KOD HRISTOVA GROBA
Kad ee setim drage moje,
Bog neka joj dušu prosti!
Tako mi je onda teško,
Mislim puć’ ću od žalosti.
Evo lane u’vo doba
Tek zaklepa na bdenije,
A bleda se draga moja
Oko mene obavije.
Pa idemo da čujemo
Kako s’ negda Hrista boli.
Moja draga skrsti ruke,
Pa se tiho Bogu moli.
A i ja se nebu dignem,
Pa se silnom Bogu molim:
Kažem tiho u molitvi
Kako Milku jako volim.
I tek Gospod sa visina
Pun svetinje, pun ozbilja,
Gledeć mene, gledeć dragu —
Našu ljubav blagosilja.
Već sahranjen Hristos leži
Za vreme ga grobak skriva,
Ali nema drage moje
Plaštanicu da celiva.
