Kneginja od Tribala (drama u tri čina)/32
VIII
PREĐAŠNjŽ, STREZ, RAKO VRAČANIN
GOSPODAR GROPA (Pošto su Strez i Rako Vračanan uzašli i pozdravili.): Nosite li zle ili dobre poruke?
JOVAN STREZ: Moz iozdravlja sve starešine i divi im se junaštvu kojim su Kroju branili. On veli: Zazor mu je takve junake i svoje drugove pred tuđinskom vojskom izobličiti. On pristaje na časnu predaju.
KAPETAN PERDUČI: Snazi Mozovoj i hrabrosti mu uvek sam se divio; nisam se nadao još i viteštvu u času pobede.
KAPETAN BOJINOVIĆ: Ko je sa Mozom ratovao, zna da je u borbi surov, u pobedi plemenit.
KNEGINjA: Lukav ili plemenit?
KAPETAN BOJINOVIĆ: Ja, gospo, velim plemenit!
GOSPODAR GROPA: Šta smatra Moz pod časnom predajom?
JOVAN STREZ: Voljan je učiniti sve što bi Kroji spaslo čast... On će sam doći da vodi pregovor, a s naše strane, to mu je uslov, da svetla knjeginja pregovara s njim.
KNEGINjA (Užasnuta): Ja!
JOVAN STREZ: Jedini to je uslov koji stavlja Moz.
KNEGINjA: Ja da vodim pregovor? Otkud ja? Gde je još žena pregovarala u ime onih koji su se borili?
GOSPODAR GROPA: Žena ne, al’ knjeginja, čuvar imena i mača Konte Branova.
KNEGINjA: U ime imena i mača Konte Branovog, ja izjavljujem da mi je rađa smrt no pregovor s izdajnikom!
GOSPODAR GROPA: Sve što činimo, činimo za čast Krojinu... A za nju ćeš se i ti hteti, knjeginjo, založiti.
KNEGINjA: I vi svi tako mislite?... (Ćutanje koje potvrđuje) Al’ ne mislim ja! Ne mislim stoga baš, Krojina što mi je draga čast. Gospodarevom čašću Krojina se ne otkupljuje. (Uznemirenje među starešinama) Kad rekoh maločas: lukav je Moz, vi rekoste: plemenit. Plemenit pobedilac ne zove žene na pregovor. Ne traži Kroju Moz — da, tu je on plemenit — on traži ženu Konte Branovu i traži njenu čast! Ne traži Moz časnu već nečasnu predaju. Primate li je vitezi?
GOSPODAR GROPA (Poražen, prnbira se. Među starešinama uzbuđenje): Gospođo, tešku si rekla reč...
KNEGINjA: Bojiš se nisam je odmerila. O, gospodar Gropa, možeš mi verovati koliko mi je hrabrosti trebalo da pred tvojim sedim vlasima i pred časnim licem ove gospode učinim ovu ispovest.. Pa kad sam je učinila...
GOSPODAR GROPA: Dosta, gospođo. Po tu se cenu ne otkupljuje čast Krojina. Kapetane Streze, pođi Mozu i odnesi mu poruku: ne predajemo se, izginućemo svi! Neka se smrću našom ugasi i slava Krojina.
SVI: Izginućemo svi!
GOSPODAR GROPA: Il’ ako Moz pristaje na časnu predaju, neka ne bira slabu ženu već drugog kog međ nama za pregovor. (Mane rukom Strezu i Vračaninu da odlaze).
JOVAN STREZ {Pođe).
KNEGINjA (Strezu): Stani, kapetane! (Gropi) Da, dobro reče gospodar Gropa, ja sam bedna slaba žena. Vi nudite živote za čast Krojinu, a ja se bojim Mozova pogleda; vi ste pred smrću jaki, a ja slaba da sama svoju čuvam čast. (Gleda ih, no oni ne odgovaraju) Je l’ tako kapetani, je l’ tako, starešine? (Ne odgovaraju) Nisam se smela dvoumiti, zar ne?... Kapetane Streze! Pođi Mozu, odnesi mu poruku: primamo uslov da knjeginja vodi pregovor al’ — Moz neka primi uslov naš, a taj je: pregovor da se vodi ovde, u ovoj dvornici, kraj mrtva tela gospodareva.
GOSPODAR GROPA: Gospođo, ti si odlučila!
KNEGINjA: Odlučila da, jer osećam se snažna da se založim za Krojinu čast. A ovde, kraj mrtva gospodara mog, snaga mi biće dvoguba. Pođi, kapetane, i odnesi poruku!
GOSPODAR GROPA: I pođimo svi. Ma da se borba ne vodi i suviše je vojska bez starešina. (Svi odlaze).
|