Косовска опомена

Мило Јововић

Сви већ знате Српчад мила,
На Косову што се збило;
Како нам је са неслоге
Пострадало Српство мило.

Моћ и слава српског рода,
И његова сјајна круна
Са неслоге и издајства
На Видов-дан паде туна.

Цар Лазара, Обилића,
И без броја великана;
Косово је прогутало
Немилога тога дана.

Ал' нека нас Српчад драга,
Тјеши увјек нада мила;
Да смо тићи са Косова
Да и нама расту крила.

Па да ћемо једном моћи
Милошевом силном снагом,
Осветити лазаровце
Што крв даше роду драгом.

Само Српчад моја мила,
Сви молимо благог Бога:
Да међ'нама прво мјесто
Заузима света слога.

Па ће слава српском роду,
Ускрснути опет жива,
Као што је некад била
У времена Душанова.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

Бар (Црна Гора), Мило Јововић, „Голуб“, број 11. и 12., у Сомбору, за 1. и 15. јуни 1895., стр. 161.