Косо моја свилена па густа,
вита тела ко танана јела,
Од пупољка руменија уста,
ал’ те волем, цуро моја бела!
Није чудо што те волем рано, 5
мог’ живота ти зелена рано,
ал’ узалуд што љубим и волем,
кад те, дико, морам да прегoрем.
Ти си звезда горе на висoко,
где не може ни крилати соко, 10
а ја жижак колебе малене,
е, па како ти да љубиш мене!?
