Коран глава 72

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
КОРАН


ЂЕНИЈИ
Дато у Меки. — 28 стихова.
У име Бога благога и милосрднога.

1. Реци: Мени је откривено да су неколико ђенија, пошто стадоше да слушају читање Корана, узвикнули: Ми смо чули изванредно читање.

2. Оно води к истини; ми вјерујемо у њ, и нећемо више придруживати никакво биће нашему Господу.

3. Наш Господ (нека је узвишено његово величанство!) нема ни другарица ни дјеце.

4. Неки од нас, безумник један, говорио је бесмисленијех ствари о Богу.

5. Ми мишљасмо да ни људи ни ђенији не би никада изустили лаж о Богу.

6. Неколицина људи тражила је уточишта код неколицине ђенија, но то је смо увећало њихову безумност.

7. Ти људи мишљаху као и ви, о ђенији, да Бог неће никога оживити.

8. Ми смо се дотакли неба у нашем полету, али га нађосмо пуно јаким стражарима и пламенијем џилитима.

9. Ми тамо сједијасмо на столицама да слушамо што се тамо догађаше; али који год од сада усхтије слушати, наћи ће пламени џилит гдје чека да га простријели.

10. Ми не знамо да ли се то несрећа намјењиваше становницима земље, или пак Господ хотијаше управити их тијем на прави пут.

11. Међу нама има честитијех ђенија, има их који нијесу честити; ми смо раздијељени на разне врсте.

12. Ми смо сазнали да ми не бисмо могли ослабити Божју моћ на земљи, да је не бисмо могли ослабити својим бјегством.

13. Чим смо чули Књигу руковођења (Коран), ми смо повјеровали у њу, а који год вјерује у Бога не треба да се боји ни штете ни поруге.

14. Има их међу нама који се предају Богу (који су мусломани), има их који зађу на странпутицу; — који год се предаје Богу иде правијем путем.

15. Они који се од њега удаљавају послужиће као храна пакленој ватри.

16. Што се не држе правога пута? Ми бисмо их напајали обилатом водом.

17. Ми бисмо их кушали тијем; који год се одврати од спомена Божјега, тога ће Бог подврћи оштрој казни.

18. Храмови су посвећени Богу; не призивајте никога поред Бога.

19. Када слуга Божји устаде да му се клања, у мало га не удушише, тако се бијаху тискали око њега.

20. Реци им: Ја призивљем Господа, и у својем обожавању му не придружујем никога.

21. Реци им: Ја, што се тиче вас, не располажем никаквијем злом нити икаквијем добром.

22. Реци им: Мене нико не би могао заштитити од Бога.

23. Изван Бога ја нећу наћи уточишта.

24. Ја немам друге власти осим власти да вам проповиједам оно што долази од Бога, и да вам доносим његове поруке. Који год је одметник од Бога и од његова посланика, њему ће бити награда паклена ватра, и у њој ће он вјечно остати.

25. Они ће бити нечастиви све док својим очима не буду видјели оно чим им се пријећаше. Тада ће сазнати ко је од нас слабији потпором, а мањи бројем.

26. Реци им: Ја не знам да ли су муке којим вам се пријети блиске, или им је Бог одредио удаљен рок. Једини Бог зна сакривене ствари, и он их не открива никому.

27. Изузимајући посланику на којега се он смиловао; он иде пред њим и за њим, мотрећи на његове поступке

28. Како би сазнао, да ли су његови посланици испунили посланство својега Господа.