Колика је Јањина планина,
не могу је ждрали прелетјети,
ни јуначко око прегледати!
Прешао је ага Асанага
и превео три синџира робља: 5
један синџир л’јепи дјевојака,
други оинџир младије момака,
трећи синџир три ћери банове.
Кад су били на првом конаку,
онда виче ага Асанага: 10
„Оди амо, ти ћери банова,
штоно јеси под златним прстеном
Разапни ми пуца низ њедарца,
а ђумишли ковче низ тозлуке
да ти љубим твоје б’јело лице!" 15
Она цикну кано љута гуја:
„Ајој мени, до бога милога!
Ко л’ ми ков’о злаћено прстење,
ко ли ков’о, ко л’ ће раскивати?
Ков'о их је Сава Сарајлија, 20
расковати ага Асанага!"
Туј се аги врло ражалило,
неће љубит кићене дјевојке.
Кад су били на другом конаку,
опет виче ага Асанага: 25
„Оди амо, ти ћери банова,
штоно јеси дуге плетенице,
дођи амо да ти лице љубим!"
И она је млада заплакала:
„Ајој мени, дуга плетенице! 30
Плела те је моја мила мајка,
расплести те ага Асанага!"
Туј се аги врло ражалило,
неће љубит кићене дјевојке.
Кад су били на трећем конаку, 35
виче опет ага Асанага:
„Дођи 'вамо, ти ћери банова,
штоно јеси луда и нејака!
Разапни ми пуце низ њедарце
да ти љубим твоје б'јело лице!" 40
Она шути, ништа не говори,
веће иде аги под чадора.
Десном руком пуце разапиње,
а лијевом с' ножа докучује,
па је агу ножем ударила, 45
на ножу му срце извадила.
Она виче, канда Јелен риче:
„Ајте, робље, куд је коме драго!
Засп'о нам је ага Асанага, —
засп'о нам је, пробудит се неће." 50
