КОД ХРИСТОВА ГРОБА
Кад ее сетим драге моје,
Бог нека јој душу прости!
Тако ми је онда тешко,
Мислим пућ’ ћу од жалости.
Ево лане у’во доба
Тек заклепа на бденије,
А бледа се драга моја
Око мене обавије.
Па идемо да чујемо
Како с’ негда Христа боли.
Моја драга скрсти руке,
Па се тихо Богу моли.
А и ја се небу дигнем,
Па се силном Богу молим:
Кажем тихо у молитви
Како Милку јако волим.
И тек Господ са висина
Пун светиње, пун озбиља,
Гледећ мене, гледећ драгу —
Нашу љубав благосиља.
Већ сахрањен Христос лежи
За време га гробак скрива,
Али нема драге моје
Плаштаницу да целива.