Кобна тајна/18

ЧИН III

Пета појава

ПЕТА ПОЈАВА

Отац Аксентије и Јелица.

АКСЕНТИЈЕ:
Стишан ј’ олуј у његовим грудма;
Ну ако би опет узбујао
Пошљи одмах по ме. Сама тајну
Не одавај, да благослов мајчин
Не изметнеш у кобно проклество.
Ти не смијеш узети на душу
Да раскинеш печат испов’јести.
То ја један могу, а једино
У потреби крајњој, и с допустом
Начеоника дубровачке цркве.
За то ћу се с њим састати сутра,
Да за свaки случај одр’јешене
Имам руке. Ал до тога, ухвам,
Неће доћи. Мир вратит. вам желим,
А уједно тајну очувати.
Њу нек дозна сам онај у Риму
Који један може да разр’јеши
Сродства свезу.
Мрак се хвата. У двор се ти врати,
А ја идем да умирим Динка,
Који на ме нестрпљиво чека.
ЈЕЛИЦА:
О мој оче, хоћу л’ икад моћи
Да довољно захвална ти будем?
АКСЕНИТЈЕ:
Бићеш ако препоруке моје
Све испуниш. С тим те увјерењем
Благосивљам, кћерко, и остављам.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.