Коран глава 9

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
КОРАН


ОСЛОБОЂЕЊЕ ИЛИ ПОКАЈАЊЕ
Дато у Медини. — 130 стихова.

1. Ево изјаве о ослобођењу од стране Бога и његовога пророка онијем идолопоклоницима са којим сте ви учинили савез.

2. Дакле, ви, вјерни, путујте безопасно по земљи четири мјесеца, и знајте да нећете надвладати Бога, али да ће Бог невјерне срамом покрити.

3. Ево објаве од стране Бога и његова пророка управљене људима за дан великога путовања (хаџилука). Бог је слободан од сваке обвезе спрам идолопоклоника, тако исто и његов пророк. Ако се обратите (у ислам), то ће вам бити најбоље; ако ли окренете леђа, знајте да нећете надјачати Бога. Навијести љуту казну онијем који не вјерују.

4. То се ипак не тиче идолопоклоника са којим сте ви учинили мир, и који га нијесу прекршили, нити су иком давали помоћи противу вас. Обвезе с њима уговорене вјерно испуњавајте за све вријеме трајања њихове погодбе. Бог љуби оне који га се боје.

5. По истеку светијех мјесеца, убијајте идолопоклонике свуда гдје год их нађете, заробљавајте их, опсађујте их и вребајте их у свакој засеи; али ако се обрате (у ислам), ако врше молитву, ако дају милостињу, тада их оставите на миру, јер је Бог благ и милосрдан.

6. Ако неки незнабожац заиште у тебе уточишта, дај му га, како би он могао чути ријечи Божје, за тијем га испрати у какво безбједно мјесто. То је теби прописано, с тога што су то људи који не знају ништа.

7. Како би могло бити какве погодбе између Бога, његовога апостола и незнабожаца, изван погодбе с онијем с којим сте ви ту погодбу уговорили пред светијем молитвенијем домом? Докле год они буду поштено поступали с вама поступајте и ви поштено са њима. Бог љуби оне који га се боје.

8. Како би се они држали те погодбе? Ако буду јачи, неће имати никаква призрења ни на крвне свезе ни на задату вјеру. Они на то пристају њиховијем устима, међу тијем њихова срца то одбацују. Већи дио међу њима зликовци су.

9. Они Божја учења продају по ниску цијену, и одвраћају друге од његовог пута. Како су рђава њихова дјела!

10. Они, у својим одношајима са вјернијем, неће имати никаква призрења на крвне свезе ни на задату вјеру, јер су они неправични.

11. Но ако се обрате (у ислам), ако обављају молитву, ако дају милостињу, они су ваша браћа по вјери. Ми наша учења разговетно тумачимо онијем који разумију.

12. Ако они своје заклетве прекрше пошто је савез уговорен ако нападну на ваше вјеровање, нападните ви на главаре невјерничке (почем за њих нема светијех заклетава), да би они прекинули своја злочинства.

13. Зар се ви нећете борити противу народа који је прекршио своје заклетве, који се труди да отјера вашега пророка? Они су били они који су задјели бој. Зар их се бојите? Бог више заслужује да га се бојите, ако сте вјерни.

14. Бијте се с њима да би их Бог казнио вашим рукама и покрио срамотом, да би вам дао над њима побједу и излијечио срца вјернијех;

15. Да би уништио гњев у срцима невјернијех. Бог се враћа оному којему он хоће, јер је он знајућ и мудар.

16. Мислите ли ви да ћете бити остављени, као да Бог не би познавао између вас оне који се бију, и који не траже другога савеза осим савеза Божјега, његовога апостола и вјернијех? Бог зна што ви радите.

17. А зашто би невјерници похађали Божје храмове, кад су они исти свједоци својега невјерства? Њихова дјела ће се поништити, а они ће вјечно становати у ватри.

18. Нека дом Божји походе само они који вјерују у Бога и у пошљедњи дан, који врше молитву и дају милостињу, и који се само њега боје; ти ће можда, бити руковођени на правом путу.

19. Зар бисте ви оне, који носе воду путницима (хаџијама) и походе свету богомољу, упоредили са онијем који вјерује у Бога и у пошљедњи дан, који се бори на путу Божјем? Не, они неће бити равни пред Богом. Бог не руководи зле.

20. Они који су оставили своју домовину, који се боре на путу Божјем са својим имањима и са својом чељади, заузеће узвишенији степен пред Богом. Они ће бити блажени.

21. Господ њихов навјешћује им своје милосрђе, своје задовољство, и баште у којим ће они уживати постојане милине.

22. Они ће ту вјечно становати, за свагда; јер Бог располаже безмјернијем наградама.

23. О вјерни! немојте сматрати као пријатеље своје оцеве и своју браћу, ако они невјерство воле више но вјеру. Они који то не би послушали, били би зликовци.

24. Ако су вам ваши оцеви и ваша дјеца, ваша браћа и ваше жене, и имања која сте стекли, и трговина за коју се бојите да не пропадне, и домови у којим вам је повољно, дражи него Бог, његов апостол и свети рат, чекајте долазак самога Бога да сврши своје дјело. Бог не руководи зле.

25. Бог вам је помогао у више приликâ, у хонеинској битци, гдје вам се био допао ваш велики број, који вам ништа не поможе: ма колико да је пространа, земља вам тада бијаше тијесна, ви обрнусте леђа и побјегосте.

26. За тијем Бог спусти своју заштиту на својега апостола и на вјерне; он нареди да сиђе војска за вас невидива, и наказа оне који не вјероваху. То је награда невјерницима.

27. Послије тога, Бог ће се повратити онијем којима усхтије, јер је он благ и милосрдан.

28. О вјерни! они који придружују (Богу других божанстава) нечисти су; пошто ова година истече, они не треба да се приближују светој богомољи. Ако се бојите оскудице, Бог ће вас обогатити благом своје милости. Он је мудар и свезнајућ.

29. Ратујте са онијема који не вјерују у Бога ни у пошљедњи дан, који не држе да је забрањено оно што је забранио Бог и његов пророк, и са онијема између људи од Писама, који не исповиједају истинито вјеровање. Ратујте са њима докле год не плате данак, сви без изузетка, и док не буду понижени.

30. Чивути говоре: Озаир је син Божји. Хришћани говоре: Месија је син Божји. Такве су ријечи њиховијех устâ; говорећи их, они наликују на пређашње невјернике. Нека Бог зарати на њих. Како су лажљиви!

31. Они су своје научењаке и своје калуђере, и Месију, сина Маријина, узели за своје господаре радије него Бога; па ипак њима је било наређено да обожавају само једнога Бога, ван којега нема другога Бога. Далеко од његове славе божанства која они њему придружују!

32. Они хоће свјетлост Божју да угасе својим устима; али Бог ће своју свјетлост још усавршити, ма се невјерници и срдили на то.

33. Он је онај који је својега апостола послао са руковођењем и истинском вјером, да ову уздигне над свијем другим вјерама, ма се незнабошци и срдили на то.

34. О вјерни! велики број научењака и калуђера троши туђа имања на узалудне ствари, и одвраћа људе од Божјега пута. Навијести љуту казну онијем који нагомилавају злато и сребро, а не троше га на путу Божјем.

35. На дан у који паклена ватра буде запаљена изнад њиховијех глава, са тијем златом и сребром притиснуће им се врели жиг на њихова чела, на њихове бокове и на њихова леђа, и рећи ће им се: Ето шта сте нагомилали сами на себе. Кушајте што сте накупили.

36. Број мјесецâ пред Богом је дванаест; толики је број у Божјој књизи, од дана у који он створи небеса и земљу. Од тијех мјесеца четири су света; то је постојано вјеровање. За вријеме тијех мјесеца, немојте неправично радити спрам себе самијех, али незнабошце бијте у свијем мјесецима, као год што они ударају на вас у свако вријеме, и знајте да је Бог са онијем који га се боје.

37. Свете мјесеце премијештати у друго вријеме вршак је невјерства, то значи допуштати што није допуштено, и обратно. Невјерници су у заблуди. Они то премијештање допуштају за једну годину, а забрањују за другу, да би се испунио број мјесеца које је Бог за свете огласио, тако да они допуштају што је Бог забранио. Њихова је рђава дјела ђаво за њих нарочито приготовио, јер Бог не руководи невјернике.

38. О вјерни! шта је вама, кад у часу кад вам се рекло: Пођите се борити на путу Божјем, ви се показасте троми и као за земљу приковани? Ви сте претпоставили живот овога свијета будућему животу; уживања овога свијета врло су мала ствар према будућему животу.

39. Ако ви не узидете у бој, Бог ће вас љуто казнити; он ће вас замијенити другим народом, а ви му (Богу) нећете моћи нахудити ни којим начином. Бог је свемогућан.

40. Ако не потпомогнете пророка, Бог ће га потпомоћи, као што га је већ потпомогао кад су га невјерници отјерали, кад он са собом не имадијаше више но једнога човјека. Они оба бијаху у једној пећини; он тада рече својему другу: Немој да си ожалошћен, јер је Бог с нама. Он је озго спустио своју заштиту, он је њу подупp̈о невидивијем војскама, и понизио је ријеч невјерникâ. Ријеч Божја је доиста најузвишенија Бог је моћан, мудар.

41. Били обремењени или не, пођите и бијте се на путу Божјем са својим имањем и својим људима. То ће вам бити много корисније, ако разумијете.

42. Да се тицаше неког врло блиског успјеха, неког похода са одређенијем циљем, они би били пошли без опирања са тобом, али умор им се чини да дуго траје; па ипак, они ће се заклињати Богом, и рећи ће: Да смо могли, ми бисмо с вама извршили поход. Они губе сами себе; Бог добро зна да они лажу.

43. Нека ти Бог опрости! зашто си им допустио да остану, прије него су ти доказали да говоре истину, и прије него си познао лажљивце?

44. Они који вјерују у Бога и у пошљедњи дан неће од тебе искати допуштења да се не боре са својим имањем и са својим људима. Бог зна оне који га се боје.

45. То допуштење искаће у тебе они који не вјерују у Бога и у пошљедњи дан. Њихова срца двоуме, они се у својој сумњи колебају.

46. Да су имали намјеру ићи да ратују, они би били учинили припремâ. Али Богу бијаше мрско кренути их на пут; он их учини лијенијем, и њима би речено: Останите са онијем који остају.

47. Да су били отишли с вама, само би вам увећали ваше сметње; они би били произвели неред међу вама, они би били покушали да подстакну смутњу: а међу вама има људи који их жељно слушају. А Бог познаје зликовце.

48. Они су пређе већ покушавали да произведу неред; они су чак реметили што си ти удесио до часа, у који истина би позната, и у који Божја воља постаде очита у пркос њима.

49. Међу њима их има који говоре: Ослободи нас рата; не излажи нас искушењу. Нијесу ли они већ пали у искушење? Али пакао ће бити око невјерника.

50. Кад постигнеш успјех, њима је твој успјех неугодан; кад те снађе неуспјех, они говоре: Ми смо унапријед узели наше мјере. За тијем окрену леђа и радују се.

51. Реци им: Нама ће се догодити само оно што нам је Бог опредијелио; он је наш господар, а у Бога вјерни полажу своје надање.

52. Реци им: Шта чекате? да им се од двије лијепе судбине једна догоди: побједа или мучеништво? Што се нас тиче, ми чекамо да вас Бог сам собом, или преко наших руку, дохити казном. Чекајте дакле; ми ћемо такође за вас чекати.

53. Реци им: Понудите своја имања драговољно или преко воље, она неће бити примљена, јер сте ви зао народ.

54. Има ли друге сметње да се не приме њихови дарови, ван те што они не вјерују у Бога и у његова апостола, што немарно врше молитву, што милостињу дају само преко воље.

55. Нека те њихова богатства и њихова дјеца не заведу. Бог хоће да их тијем казни на овом свијету; он хоће да их њихове душе оставе у њиховоме невјерству.

56. Они се Богом заклињу да су с ваше стране, а нијесу; али они страхују.

57. Како нађу поуздано уточиште, пећине или подземна скровишта, они обрну леђа и тамо потеку на сав трк.

58. Има их међу њима који те опадају због подјеле милостињâ. Ако им се дâ милостиња, они су задовољни; а ако им се не да, они се ражљуте.

59. Што нијесу задовољни с онијем што им Бог и његов апостол удијеле? Што не реку: Бог нам је доста, Бог ће нам подарити своју милост, а тако и његов апостол; ми само желимо Бога?

60. Доиста милостиње су намијењене убогим и сиромасима, онијем који их прихваћају, онијем којих су срца добивена за ислам, за откуп робова, за оне који не могу да се одуже, за ствар Божју и за путнике. То је обавезно пред Богом. Он је пун знања и мудрости.

61. Има их међу њима који хуле на пророка; они говоре: Он је сав ухо. Одговори им: Он је сав ухо за ваше добро; он вјерује у Бога и вјерује вјернијем.

62. Милосрђе је остављено онијем између вас који вјерују у Бога. Они који зла чине Божјему апостолу претрпљеће љуту казну.

63. Они ће се пред вама заклињати Божјим именом да би вам се умиљели; међу тијем Бог и његов апостол заслужују много више, да се ти људи постарају умиљети им се, ако су вјерни.

64. Не знају ли они да је ватра приготовљена оному који се противи Богу и његову пророку? Он ће у њој вјечно становати. То је велика срамота.

65. Лицемјери се боје да озго не сиђе сурата (глава Корана) и открије оно што је у њиховијем срцима. Реци: Ви се смијете. — Бог ће на био дан изнијети оно што вас страши.

66. Ако их запиташ за узрок њиховог смијања, они ће рећи: Ми смо се разговарали и шалили. Реци им: Хоћете ли се ругати Богу, његовијем чудесима и његовом апостолу.

67. Не тражите да се оправдате: ви сте постали невјерници, пошто сте вјеровали. Ако опростимо једном дијелу између вас, ми ћемо други дио казнити, зато што су били кривци.

68. Лицемјерни људи и жене узајамно се подстичу на зло, и узајамно себи забрањују добро, и стежу руке да не дају милостињу. Они заборављају Бога, и Бог ће са своје стране заборавити њих. Лицемјери су безбожници.

69. Бог пакленом ватром пријети лицемјерима, људима и женама, и невјернијема; они ће у њој вјечно становати. То је дио који је њима намијењен. Бог их је проклео, њима је приготовљено непрекидно мучење.

70. Ви радите као они који су били прије вас. Они бијаху јачи и богатији од вас, и имадијаху више дјеце но ви: они се задовољаваху уживањем својега дијела на овом свијету, не помишљајући на будући живот. Ви се такође задовољавате уживањем својега дијела, као што уживаху свој дио они који бијаху прије вас; ви говорите ријечи онакве какве они говораху. Њихова су дјела са свијем изгубљена на овом свијету и на другом. Они су изгубљени.

71. Нијесу ли они чули повјесницу својих предака, народа Нојевог, Адског, Темудског, народа Аврамовог, становника мадианских и разоренијех градова? Они имадијаху апостолâ праћенијех очевиднијем знаковима. Бог није спрам њих рђаво поступао, но они сами.

72. Вјерни, људи и жене, пријатељи су једни другима; они се узајамно подстичу на добро, а узајамно се отклањају од зла; они врше молитву, дају милостињу, покоравају се Богу и његову апостолу. Бог ће се смиловати на њих, јер је Бог моћан и мудар.

73. Бог је вјернијем обећао, људима и женама, баште орошене текућим водама; они ће ту вјечно становати, он им је обећао пријатне обитељи у еденским баштама. Задовољство Божје још је нешто више; то је неизмјерна срећа.

74. О пророче! бори се са лицемјерима и са невјернијем, поступај с њима строго. Пакао је њихово боравиште. Да гадна станишта!

75. Они се куну именом Божјим, да то нијесу говорили, па ипак они изрекоше ријеч невјеровања, они су невјерници постали пошто су пригрлили ислам. Они имадоше извјесну намјеру, али је нијесу извршили, а имадоше је само зато што су их Бог и његов апостол обогатили дијелом својих милости. Ако се обрате, то ће им бити корисније; али ако се одврате, Бог ће их љутом казном казнити на овом свијету и на другом. На цијелој земљи они неће наћи ни заштите ни помоћи.

76. Има их међу њима који су с Богом били учинили овај уговор: Ако нам удијели дарова своје милости, ми ћемо дијелити милостињу и бићемо правични.

77. А кад их је Бог обасуо својим даровима, они су се показали лакоми; они оклијевају, они се одвраћају од истине.

78. Бог је наредио да лицемјерство обузме њихова срца, до дана у који ће изићи пред њега, да даду рачуна што су прекршили обећања која су Богу дали, и што су друге окривљивали за лаж.

79. Не знају ли они да Бог зна њихове тајне и њихове сакривене разговоре? Бог савршено зна сакривене ствари.

80. Што се тиче онијех који на вјерне хуле, што дају већу милостињу но што им је дужност, или што не могу да је исплате без велике муке, тијема, који се ругају, Бог ће се ругати у своје вријеме. Њих очекује љута казна.

81. Просио ти за њих опроштење или не просио, мало мари. Да молиш седамдесет пута, Бог им неће опростити, јер они не вјерују у Бога и у његова апостола, а Бог не руководи безбожнике.

82. Они који остадоше на својим огњиштима у доба табучкога рата, бијаху презадовољни што су остали за пророком; мрско им бијаше војевати на путу Божјем са својим имањем и својим људима. Они говораху, једни другима: Немојте ићи у рат за вријеме овијех врућина. Реци им: Паклена ватра још је врелија. Ох! да они то разумију!

83. Нека се мало смију, једнога ће дана много плакати, за награду својих дјела.

84. Ако те Бог врати из боја, усред једне чете тијех људи, они ће у тебе искати допуштење да иду у поход. Реци им: Нећете ви са мном никад ићи, никад ви са мном нећете ићи да ратујете противу непријатеља. Први пут вам је било милије остати; останите сада са онијем који остају.

85. Ако умре некоји између њих, немој се молити за њега, немој се заустављати на његовом гробу, јер они нијесу вјеровали у Бога и у његовог пророка, и умрли су као безбожници.

86. Нека те не заводе њихова богатства и њихова дјеца. Бог хоће да их казни тијем истијем даровима на овом свијету; њихове душе оставиће их у њиховом невјерству.

87. Кад озго би послана сурата која им заповиједаше да вјерују у Бога и да иду у рат са пророком, најимућнији међу њима молише те, да буду изузети; они ти рекоше: Остави нас овдје, ми ћемо остати са онијем који остају.

88. Они су вољели остати о трагу. Жиг је био притиснут на њихова срца; они не осјећају ништа.

89. Али пророк и они који су с њим вјеровали бију се са својим имањем и својим људима на путу Божјем. Њима су спремљена сва блага, и они ће бити блажени.

90. Бог је за њих спремио башта орошенијех текућим водама; они ће у њима вјечно становати. То је неизмјерна срећа.

91. Многи Арабљани из пустиње дођоше да се извине и да моле да буду ослобођени ратовања. Они који Бога и његовога апостола окривљују да лажу, остали су код својих домова. Страшна казна очекује оне између њих који немају вјере.

92. Слаби, болесни, они који немају средстава, неће бити обвезани да иду у рат, само ако су искрени спрам Бога и његова апостола. Неће се сматрати кривцима они који чине добро: Бог је благ и милосрдан;

93. Тако исто ни они који су дошли да у тебе ишту, да им дадеш јахаћих живина, и који се, кад си им ти одговорио: Ја немам јахаћих живина да вам дадем, вратише натраг са сузним очима, жалећи што их не могу купити.

94. Сматраће се кривцима они који у тебе узишту да буду слобођени, и ако су богати, они који воле остати са онијем који остају. Жиг је притиснут на њихова срца. Они не знају ништа.

95. Кад се вратите међу њих, они се правдају. Реци им: Немојте се правдати, ми вам не вјерујемо. Бог нас је обавијестио о вама. Бог и његов апостол виде наша дјела. Ви ћете се једнога дана вратити к оному који зна видиве и невидиве ствари, и који ће вам показати оно што сте урадили.

96. Кад се вратите међу њих, они ће вас Божјим именом заклињати да се удаљите од њих и да их не казните. Јест, ви се удаљите од њих, они су нечисти. Пакао ће њима послужити за станиште, као награда за њихова дела.

97. Они ће вас Божјим именом заклињати да будете благо расположени спрам њих; ако ви такви будете, Бог неће бити благо расположен спрам злијех.

98. Пустињски Арабљани најокорелији су у својем невјерству и у својем лицемјерству, и природно је да они не знају заповијести које је Бог открио својему апостолу. Бог је пн мудрости и знања.

99. Међу пустињским Арабљанима има их који милостињу сматрају као неки данак; они вребају промјене ваше судбине. Рђаве промјене судбине њих очекују; јер Бог чује и зна све.

100. Има их, међу пустињским Арабљанима који вјерују у Бога и у пошљедњи дан, који милостињу сматрају као средство да се приближе Богу и да заслуже молитве пророкове. Заиста, милостиња ће их приближити Богу; он ће их узети у своје милосрђе, јер је он благ и милосрдан.

101. Најстарији, први између Мохаџера и Ансара, и они који су се на њих угледали у њиховом лијепом поступку, биће задовољни с Богом као што ће он бити задовољан с њима. Он им је обећао башта орошенијех текућим водама; они ће у њима вјечно становати. То је неизмјерна срећа.

102. Има међу пустињским Арабљанима који станују између вас, и, међу становницима Медине, људи окорелијех у својем лицемјерству. Ти их не познајеш, о Мухамеде! Али ми их познајемо. Ми ћемо их два пута казнити, за тијем ће бити предати жестокој казни.

103. Други су признали своје погрјешке; они су тијем начином помијешали добро дело са рђавијем дјелом. Може бити Бог ће тијем опростити, јер је он благ и милосрдан.

104. Прими милостињу од њиховијех добара, да се очисте и да се подигну од својих гријехова; моли се за њих, јер ће им твоје молитве повратити мир, а Бог чује и зна све.

105. Не знају ли они да Бог прима покајање својих слуга, да му је пријатна молитва? Он је благ и милосрдан.

106. Још им реци: Радите; Бог ће видјети ваша дјела, тако и његов апостол и вјерни. Ви ћете се једнога дана вратити к оному који зна видиве и невидиве ствари; онда ће вам он исказати што сте ви радили.

107. Други чекају рјешење Божје, било казну, било опроштај. Бог је знајућ и мудар.

108. Има их који су саградили храм да досаде вјернијем, и по својем невјерству; с намјером да раздвоје вјерне и да тај храм буде мјесто засједе за оне који ратују противу Бога и његовога апостола. Они ће се заклињати говорећи: Ми смо жељели само добро. Бог је свједок да они лажу.

109. Немој никада у њега ногом крочити. Има храм саграђен одмах од првог дана на страху Божјем; тај више заслужује да у њега уђеш. У њему се скупљају људи који желе бити чисти. Бог љуби оне који теже за чистоћом.

110. Који је од њих бољи: да ли онај који је основе храма положио на страху Божјем и на жељи да му се умили, или онај који их је смјестио на стрмени од глине коју бујица подрива, и која ће се са њим заједно сурвати у паклену ватру? Бог не води зле.

111. Храм који су они саградили биће непрекидно повод сумње у њиховијем срцима, дотле док њихова срца не буду раздробљена у комаде. Бог је пун знања и мудрости.

112. Бог је у вјернијех купио њихова имања и њихове особе да им у замјену даде рај; они ће ратовати на путу Божјем, они ће убијати и биће убијани. Обећање Божје истинито је: он је обећање дао у Пентатевху, у Јеванђељу, у Корану; а ко је вјернији у својој погодби од Бога? Радујте се погодби коју сте уговорили; то је неизмјерна срећа.

113. Они који се поврате Богу, који га хвале, који га прослављају, који клањају и ничице падају, који препоручују добро а забрањују зло, који поштују границе Божје, биће награђени. Навијести ову добру новост вјернијем.

114. Пророку и вјернијем не пристоји се да просе Божје опроштење за незнабошце, ма то били и њихови сродници, кад постане очевидно да ће они бити предати ватри.

115. Аврам запроси у Бога опроштење за својега оца само зато, што му он бијаше обећао; али кад му би доказано да је његов отац непријатељ Богу, он се више не хтједе у то мијешати, а ипак Аврам бијаше пун сажаљења и човјечности.

116. Бог води народ у заблуду, пошто га је прво извео на прави пут, тек пошто му објави оно чега би се имао бојати. Бог зна све.

117. Царство небеса и земље припада Богу; он даје живот и смрт; осим њега нема ни заштитника ни покровитеља.

118. Бог се враћа пророку и Мохаџерима, и Ансарима који иђаху за њим у часу жалости, онда када срца великог дијела између њих умало не клонуше. Он се к њима врати, јер је он пун доброте и милосрђа.

119. Он се такође врати к оној тројици између њих који бијаху остали. Земља, ма колико да је пространа, постаде им онда тијесна; они се осјећаху притјешњени у својим властитијем тијелима, и држаху да је против Бога једини заклон у самом Богу. Он се врати к њима да би се они такође вратили к њему; јер Бог љуби враћати се ка грјешницима, и он је милосрдан.

120. О вјерни! бојте се Бога, и будите са праведнијем.

121. Какав разлог имадијаху Медински становници и скитнички Арабљани из околине, да оставе Божјега апостола, и да претпоставе свој живот његовому? Какав разлог имадијаху они да тако раде, кад их ни жеђ, ни умор, ни потребе не могаху снаћи на путу Божјем, кад они не учинише корака који би могао ражљутити невјернике, кад им све што претрпјеше од стране непријатеља би убројено у добра дјела? Заиста, Бог не допушта да пропадне награда онијех који чине добро.

122. Неће они дати милостиње ни мале ни велике, неће они прећи ни једне бујице (идући у рат), а да се све то не запише, како би им Бог подарио највелељепнију награду за њихова дјела.

123. Не треба сви вјерни у један пут да иду у рат. Боље је да се само неки број из сваког племена крене, да се обучава у вјери и сам учи своје суграђане по повратку својем, да би ови били на опрезу.

124. О вјерни! ратујте противу невјерника који су у вашем сусједству; нека увијек у вас нађу жесток дочек. Знајте да је Бог са онијем који га се боје.

125. Кад озго сиђе нова сурата, има их међу вама који говоре: Може ли та нова сурата увећати вјеру икојега од вас? Може, она увећава вјеру вјернијех, и они јој се радују.

126. Али што се тиче онијех којих су срца болешћу отрована, она само гомилâ гнусобу на гнусобу, и ти људи умиру у невјерству.

127. Зар они не виде да су кушани један пут или два пута преко године? Па ипак они се не преобраћају нити размишљају.

128. Кад озго сиђе нова сурата, они се узајамно погледају и разговарају се: Да ли нас неко види? За тијем окрену леђа и оду. Бог нека одврати њихово срце од истине, јед је они не разумију.

129. Пророк је дошао к вама, пророк узети између вас. Ваша га недјела муче, он живо жели да постанете вјернијем. Он је пун доброте и милосрђа.

130. Ако се они одврате од твојих учења, реци им: Мени је довољан Бог. Нема другог Бога осим њега. Ја сам у њега ставио своје уздање; он је господар великога пријестола.