Кнегиња од Трибала (драма у три чина)/2

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ПРВИ ЧИН
◄   I II III   ►

II

ГОСПОДАР ГРОПА, ПРЕЂАШЊИ

ГОСПОДАР ГРОПА (Излази из куле и затиче капетане са укрштеним мачевима, При појави његовој они се, постиђени свога чина, умирују и спуштају мачеве. Настаје мртва тишина. Гропа улази међу завађене и посматра их строго и прекорно): Шта је то, господо?! У кули кнез вам умире, а ви овде укрстили мачеве! Вратите их у корице; имате их кад сутра потрзати, тамо, на бедемима Кројиним. (Сви враћају мачеве у корице) Не завађајте се сад, тежак је час, ваља нам се прибрати! Кроју је опасао озбиљан противник. До јуче храбар војник за славу њезину, одметнуо се и довео силну војску туђинску. И, у очи дана одсудног, нас задеси кнежев удес зао. Остасмо без храбре деснице која је Кроју увек победама китила, остасмо без мудра савета онога, чија је мудрост увек сили одолевала. На нама је сад да понесемо бригу сву.
ЈОВАН СТРЕЗ: Господар Скендер има на Љешком пољу сабраних осам хиљада коњаника, Он бодро прати Мозову опсаду и, ја верујем, можда у часу најтежем, он ће од некуд искрснути и дрским нападом збунити војску Мозову. У два маха је спасао тако Светиград.
ГОСПОДАР ГРОПА: Гласник му је отишао, Ако нас само сутрашњи мимоиђе дан, ако још само сутра Моз напад не предузме, Господар Скендер стићи ће још у добар час.
КАПЕТАН ПЕРЛАТ: Надајмо се и том, ал’ моје је поуздање све у тврде зидине Кројине и срећну звезду која над њом бди. Ово је већ четврта опсада и све раније завршиле су се нашом победом.
ГОСПОДАР ГРОПА: Ал’ оне прве три није предводио Моз. Стога, господо, све поуздање нек’ буде у нама самима. Кнез тамо, на самртној постељи, броји већ задње часе, немоћан да нам каже своју задњу реч. Чујте дакле моју реч: Од овога часа ја узимам заповедништво над градом опсађеним.
ЈОВАН СТРЕЗ: И припада ти, Господару, то!
ГОСПОДАР ГРОПА (Вади и полаже жач): Положите, господо, на послушност мачеве. (Сви ваде и полажу мачеве по његовом). А сад чујте моје наредбе. Моз креће војску на исток и са истока ће напад извршити: стога, капетане Пердучи, поставићеш аркебизе на источне бедеме и не троши прах на велике даљине. Капетане Стрезе, теби поверавам Дебране, који ће на западним бедемима остати и неће ступати у борбу без велике невоље.
ЈОВАН СТРЕЗ: Дебрана је три хиљаде, храбри су и срчани; Моз је са њима на Дајну Млечане разбио — нашто их бацати на западне бедеме и у борбу их не уводити?
ПЕТАР ЕМАНУИЛО: Моз је са њима ратовао и побеђивао са њима и своје име везао са славом њиховом. Ја не сумњам у њих, ал’ ипак верујем да су Мозу наклоњени те мислим, мудра је Господарева заповест, ваља је послушати.
ГОСПОДАР ГРОПА: Тако је!
ЈОВАН СТРЕЗ: Без поговора испунићу!
КАПЕТАН ГРОПА: Капетане Петре Емануило, теби је заповест да ноћас нанесеш што више камена на источне бедеме. Скупи по граду уље и казане за варење, нанеси доста трња и учини све што би могло пролом обезбедити.
ПЕТАР ЕМАНУИЛО: Извршићу!
ГОСПОДАР ГРОПА: Капетан Перлат и Владенија Ђурица са мном ће остати, а ти, Бојиновићу...
КАПЕТАН БОЈИНОВИЋ: Слушам, Господару!?
ГОСПОДАР ГРОПА: Избери две стотине Маћана, од кнежевих људи, и с њима заузми пролом на источном бедему. Ако набацан камен не буде издржао, ваших двеста лешева нек’ затисну пролом тај.
КАПЕТАН БОЈИНОВИЋ: Тако ће бити, Господару, како наређујеш!
ПЕТАР ЕМАНУИЛО: А верујеш ли одиста, Господару, да ће Моз сутра напад извршити? Кад би нас сутра још напад мимоишао, док гласник стигне Скендеру, тај један дан донео би нам победу.
ГОСПОДАР ГРОПА: Ко Моза зна — а знамо га сви — знаће да је он брз на одлуци, а одлучан на делу. Кренуо је топ на исток и открио своје намере, он сад већ неће више оклевати. Не смемо оклевати ни ми. Ноћ је и сувише кратка, стог потеците, господо, свак на посао свој! Ако се у војсци чуло за Кнежев удес зао, не одузимајте јој наду, то би јој храброст умањило. Реците, рана је кнежева лака, и сутра, кад зора сзане, укрстиће се кнежев мач са мачем Мозовим. Ако би било потребе да вас још ноћас овде призовем, ил’ ако би поумили да Кнеза рањена обиђете, посао не прекидајте! Поверите га поузданима, јер зора сутрашња мора нас затећи спремне да борбу примимо, Је л’ тако, господо, јесмо л’ се разумели?
КАПЕТАНИ: Тако је!
ГОСПОДАР ГРОПА: Тада, у име Божје, пођите! (Старешине се разилазе разговарајући међу собом. Уз господар Гропу остају капетан Перлат и Владеније Ђурица) Капетане Перлате, ми ћемо поћи на источне бедеме да видимо јесу л’ извршене синоћње господареве наредбе, а ти, капетане Владеније, остани овде крај куле, нађи се крај Кнеза и Кнегиње и обиђи гдекад страже. Нађеш ли да затреба, зови ме! (Одлази на доње бастионе праћен капетаном Перлатом).


Вињета1.png


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 81 година.