Конац турском харачу у пипере

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Књигу пише Коскић Ахмет-бего
0002 од лијепе варош Подгорице
0003 те је шиље у ломне Пипере
0004 своме дају Шушовић-Пауну.
0005 У књизи га мило поздравјаше:
0006 "Мио дајо, Шушовић-Пауне!
0007 Пошљи мене харач од Пиперах,
0008 ако ли ми харач послат нећеш,
0009 село ћу ти Црнце опалити,
0010 село Црнце и листом Пипере!"
0011 Кад Пауну књига допанула,
0012 виђе Паун што му књига пише
0013 те он пише бегу сестричићу:
0014 "Што ми, бего, за хараче пишеш,
0015 да ти пошљем харач од Пиперах,
0016 послаћу ти студено камење!
0017 Што пријетиш ћеш ме похарати,
0018 не било ти за очину душу,
0019 кад гођ дођеш вазда ти се надам!"
0020 Ахмет-бегу када књига дође,
0021 купи Туре силовиту војску,
0022 по ноћи је војску сакупио,
0023 а по ноћу у Спуж допануо,
0024 и по ноћи у луг запануо
0025 да он чека Пауна ујака
0026 и Пипере своју ујчевину.
0027 На јутро се подигнула стража,
0028 подигнула стража од Пиперах,
0029 стража мала два добра јунака:
0030 Симо Никин и Машо Вукотин,
0031 на лугове трага уходили
0032 и турскога трага опазили,
0033 отидоше казаше Пауну
0034 да је њима Турчин запануо.
0035 Таде Паун ситну књигу пише
0036 те је шиље у Бјелопавлиће,
0037 у најближе село Мартиниће,
0038 а на име своме пријатељу,
0039 пријатељу војводи Ђукану:
0040 "Ај ђе си ми, уздан пријатељу?
0041 Скупи мене све Бјелопавлиће,
0042 да си ш њима сјутра у лугове,
0043 ту су мени Турци запанули".
0044 Кад војводи књига допанула,
0045 те он виђе што му Паун пише,
0046 па дозива свога сина Бега:
0047 "Трчи Бего, те купи Брђане,
0048 Пауну су Турци запанули!
0049 Па Брђане води у лугове,
0050 да Пиперу будеш у индату!"
0051 Оде Бего да купи Брђане,
0052 у то доба Турци ударише,
0053 ударише Турци на Пипере:
0054 ево веље муке од Пиперах,
0055 инокосно бјеху дочекали,
0056 но упије Шушовић Пауне:
0057 "Ај ђе си ми, Војводићу Бего!
0058 Јуче сам ти оправио гласе
0059 е су мени Турци запанули!.
0060 У ту ријеч што Паун викаше,
0061 дође Бего и Бјелопавлићи,
0062 испријека удрише Турцима
0063 те су добро Турке повратили,
0064 до б’јела их Спужа догонили,
0065 сва се Турска војска поломила,
0066 мало нешто у Спуж замакнуло,
0067 ма их спушке буле дочекале
0068 те говоре Коскић Ахмет-бегу:
0069 "Ђе хоћ’, бего, главе не унио!
0070 Ђе уведе у града Брђане,
0071 да ти робе буле и ђевојке,
0072 да их љубе теби на срамоту."
0073 У то, бега изједе срамота,
0074 свог је натраг хата обрнуо:
0075 "За мном, Турци, ако бога знате!
0076 да идемо опет на трагове,
0077 боље нам је, Турци, погинути,
0078 но упуштит буле под Брђане!"
0079 Ријеч рече, хата обрнуо,
0080 трчи Туре Куниној Главици,
0081 а све зове даиџу Пауна:
0082 "Стан’, даиџа, један динсузине!
0083 Да видимо чиј’ те бит лугови!"
0084 Ма се Паун намјери облизу,
0085 Брђанима те је бесједио:
0086 "О, Брђани, моја браћо драга"
0087 Ја ве молим и богом ве кумим
0088 да ми близу напуштимо Турке,
0089 немој који пређе гађат пушком
0090 док не гађа Шушовић Пауне,
0091 ја ћу гађат бега сестричића
0092 љто је ову сву војску скупио
0093 те он иште харач од Пиперах."
0094 Послушаше Брђани Пауна
0095 и поближе Турке напуштише.
0096 Пушком гађа Шушовић Пауне,
0097 он погоди Коскић Ахмет-бега
0098 под гроце ђе пуца запуча.
0099 У то брдске пушке припуцале,
0100 од Тураках јада наградише,
0101 опет бјеже подгорички Турци,
0102 понесоше бега наопако
0103 и ш њим млоге мртве и рањене,
0104 а неке су и ту оставили.
0105 Од Брђанах нико не погибе,
0106 и на том се боју разметнуше,
0107 па Брђани шенлук учинише,
0108 зафалише богу и оружју
0109 што хараче Турци прекидоше.
0110 Тако било како се пјевало!