Konac turskom haraču u pipere
0001 Knjigu piše Koskić Ahmet-bego
0002 od lijepe varoš Podgorice
0003 te je šilje u lomne Pipere
0004 svome daju Šušović-Paunu.
0005 U knjizi ga milo pozdravjaše:
0006 "Mio dajo, Šušović-Paune!
0007 Pošlji mene harač od Piperah,
0008 ako li mi harač poslat nećeš,
0009 selo ću ti Crnce opaliti,
0010 selo Crnce i listom Pipere!"
0011 Kad Paunu knjiga dopanula,
0012 viđe Paun što mu knjiga piše
0013 te on piše begu sestričiću:
0014 "Što mi, bego, za harače pišeš,
0015 da ti pošljem harač od Piperah,
0016 poslaću ti studeno kamenje!
0017 Što prijetiš ćeš me poharati,
0018 ne bilo ti za očinu dušu,
0019 kad gođ dođeš vazda ti se nadam!"
0020 Ahmet-begu kada knjiga dođe,
0021 kupi Ture silovitu vojsku,
0022 po noći je vojsku sakupio,
0023 a po noću u Spuž dopanuo,
0024 i po noći u lug zapanuo
0025 da on čeka Pauna ujaka
0026 i Pipere svoju ujčevinu.
0027 Na jutro se podignula straža,
0028 podignula straža od Piperah,
0029 straža mala dva dobra junaka:
0030 Simo Nikin i Mašo Vukotin,
0031 na lugove traga uhodili
0032 i turskoga traga opazili,
0033 otidoše kazaše Paunu
0034 da je njima Turčin zapanuo.
0035 Tade Paun sitnu knjigu piše
0036 te je šilje u Bjelopavliće,
0037 u najbliže selo Martiniće,
0038 a na ime svome prijatelju,
0039 prijatelju vojvodi Đukanu:
0040 "Aj đe si mi, uzdan prijatelju?
0041 Skupi mene sve Bjelopavliće,
0042 da si š njima sjutra u lugove,
0043 tu su meni Turci zapanuli".
0044 Kad vojvodi knjiga dopanula,
0045 te on viđe što mu Paun piše,
0046 pa doziva svoga sina Bega:
0047 "Trči Bego, te kupi Brđane,
0048 Paunu su Turci zapanuli!
0049 Pa Brđane vodi u lugove,
0050 da Piperu budeš u indatu!"
0051 Ode Bego da kupi Brđane,
0052 u to doba Turci udariše,
0053 udariše Turci na Pipere:
0054 evo velje muke od Piperah,
0055 inokosno bjehu dočekali,
0056 no upije Šušović Paune:
0057 "Aj đe si mi, Vojvodiću Bego!
0058 Juče sam ti opravio glase
0059 e su meni Turci zapanuli!.
0060 U tu riječ što Paun vikaše,
0061 dođe Bego i Bjelopavlići,
0062 isprijeka udriše Turcima
0063 te su dobro Turke povratili,
0064 do b’jela ih Spuža dogonili,
0065 sva se Turska vojska polomila,
0066 malo nešto u Spuž zamaknulo,
0067 ma ih spuške bule dočekale
0068 te govore Koskić Ahmet-begu:
0069 "Đe hoć’, bego, glave ne unio!
0070 Đe uvede u grada Brđane,
0071 da ti robe bule i đevojke,
0072 da ih ljube tebi na sramotu."
0073 U to, bega izjede sramota,
0074 svog je natrag hata obrnuo:
0075 "Za mnom, Turci, ako boga znate!
0076 da idemo opet na tragove,
0077 bolje nam je, Turci, poginuti,
0078 no upuštit bule pod Brđane!"
0079 Riječ reče, hata obrnuo,
0080 trči Ture Kuninoj Glavici,
0081 a sve zove daidžu Pauna:
0082 "Stan’, daidža, jedan dinsuzine!
0083 Da vidimo čij’ te bit lugovi!"
0084 Ma se Paun namjeri oblizu,
0085 Brđanima te je besjedio:
0086 "O, Brđani, moja braćo draga"
0087 Ja ve molim i bogom ve kumim
0088 da mi blizu napuštimo Turke,
0089 nemoj koji pređe gađat puškom
0090 dok ne gađa Šušović Paune,
0091 ja ću gađat bega sestričića
0092 ljto je ovu svu vojsku skupio
0093 te on ište harač od Piperah."
0094 Poslušaše Brđani Pauna
0095 i pobliže Turke napuštiše.
0096 Puškom gađa Šušović Paune,
0097 on pogodi Koskić Ahmet-bega
0098 pod groce đe puca zapuča.
0099 U to brdske puške pripucale,
0100 od Turakah jada nagradiše,
0101 opet bježe podgorički Turci,
0102 ponesoše bega naopako
0103 i š njim mloge mrtve i ranjene,
0104 a neke su i tu ostavili.
0105 Od Brđanah niko ne pogibe,
0106 i na tom se boju razmetnuše,
0107 pa Brđani šenluk učiniše,
0108 zafališe bogu i oružju
0109 što harače Turci prekidoše.
0110 Tako bilo kako se pjevalo!