Коси Саво зелену ливаду,
Сеја Јела ручак донијела,
Паке стаде лице бијелити.
Ал’ говори ђувегија Саво:
„Ој Јелице, по Богу сестрице, 5
Ја би твоје лице обљубио.“
Кад то чује сестрица Јелица,
Она оде кроз гору зелену.
Кад је дошла Дрини води ладној,
Ал говори сестрица Јелица: 10
„Ој, лађари, моја браћо драга,
Поздрав’те ми мога браца Саву,
Нек не коси око Дрине траву,
Нек не пије Дрине воде ладне,
Попиће ми моје очи плаве, 15
Покосиће моје косе плаве.
Референце
Извор
Босанска вила, 1890, година V број 23-24. Сарајево, децембра 1890, стр. 364.
