Knez od Semberije/10
| ◄ IX | X | ► |
X
KNEZ IVO I PREĐAŠNjI
KNEZ IVO: (Izlazi iz kuće gologaav, nosi jedno srebrno kandilo i bogatu ikonu svu srebrom optočenu): Evo, beže, imam još i ovo srebrno kandilo, koje je do ovog časa gorjelo, a evo, čistijem srebrom optočena je i ova ikona, moje krsno ime. (Najpre je spustio kandilo i kod ovih reči prekrsti se, celiva ikonu, pa je polako spusti na ćurak).
BOJA (Cikne i zagrcne se): Ivo, dijete, čedo moje!... Krsno ime, slava naša! Zar do temelja raskopa kuću svoju — krsno ime, Ivo! (Posrće i pada na kolena, pa se krsti tri put i grcajući, nasloni usta da celiva ikonu koja leži na ćurku, ali ne diže više glavu sa ikone).
KNEZ IVO (Zaplače se i, okrećući glavu, briše suze).
KULIN (Tako isto potresen).
KNEZ IVO (Prihvatajući majku da je digne): Dosta, majko!... (Pokuša da je digne no opazi da je mrtva). Majko... majko! (Zaplače teško, obgrliv je).
STANKA (Cikne): Mrtva?... majko! (Pritrči i pomaže Ivu, sednuv na zemlju i položiv mrtvu Boju sebi na krilo).
KMETOVI
(Skinu saruke s glave): Bog da je prosti!
KNEZ IVO (Pošto celiva mrtvu mater pribere se i mirno diže glavu): Beže, evo ti dajem i najveće blago... dajem ti život svoje matere. Je li dosta, beže?... Je li dosta, već?
KULIN: Alah rahmet ejlen! Dosta je, Ivo, dosta, dosta!.... (Okreće glavu da ne gleda). Tvoje je roblje, otkupio si ga! (Odlazi naglo).
ZAVESA
|