Коран глава 71

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
КОРАН


НОЈЕ
Дато у Меки. — 29 стихова.
У име Бога благога и милосрднога.

1. Ми посласмо Ноја к његову народу и рекосмо му: Иди опомени свој народ прије него јадовита казна слети на њега.

2. Ноје рече: О народе мој! ја долазим да вас отворено опоменем.

3. Клањајте се Богу јединому, бојте се њега, и слушајте мене.

4. Он ће збрисати ваше гријехе и оставиће вас да трајете до одређенога рока; јер када дође Богом одређени рок, нико га други не би могао задржати. Када бисте могли то разумјети!

5. Ноје за тијем узвикну Богу, и рече: Господе, звао сам свој народ к теби, ноћу и дању, али ја сам га звао, а он се одмаче још даље.

6. Када сам их год звао да се покају, да би им ти могао опростити, они затискиваху уши својим прстима и огртаху се својим одијелом; они и даље осташе у својој заблуди и надуше се охолошћу.

7. По том сам их звао. А по том опет отворено, да те поштују.

8. Ја сам им проповиједао јавно и тајно.

9. Ја им говорах: Просите опроштај у Господа; он врло радо прашта.

10. Он ће учинити да с неба падну обилате кише.

11. Он ће увеличати ваша богатства и број ваше дјеце; он ће вам дати вртова, он ће вам дати ријека.

12. Шта је вама те не вјерујете у доброту Божју?

13. Он вас је међу тијем створио под разнијем облицима.

14. Не видите ли ви како је Бог створио седмера небеса, сложена на слојеве и тако да једна друге обмотавају?

15. Он је установио мјесец да служи као свјетлост, и поставио је сунце да буде зубља.

16. Он вас је произвео из земље као биљку.

17. Он ће учинити да се у њу вратите и да из ње поново изиђете.

18. Он вам је дао земљу као простирку.

19. Да бисте по њој ходили по пространијем путовима.

20. Ноје узвикну Богу: Господе, ено их гдје се одмећу од мојега гласа и иду за онијем којих погибију богатства и дјеца само увеличавају.

21. Они су измислили противу Ноја велико злоковарство.

22. Њихови главари викаху им: Не остављајте своја божанства, не остављајте Веда и Сову,

23. Ни Јагута, ни Јаука ни Незра.[a]

24. Ти су идоли завели велики број, и само увеличавају заблуду злијех.

25. За казну њиховијех гријеха они су били потопљени, а по том стрмоглављени у ватру.

26. Они не могоше наћи заштитника противу Бога.

27. Ноје узвикну к Богу, и рече: Господе, не остави ни једнога циглога невјерника;

28. Јер, ако их будеш оставио, они ће заводити своје служитеље, и изродиће само безбожнике и невјернике.

29. Господе, опрости мени и мојој дјеци, вјернијем који уђу у мој дом, људима, женама које вјерују, и истријеби зле.


  1. Тумачи мисле да су то имена неколицине честитијех људи који живљаху између Адама и Ноја.