Корисник:Славен Косановић

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ ИЗ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ


ЕПСКЕ ПЈЕСМЕ СТАРИЈЕГ ВРЕМЕНА

СКУПИО БОГОЉУБ ПЕТРАНОВИЋ

НА СВИЈЕТ ИЗДАЛО „СРПСКО УЧЕНО ДРУШТВО“

У БЕОГРАДУ, У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ 1867.


НАЈСТАРИЈЕ ПЈЕСМЕ ЈУНАЧКЕ


О овијем пјесмама.

Трошком Српскога ученог друштва излази ево на свијет ова збирка наших народних пјесама, да стане у ред осталога блага од умотворина народних које већ имамо покупљено у књижевности нашој.

По одлуци одбора Српскога ученог друштва потписани се примих труда да се старам о штампању ове збирке. Доготовивши штампање узимам ријеч: колико да дам рачуна о послу својем, толико и да на брзу руку поможем пријатељима науке о српској и словенској народности упознати се с овом књигом.

На овом мјесту не треба заборавити да је покојни Вук понио са собом у гроб жељу, да ради купљења народнијех умотворина и ријечи и прође Босну и Херцеговину, па му зле прилике никада нијесу тога допустиле. С тога у Вука што има пјесама из Босне, то је све слушао од Бошњака пјевача као што је био, на прилику, познати Тешан Подруг. Осим тога што је Вук могао такијем начином покупити изашла је 1858 у Осијеку код Лемана цијела збирка од 616 стр. на 8-ни, у којој има на броју 50 пјесама. То је збирка Фр. Јукића и Гр. Мартића (Narodne pjesme bosanske i hercegovačke Skupio Ivan Franjo Jukić Banjolućanin i Ljubomir Hercegovac (Fr. Gr. Martić) Izdao O Filip Kunić Kupriešanin.) — али с том збирком није задовољна критика. Књиге Л. Марјановића од 1864 не ћу ни спомињати. У шестој књизи Вукове збирке (год. 1866) заступљене су ситније пјесме из Херцеговине у збирци честитога пријатеља народних умотворина Вука Врчевића, а г. Богољуб Петрановић сад штампа у Сарајеву књигу ситнијех пјесама из Босне. Али тијем није исцрпено богато врело поезије које кипи из покрајина ове стране српскијех земаља, за коју чисто можемо рећи да је на положају средина а по овоме право срце нашега народа. Ова збирка управо долази да попуни све досадашње.

Ред пјесама у књизи задржан је онакав како га је г. скупилац намјестио, а г. скупилац није се у томе држао мјерила који дијеле пјесме по историјском развијању народних умотворина, него се држао само спољашњег облика историјског (који често хоће да буде у пјесми чисто спољашња ствар) и према томе је понамјештао пјесме једну за другом.

Гледећи на грађу, која се пјева у народним пјесмама и по којој је њих најбоље подијелити, оне се могу подијелити на три врсте.

1. Или су народна вјеровања из најстаријег живота народног, која у нас допиру у заједницу прије сваке диобе нашега племена у породице и народе, у заједницу индијско-европску. Овамо спадају успомене старога вјеровања, чудноватости и прекоприродности у сликама, митологијски остаци, слике од првобитне поезије, у којој играју створови дјетињасте и патријархалне не развијене фантазије, што су се сачувале у разним више или мање сачуваним одломцима који су помијешани са поетским стихијама из других периода. Као год што се у књижевности (начином чувања који је у њој обичан) не изгуби ниједно важно дјело и ниједна важна мисао, тако се и у народним умотворинама (опет својим начином чувања), чувају и не губе лако сви главни добици радње на томе пољу. Главнина се чува и пјева без престанка, и ако се спољашњост и околина дјелања у оне поетске мисли мијења без престанка.

2. На ову основу, коју народ има као нашљедство од својега најстаријег живота и од најстарије умне радње у својим умотворинама, прилази добитак историјскога живота народнога, поетички мотиви који народу долазе од живота његова као одвојенога члана од своје породице и племена, као особене личности у свијету историјском, мотиви које народ налази у борби својој с околином за своје особине и за своју личност народну. У ову врсту могу се убројати и сви мотиви којима се црта и исказује живот народни не толико у борби колико у унутрашњости, у унутрашњем животу своме. Често се саставе у народној поезији карактери у које се уплету црте из овога и из онога првога периода.

3. Као што се прва поетска грађа у митологијска прва времена народнога живота веже с религијом и с њом се даље развија, цвјета, вежући у цјелини живот свој с религиозним животом; као што на сву поетску грађу има уплива образованост и величина круга знања народнога у колико је он стијешњен и раширен: тако и послије све промјене у религији и образованости и у кругу знања народног имају јак уплив на развитак обје оне врсте народних умотворина. Знајући оно двоје прво, ми не бисмо могли разумјети ни подијелити народних умотворина по постанку и развитку њихову, кад не бисмо узели у рачун јаку промјену која се збила у нашем и у осталим словенским народима хришћанством, које, замијенивши старо вјеровање, даде народима словенским са свијем нов поглед на живот и на образованост. Тако из овог узрока многе старе пјесме мијењају имена или цио поглед и облик свој, задржавајући саму ствар; и само хришћанство даје собом народној пјесми нову грађу коју видимо у пјесмама о црквама или свецима које се могу назвати легендама.

Анђели благо дијеле (Из Херцеговине) - стр. 1