 Kad vidješe Kotarani mladi,
0510 Kotarani konje pojahaše,
0511 Pa iz grada konje istjeraše,
0512 Ne će l’ prije do Pauna doći,
0513 Da ujagme Mujova đogata.
0514 Mujo jadan po st’jenama hoda,
0515 Pa on lomi obadvije ruke,
0516 A proljeva suze od očiju,
0517 Od jada je durbin pobacio,
0518 Pa na durbin ništa ne gledaše.
0519 Njemu veli Ograščić serdare:
0520 »Mubareći sa Kladuše Mujo,
0521 Eno Rade ubi harambašu;
0522 Al kako će biti za đogata,
0523 Mi ne znamo, serdar Mustaf-aga.«
0524 Brz je malin, da mu kraja nema,
0525 Rade stiže prije Kotarana;
0526 Sa malina konja odjahao,
0527 S harambaše posiječe glavu,
0528 Izvadi mu puške iz pojasa.
0529 Rade glavu u zobnicu baci,
0530 Puške male u terkiju tura;
0531 Nema kada toka mu skinuti,
0532 Već ostaše toke Halilove,
0533 Jer su blizu Kotarani bili.
0534 Bijaše se Rade prepadnuo,
0535 Ne htje jahat debela malina,
0536 Već uzjaha Mujova đogata,
0537 A za dizgin prihvati malina,
0538 Pa se Rade natrag povratio,
0539 Rade bježi poljem zelenijem,
0540 A goni ga trista Kotarana,
0541 I pred njima Jančić kapetane
0542 Na mrkovu, konju velikome.
0543 Pred družinom Janko izmaknuo,
0544 Pa on grlom sa mrkova viče:
0545 »Kopilane, uskok Radovane,
0546 Radojica turska pridvorica,
0547 Goniću te na tursku Krajinu,
0548 Nigdje tebe ostaviti ne ću.«
0549 Kad vidješe Turci sa stijena,
0550 Zavikaše grlom na serdara:
0551 »Mubareći serdar-aga Mujo,
0552 Eto tebi tvoga Radovana,
0553 I on jaše tvojega đogata,
0554 Za đogatom on vodi malina,
0555 Goni Rada trista konjanika:
0556 Već ne znamo, serdar Mustaf-aga,
0557 Ko ga ono goni na mrkovu.«
0558 Mujo uze srčali durbina,
0559 Na durbin je Janka ugledao,
0560 Pa zavika svojim Krajišnicim’:
0561 »Čujete l’ me braćo Krajišnici,
0562 Ono glavom Janko kapetane.
0563 Već padnite tuda u busiju!«
0564 U busiju pali Krajišnici.
0565 Radovan je polje pregazio,
0566 Pa on bježi lugom kotarskijem;
0567 Prihvati se Rade uz planinu,
0568 Na busiju Rade udario,
0569 Propustiše njega Krajišnici,
0570 Za njim gone Kotarani mladi;
0571 Tu ih živa vatra dočekala,
0572 Dočeka ih vatra od Turaka;
0573 Zauzbiše trista konjanika.
0574 Začudi se uskok Radovane,
0575 Gdje za njime puške zapucale;
0576 Rade svoga zastavi đogata,
0577 Ode slušat po pustoj planini.
0578 Boj je bio dva sahata ravna,
0579 Pobjegoše otlen Kotarani,
0580 Pogibe im Jančić kapetane,
0581 Njega ubi Ograščić serdare,
0582 Ograščić je iz Kladuše male.
0583 Kada Rade vidje Krajišnike,
0584 V’oma se je Rade začudio.
0585 Krajišnici tu se iskupili,
0586 Mujo Rada među oči ljubi,
0587 Pa mu veli serdar-aga Mujo:
0588 »Da ti bješe Paun pobjegnuo
0589 I promako na gradskoj kapiji,
0590 Što bi ondar učinio Rade?«
0591 Rade veli serdar-agi Muju:
0592 »Neka znadeš, vjeru ti zadajem,
0593 Poginut sam bio odredio;
0594 Ja bih moga natjero malina
0595 Kroz kapiju u grad u tvrđavu.«
0596 Zahvljuju njemu Krajišnici,
0597 Ode Rade tiho besjediti:
0598 »Ja ne mogu braćo preboljeti,
0599 Što ostaše toke Halilove.«
0600 Vratiše se natrag Krajišnici,
0601 Pa su oni u Kladušu sašli.
0602 Mujo veli uskok-Radovanu:
0603 »U Glamoču načiniću t’ kulu,
0604 Što si moga izbavio đoga!«
