Kolika je Janjina planina,
ne mogu je ždrali preletjeti,
ni junačko oko pregledati!
Prešao je aga Asanaga
i preveo tri sindžira roblja: 5
jedan sindžir l’jepi djevojaka,
drugi oindžir mladije momaka,
treći sindžir tri ćeri banove.
Kad su bili na prvom konaku,
onda viče aga Asanaga: 10
„Odi amo, ti ćeri banova,
štono jesi pod zlatnim prstenom
Razapni mi puca niz njedarca,
a đumišli kovče niz tozluke
da ti ljubim tvoje b’jelo lice!" 15
Ona ciknu kano ljuta guja:
„Ajoj meni, do boga miloga!
Ko l’ mi kov’o zlaćeno prstenje,
ko li kov’o, ko l’ će raskivati?
Kov'o ih je Sava Sarajlija, 20
raskovati aga Asanaga!"
Tuj se agi vrlo ražalilo,
neće ljubit kićene djevojke.
Kad su bili na drugom konaku,
opet viče aga Asanaga: 25
„Odi amo, ti ćeri banova,
štono jesi duge pletenice,
dođi amo da ti lice ljubim!"
I ona je mlada zaplakala:
„Ajoj meni, duga pletenice! 30
Plela te je moja mila majka,
rasplesti te aga Asanaga!"
Tuj se agi vrlo ražalilo,
neće ljubit kićene djevojke.
Kad su bili na trećem konaku, 35
viče opet aga Asanaga:
„Dođi 'vamo, ti ćeri banova,
štono jesi luda i nejaka!
Razapni mi puce niz njedarce
da ti ljubim tvoje b'jelo lice!" 40
Ona šuti, ništa ne govori,
veće ide agi pod čadora.
Desnom rukom puce razapinje,
a lijevom s' noža dokučuje,
pa je agu nožem udarila, 45
na nožu mu srce izvadila.
Ona viče, kanda Jelen riče:
„Ajte, roblje, kud je kome drago!
Zasp'o nam je aga Asanaga, —
zasp'o nam je, probudit se neće." 50
