Костреш харамбаша
0001 Књигу пише царе од Стамбола,
0002 Те је шаље ка Турској Удбињи
0003 На Турчина од Удбиње Зула:
0004 „Чујеш Зуле, Удбињски диздаре!
0005 „Добро слушај, што ти књига пише:
0006 „Мене, Зуле, тужбе додијаше
0007 „Од мојијех хоџа и хаџија
0008 „И Турака Босанских спаија
0009 „На некака Костреш-харамбашу
0010 „У Тијан високој планини,
0011 „Ђе им није с миром пролазити
0012 „И по Босни тимар’ облазити,
0013 „Ни хаџијам’ ћабу полазити,
0014 „Од курвића Костреш-харамбаше;
0015 „Но покупи чету по Удбињи,
0016 „Иди шњоме Тијани планини,
0017 „Те потражи силна каурина.”
0018 Оде књига ка Турској Удбињи
0019 На кољено од Удбиње Зулу.
0020 Кад је Зуле књигу проучио,
0021 Те виђео, што му царе пише,
0022 А он проли сузе од очију.
0023 Њега пита Чулко барјактаре:
0024 „Господару, од Удбиње Зуле!
0025 „Откуд књига, од које л’ крајине?
0026 „Шта л’ се у њој жалостиво пише,
0027 „Те ти рониш сузе од очију?”
0028 Вели Зуко Чулку барјактару:
0029 „Слуго моја, Чулко барјактаре!
0030 „Није књига од наших крајина,
0031 „Ни од наших Котарских сердара;
0032 „Већ је ферман цара честитога,
0033 „У њему ми царе запов’једа,
0034 „Да покупим чету по Удбињи,
0035 „Па да идем Тијани планини,
0036 „Да ја тражим Костреш-харамбашу;
0037 „А ја, слуго, за Костреша не знам,
0038 „Нит сам чуо Тијану планину;
0039 „Па сад не знам, што ћу и како ћу:
0040 „Зло је поћи, кад ја пута не знам,
0041 „А горе је цара не слушати.
0042 „Него, слуго, Чулко барјактаре!
0043 „Развиј барјак, удри у ледину,
0044 „И истури пушку хаберника,
0045 „Подај хабер по нашој Удбињи,
0046 „Скупим слуго, триста Удбињана,
0047 „Да тражимо каква калауза,
0048 „Да нас води Тијани планини,
0049 „Не би л’ нашли кулу Кострешеву,
0050 „Не би ли нам Бог и срећа дао,
0051 „Не би ли га како погубили,
0052 „Јал’ у руке жива задобили,
0053 „Да се нашем цару удворимо.”
0054 Вели Зулку Чулко барјактаре:
0055 „Не будали, драги господару!
0056 „Далеко је Тијана планина:
0057 „Одавде је до мора сињега
0058 „Равних, Зуко, тридесет конака.
0059 „А уз море тридест и четири
0060 „До Тијане високе планине;
0061 „Уз планину кажу три конака,
0062 „Ђе је кула Костреш-харамбаше.
0063 „Ја сам једном с четом пролазио,
0064 „И ћерао силна каурина
0065 „По приморју три четири дана,
0066 „Док нас хајдук у гору замами,
0067 „Па опколи са својом дружином,
0068 „Те повата свијех у планини,
0069 „Погуби нам три најбоља друга:
0070 „Четобашу старца Ћеивана,
0071 „И делију танка барјактара,
0072 „Калауза Зулић-Хусеина;
0073 „Нас тридесет не шће погубити,
0074 „Но удари сваком по биљегу,
0075 „Мене ј’ онда уши осјекао,
0076 „Па је мене Костреш наручио,
0077 „Да не ходим, ни чету проводим,
0078 „Јер ако му ђегођ руке дођем,
0079 „Да ћ’ и мене укинути главу;
0080 „Но ме с’ прођи, драги господару!
0081 „Не води ме Тијани планини.”
0082 Но му вели од Удбиње Зуко:
0083 „Не будали, моја вјерна слуго!
0084 „Него развиј зелена барјака.”
0085 А Чулку се од ина не може,
0086 Веће разви зелена барјака,
0087 А истури пушку хаберника,
0088 Хабер даде по Турској Удбињи,
0089 Те сакупи триста Удбињана,
0090 На атима а под миздрацима,
0091 Па пођоше Тијани планини,
0092 Калаузи Чулко барјактаре.
0093 Путоваше тридесет конака,
0094 Док дођоше под ломну планину.
0095 Под планином конак учинише,
0096 Туна Турци за три бише дана,
0097 Докле добре коње одморише,
0098 Па пођоше врху на планину.
0099 Но кад бјеху на пола планине,
0100 Али сједи Костреш харамбаша,
0101 Хајдук сједи на друму широку,
0102 Танку Брешку држи преко крила,
0103 Па он гледа чету Зуканову,
0104 Како Турци иду уплашени,
0105 Па отиде хајдук говорити
0106 Калаузу Чулку барјактару:
0107 „Зар си, Чулко, ријеч погазио?”
0108 Па опали Брешку оковану,
0109 Те укиде Чулка барјактара,
0110 Пуст остаде барјак на ледини;
0111 Остали се препадоше Турци,
0112 Побјегоше по гори зеленој,
0113 А не знаду стаза ни богаза;
0114 Па кад пукла пушка Кострешева,
0115 Те је чула сва дружина редом,
0116 У планини Турке опколише,
0117 На њих живу ватру оборише,
0118 Докле Турке с коњма раставише,
0119 Па их, брате, живе поваташе,
0120 Доведоше пред бијелу кулу,
0121 Па их пита косреш харамбаша:
0122 „Ко је овој чети четобаша?”
0123 Везана му Зука доведоше;
0124 Њега пита Костреш харамбаша:
0125 „Та откле си, млада потурицо?
0126 „Од које си земље и крајине?
0127 „Како ли те по имену вичу?
0128 „Ко л’ је тебе на ме оправио,
0129 „Да ме мучиш са мојијем друштвом?
0130 „Зар ти мало ћара по крајинам’,
0131 „Но т’донесе ђаво у планину?”
0132 Па се хајдук на ноге подиже,
0133 Те Зукану осијече главу;
0134 А повикну редом на дружину,
0135 Те по гори повјешаше Турке;
0136 Узеше им рухо и оружје,
0137 Па весели на кулу одоше,
0138 Те сједоше мрко пити вино
0139 Све у здравље Костреш-харамбаше,
0140 Бог му дао са животом здравље!
Избор
[уреди]- Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 235-238.