Kokan-čelebija
U z'o čas se Kokan pogodio,
U zle dane, u godine gladne,
Za dva groša i čakšire sukna
Da on služi sedam gazdarica
I da čuva iljadu ovaca.
Kolo kupi gazdarica Mara,
Kolo kupi vas dan u subotu,
A da igra vas dan u neđelju
Da domami Kokan' od ovaca.
Kad ujutru osvanu nedjelja,
Al' eto ti Kokan' od ovaca,
Za njim kasa devetero pasa,
Zavrg'o se drenovom batinom,
O batini jandžik od magarca
I u njemu dva pečena jarca,
Propao mu perčin kroz kalpaka,
Za perčinom do dva grma trnja,
Za svakijem naviljak sijena,
Propali mu prsti kroz opanke
I obadva guza kroz čakšire,
Ispalo mu mače kroz ramače
Samo mu je mače od tri oke,
kurac mu se do koljena kreće,
Od koljena baš nimalo neće!
Kako dođe, u kolo se vata
Baš do svoje gazdarice Mare
I još do nje dvije drugarice.
Jedna veli: "Da mu gaće damo!"
Druga veli: "Nemoj, da glodamo!"
Onda veli gazdarica Mara:
"Boga, tebe, Kokan-čelebija,
Ja sam tebi vruštuk ostavila
Tamo dolje niže kukuruza
Kajgana je od šezdeset jaja
I pogača od trideset oka
Srkni, kusni dok ti ručak dođe!"
I otide Kokane čobane,
Srknu, kusnu dok mu ručak dođe.
Opet dođe, u kolo se vata
Baš do svoje gazdarice Mare,
Ispalo mu mače kroz ramače,
Kurčina se do koljena kreće,
Od koljena baš nimalo neće.
Onda veli gazdarica Mara:
"Boga tebi, Kakan-čelebija,
Idem sjutra jadna na kovače
Da sakujem oklope na pičku,
Pa mi ništa učiniti nećeš!"
Onda veli Kakan-čelebija:
"A da čuješ, gazdarice Maro,
Idem i ja sjutra u planinu
Da pomuzem iljadu ovaca,
I namuzem dvadest čabrenica
I popijem uz kurčevo zdravlje
Razbiću ti okove na pički!'
I tu Kokan pođe se ženiti,
Pa isprosi do dvije djevojke,
Isprosio Maru i Smiljanu,
Pa povede Maru na samaru,
A Smiljanu na golu riđanu,
Onda veli Mara sa samara:
"Oj, Boga ti, da moj mili kume,
Izdigni mi dupe iz samara
Da potprdnem rodu na poodu,
Staru babu u bijelu bradu,
Mojoj majci u sirnu čabricu,
Milu bracu u kupusnu kacu,
Jer su mene snaje potvorile
Da sam im se u bunar posrala!
N'jesam, kume, života mi moga,
Već se posra ja više bunara
Svraka dođe, kljuni, kume, govno,
Dođ'te prase, čušni, kume, govno,
Dođe pseto, lapi, kume, govno,
Pola ga se u bunar prevali!"
A kad prde i poprde Mara,
Iskočiše ptice iz samara,
Svaka ptica svata udarila,
A krstina kuma po prsima.
Onda veli Kokan-čelebija;
"Al' si, jadna Maro, ostarila,
Izbrojila dane i godine!"
Onda veli Mara na samaru:
"O, Boga ti, Kokan-čelebija,
Kako sam ti jadna ostarila
Sedamdeset i sedam godina,
Eto meni, bogme, više nema!
Ako li ti meni ne vjeruješ,
Ti upitaj Smiljane djevojke,
Koja mi je bila na babina;
Ako li mi, ne vjeruješ, vojlo,
Izjedi mi iz guzice govno!"