Kostreš harambaša

0001 Knjigu piše care od Stambola,
0002 Te je šalje ka Turskoj Udbinji
0003 Na Turčina od Udbinje Zula:
0004 „Čuješ Zule, Udbinjski dizdare!
0005 „Dobro slušaj, što ti knjiga piše:
0006 „Mene, Zule, tužbe dodijaše
0007 „Od mojijeh hodža i hadžija
0008 „I Turaka Bosanskih spaija
0009 „Na nekaka Kostreš-harambašu
0010 „U Tijan visokoj planini,
0011 „Đe im nije s mirom prolaziti
0012 „I po Bosni timar’ oblaziti,
0013 „Ni hadžijam’ ćabu polaziti,
0014 „Od kurvića Kostreš-harambaše;
0015 „No pokupi četu po Udbinji,
0016 „Idi šnjome Tijani planini,
0017 „Te potraži silna kaurina.”
0018 Ode knjiga ka Turskoj Udbinji
0019 Na koljeno od Udbinje Zulu.
0020 Kad je Zule knjigu proučio,
0021 Te viđeo, što mu care piše,
0022 A on proli suze od očiju.
0023 Njega pita Čulko barjaktare:
0024 „Gospodaru, od Udbinje Zule!
0025 „Otkud knjiga, od koje l’ krajine?
0026 „Šta l’ se u njoj žalostivo piše,
0027 „Te ti roniš suze od očiju?”
0028 Veli Zuko Čulku barjaktaru:
0029 „Slugo moja, Čulko barjaktare!
0030 „Nije knjiga od naših krajina,
0031 „Ni od naših Kotarskih serdara;
0032 „Već je ferman cara čestitoga,
0033 „U njemu mi care zapov’jeda,
0034 „Da pokupim četu po Udbinji,
0035 „Pa da idem Tijani planini,
0036 „Da ja tražim Kostreš-harambašu;
0037 „A ja, slugo, za Kostreša ne znam,
0038 „Nit sam čuo Tijanu planinu;
0039 „Pa sad ne znam, što ću i kako ću:
0040 „Zlo je poći, kad ja puta ne znam,
0041 „A gore je cara ne slušati.
0042 „Nego, slugo, Čulko barjaktare!
0043 „Razvij barjak, udri u ledinu,
0044 „I isturi pušku habernika,
0045 „Podaj haber po našoj Udbinji,
0046 „Skupim slugo, trista Udbinjana,
0047 „Da tražimo kakva kalauza,
0048 „Da nas vodi Tijani planini,
0049 „Ne bi l’ našli kulu Kostreševu,
0050 „Ne bi li nam Bog i sreća dao,
0051 „Ne bi li ga kako pogubili,
0052 „Jal’ u ruke živa zadobili,
0053 „Da se našem caru udvorimo.”
0054 Veli Zulku Čulko barjaktare:
0055 „Ne budali, dragi gospodaru!
0056 „Daleko je Tijana planina:
0057 „Odavde je do mora sinjega
0058 „Ravnih, Zuko, trideset konaka.
0059 „A uz more tridest i četiri
0060 „Do Tijane visoke planine;
0061 „Uz planinu kažu tri konaka,
0062 „Đe je kula Kostreš-harambaše.
0063 „Ja sam jednom s četom prolazio,
0064 „I ćerao silna kaurina
0065 „Po primorju tri četiri dana,
0066 „Dok nas hajduk u goru zamami,
0067 „Pa opkoli sa svojom družinom,
0068 „Te povata svijeh u planini,
0069 „Pogubi nam tri najbolja druga:
0070 „Četobašu starca Ćeivana,
0071 „I deliju tanka barjaktara,
0072 „Kalauza Zulić-Huseina;
0073 „Nas trideset ne šće pogubiti,
0074 „No udari svakom po biljegu,
0075 „Mene j’ onda uši osjekao,
0076 „Pa je mene Kostreš naručio,
0077 „Da ne hodim, ni četu provodim,
0078 „Jer ako mu đegođ ruke dođem,
0079 „Da ć’ i mene ukinuti glavu;
0080 „No me s’ prođi, dragi gospodaru!
0081 „Ne vodi me Tijani planini.”
0082 No mu veli od Udbinje Zuko:
0083 „Ne budali, moja vjerna slugo!
0084 „Nego razvij zelena barjaka.”
0085 A Čulku se od ina ne može,
0086 Veće razvi zelena barjaka,
0087 A isturi pušku habernika,
0088 Haber dade po Turskoj Udbinji,
0089 Te sakupi trista Udbinjana,
0090 Na atima a pod mizdracima,
0091 Pa pođoše Tijani planini,
0092 Kalauzi Čulko barjaktare.
0093 Putovaše trideset konaka,
0094 Dok dođoše pod lomnu planinu.
0095 Pod planinom konak učiniše,
0096 Tuna Turci za tri biše dana,
0097 Dokle dobre konje odmoriše,
0098 Pa pođoše vrhu na planinu.
0099 No kad bjehu na pola planine,
0100 Ali sjedi Kostreš harambaša,
0101 Hajduk sjedi na drumu široku,
0102 Tanku Brešku drži preko krila,
0103 Pa on gleda četu Zukanovu,
0104 Kako Turci idu uplašeni,
0105 Pa otide hajduk govoriti
0106 Kalauzu Čulku barjaktaru:
0107 „Zar si, Čulko, riječ pogazio?”
0108 Pa opali Brešku okovanu,
0109 Te ukide Čulka barjaktara,
0110 Pust ostade barjak na ledini;
0111 Ostali se prepadoše Turci,
0112 Pobjegoše po gori zelenoj,
0113 A ne znadu staza ni bogaza;
0114 Pa kad pukla puška Kostreševa,
0115 Te je čula sva družina redom,
0116 U planini Turke opkoliše,
0117 Na njih živu vatru oboriše,
0118 Dokle Turke s konjma rastaviše,
0119 Pa ih, brate, žive povataše,
0120 Dovedoše pred bijelu kulu,
0121 Pa ih pita kosreš harambaša:
0122 „Ko je ovoj četi četobaša?”
0123 Vezana mu Zuka dovedoše;
0124 Njega pita Kostreš harambaša:
0125 „Ta otkle si, mlada poturico?
0126 „Od koje si zemlje i krajine?
0127 „Kako li te po imenu viču?
0128 „Ko l’ je tebe na me opravio,
0129 „Da me mučiš sa mojijem društvom?
0130 „Zar ti malo ćara po krajinam’,
0131 „No t’donese đavo u planinu?”
0132 Pa se hajduk na noge podiže,
0133 Te Zukanu osiječe glavu;
0134 A poviknu redom na družinu,
0135 Te po gori povješaše Turke;
0136 Uzeše im ruho i oružje,
0137 Pa veseli na kulu odoše,
0138 Te sjedoše mrko piti vino
0139 Sve u zdravlje Kostreš-harambaše,
0140 Bog mu dao sa životom zdravlje!

Izbor

• Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 235-238.