Кокан-челебија

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

У з'о час се Кокан погодио,
У зле дане, у године гладне,
За два гроша и чакшире сукна
Да он служи седам газдарица
И да чува иљаду оваца.
Коло купи газдарица Мара,
Коло купи вас дан у суботу,
А да игра вас дан у неђељу
Да домами Кокан' од оваца.
Кад ујутру освану недјеља,
Ал' ето ти Кокан' од оваца,
За њим каса деветеро паса,
Заврг'о се дреновом батином,
О батини јанџик од магарца
И у њему два печена јарца,
Пропао му перчин кроз калпака,
За перчином до два грма трња,
За свакијем навиљак сијена,
Пропали му прсти кроз опанке
И обадва гуза кроз чакшире,
Испало му маче кроз рамаче
Само му је маче од три оке,
курац му се до кољена креће,
Од кољена баш нимало неће!
Како дође, у коло се вата
Баш до своје газдарице Маре
И још до ње двије другарице.
Једна вели: "Да му гаће дамо!"
Друга вели: "Немој, да глодамо!"
Онда вели газдарица Мара:
"Бога, тебе, Кокан-челебија,
Ја сам теби вруштук оставила
Тамо доље ниже кукуруза
Кајгана је од шездесет јаја
И погача од тридесет ока
Сркни, кусни док ти ручак дође!"
И отиде Кокане чобане,
Сркну, кусну док му ручак дође.
Опет дође, у коло се вата
Баш до своје газдарице Маре,
Испало му маче кроз рамаче,
Курчина се до кољена креће,
Од кољена баш нимало неће.
Онда вели газдарица Мара:
"Бога теби, Какан-челебија,
Идем сјутра јадна на коваче
Да сакујем оклопе на пичку,
Па ми ништа учинити нећеш!"
Онда вели Какан-челебија:
"А да чујеш, газдарице Маро,
Идем и ја сјутра у планину
Да помузем иљаду оваца,
И намузем двадест чабреница
И попијем уз курчево здравље
Разбићу ти окове на пички!'
И ту Кокан пође се женити,
Па испроси до двије дјевојке,
Испросио Мару и Смиљану,
Па поведе Мару на самару,
А Смиљану на голу риђану,
Онда вели Мара са самара:
"Ој, Бога ти, да мој мили куме,
Издигни ми дупе из самара
Да потпрднем роду на пооду,
Стару бабу у бијелу браду,
Мојој мајци у сирну чабрицу,
Милу брацу у купусну кацу,
Јер су мене снаје потвориле
Да сам им се у бунар посрала!
Н'јесам, куме, живота ми мога,
Већ се посра ја више бунара
Сврака дође, кљуни, куме, говно,
Дођ'те прасе, чушни, куме, говно,
Дође псето, лапи, куме, говно,
Пола га се у бунар превали!"
А кад прде и попрде Мара,
Искочише птице из самара,
Свака птица свата ударила,
А крстина кума по прсима.
Онда вели Кокан-челебија;
"Ал' си, јадна Маро, остарила,
Избројила дане и године!"
Онда вели Мара на самару:
"О, Бога ти, Кокан-челебија,
Како сам ти јадна остарила
Седамдесет и седам година,
Ето мени, богме, више нема!
Ако ли ти мени не вјерујеш,
Ти упитај Смиљане дјевојке,
Која ми је била на бабина;
Ако ли ми, не вјерујеш, војло,
Изједи ми из гузице говно!"

Види још[уреди]