[Колика је гора божурова]
Колика је гора божурова,
Ни тица је прелећет не може,
А данас је свати пријеђоше,
Сви сватови под божур падоше,
Ђевер снашом под жуту наранџу; 5
Па пођоше пољем зеленијем.
Кад су били двору на помолу
И бијелу кад стигоше двору,
Сви сватови у дворе сједоше,
Ђевер снашу води на чардаке. 10
Долази јој мила свекрвица,
Не пита је је ли јој озебла,
Већ је пита шга јој је донијела.
Она оде, а заова дође:
„Моја снао, лијепога ли веза! 15
Хоћеш мене везу паучити?”
Док ево ти миле јетрвице,
Она носи чедо у наручју,
Па га даје својој милој стрини:
„Питај сине, је л озебла стрина?” 20
На те ријечи ражали се млада,
Заљуља се, црној земљи паде,
Земљи паде, Богу душу даде.
