Кнегиња од Трибала (драма у три чина)/32

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ТРЕЋИ ЧИН
◄   VII VIII   ►

VIII

ПРЕЂАШЊЖ, СТРЕЗ, РАКО ВРАЧАНИН

ГОСПОДАР ГРОПА (Пошто су Стрез и Рако Врачанан узашли и поздравили.): Носите ли зле или добре поруке?
ЈОВАН СТРЕЗ: Моз иоздравља све старешине и диви им се јунаштву којим су Кроју бранили. Он вели: Зазор му је такве јунаке и своје другове пред туђинском војском изобличити. Он пристаје на часну предају.
КАПЕТАН ПЕРДУЧИ: Снази Мозовој и храбрости му увек сам се дивио; нисам се надао још и витештву у часу победе.
КАПЕТАН БОЈИНОВИЋ: Ко је са Мозом ратовао, зна да је у борби суров, у победи племенит.
КНЕГИЊА: Лукав или племенит?
КАПЕТАН БОЈИНОВИЋ: Ја, госпо, велим племенит!
ГОСПОДАР ГРОПА: Шта сматра Моз под часном предајом?
ЈОВАН СТРЕЗ: Вољан је учинити све што би Кроји спасло част... Он ће сам доћи да води преговор, а с наше стране, то му је услов, да светла књегиња преговара с њим.
КНЕГИЊА (Ужаснута): Ја!
ЈОВАН СТРЕЗ: Једини то је услов који ставља Моз.
КНЕГИЊА: Ја да водим преговор? Откуд ја? Где је још жена преговарала у име оних који су се борили?
ГОСПОДАР ГРОПА: Жена не, ал’ књегиња, чувар имена и мача Конте Бранова.
КНЕГИЊА: У име имена и мача Конте Брановог, ја изјављујем да ми је рађа смрт но преговор с издајником!
ГОСПОДАР ГРОПА: Све што чинимо, чинимо за част Кројину... А за њу ћеш се и ти хтети, књегињо, заложити.
КНЕГИЊА: И ви сви тако мислите?... (Ћутање које потврђује) Ал’ не мислим ја! Не мислим стога баш, Кројина што ми је драга част. Господаревом чашћу Кројина се не откупљује. (Узнемирење међу старешинама) Кад рекох малочас: лукав је Моз, ви рекосте: племенит. Племенит победилац не зове жене на преговор. Не тражи Кроју Моз — да, ту је он племенит — он тражи жену Конте Бранову и тражи њену част! Не тражи Моз часну већ нечасну предају. Примате ли је витези?
ГОСПОДАР ГРОПА (Поражен, прнбира се. Међу старешинама узбуђење): Госпођо, тешку си рекла реч...
КНЕГИЊА: Бојиш се нисам је одмерила. О, господар Гропа, можеш ми веровати колико ми је храбрости требало да пред твојим седим власима и пред часним лицем ове господе учиним ову исповест.. Па кад сам је учинила...
ГОСПОДАР ГРОПА: Доста, госпођо. По ту се цену не откупљује част Кројина. Капетане Стрезе, пођи Мозу и однеси му поруку: не предајемо се, изгинућемо сви! Нека се смрћу нашом угаси и слава Кројина.
СВИ: Изгинућемо сви!
ГОСПОДАР ГРОПА: Ил’ ако Моз пристаје на часну предају, нека не бира слабу жену већ другог ког међ нама за преговор. (Мане руком Стрезу и Врачанину да одлазе).
ЈОВАН СТРЕЗ {Пође).
КНЕГИЊА (Стрезу): Стани, капетане! (Гропи) Да, добро рече господар Гропа, ја сам бедна слаба жена. Ви нудите животе за част Кројину, а ја се бојим Мозова погледа; ви сте пред смрћу јаки, а ја слаба да сама своју чувам част. (Гледа их, но они не одговарају) Је л’ тако капетани, је л’ тако, старешине? (Не одговарају) Нисам се смела двоумити, зар не?... Капетане Стрезе! Пођи Мозу, однеси му поруку: примамо услов да књегиња води преговор ал’ — Моз нека прими услов наш, а тај је: преговор да се води овде, у овој дворници, крај мртва тела господарева.
ГОСПОДАР ГРОПА: Госпођо, ти си одлучила!
КНЕГИЊА: Одлучила да, јер осећам се снажна да се заложим за Кројину част. А овде, крај мртва господара мог, снага ми биће двогуба. Пођи, капетане, и однеси поруку!
ГОСПОДАР ГРОПА: И пођимо сви. Ма да се борба не води и сувише је војска без старешина. (Сви одлазе).


Вињета1.png


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 81 година.