Кнез од Семберије/10

Бранислав Нушић

Кнез од Семберије

◄   IX

X

►

X

КНЕЗ ИВО И ПРЕЂАШЊИ

КНЕЗ ИВО: (Излази из куће гологаав, носи једно сребрно кандило и богату икону сву сребром опточену): Ево, беже, имам још и ово сребрно кандило, које је до овог часа горјело, а ево, чистијем сребром опточена је и ова икона, моје крсно име. (Најпре је спустио кандило и код ових речи прекрсти се, целива икону, па је полако спусти на ћурак).
БОЈА (Цикне и загрцне се): Иво, дијете, чедо моје!... Крсно име, слава наша! Зар до темеља раскопа кућу своју — крсно име, Иво! (Посрће и пада на колена, па се крсти три пут и грцајући, наслони уста да целива икону која лежи на ћурку, али не диже више главу са иконе).
КНЕЗ ИВО (Заплаче се и, окрећући главу, брише сузе).
КУЛИН (Тако исто потресен).
КНЕЗ ИВО (Прихватајући мајку да је дигне): Доста, мајко!... (Покуша да је дигне но опази да је мртва). Мајко... мајко! (Заплаче тешко, обгрлив је).
СТАНКА (Цикне): Мртва?... мајко! (Притрчи и помаже Иву, седнув на земљу и положив мртву Боју себи на крило).
КМЕТОВИ
(Скину саруке с главе): Бог да је прости!
КНЕЗ ИВО (Пошто целива мртву матер прибере се и мирно диже главу): Беже, ево ти дајем и највеће благо... дајем ти живот своје матере. Је ли доста, беже?... Је ли доста, већ?
КУЛИН: Алах рахмет ејлен! Доста је, Иво, доста, доста!.... (Окреће главу да не гледа). Твоје је робље, откупио си га! (Одлази нагло).

ЗАВЕСА

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.