Kneginja od Tribala (drama u tri čina)/2
II
GOSPODAR GROPA, PREĐAŠNjI
GOSPODAR GROPA (Izlazi iz kule i zatiče kapetane sa ukrštenim mačevima, Pri pojavi njegovoj oni se, postiđeni svoga čina, umiruju i spuštaju mačeve. Nastaje mrtva tišina. Gropa ulazi među zavađene i posmatra ih strogo i prekorno): Šta je to, gospodo?! U kuli knez vam umire, a vi ovde ukrstili mačeve! Vratite ih u korice; imate ih kad sutra potrzati, tamo, na bedemima Krojinim. (Svi vraćaju mačeve u korice) Ne zavađajte se sad, težak je čas, valja nam se pribrati! Kroju je opasao ozbiljan protivnik. Do juče hrabar vojnik za slavu njezinu, odmetnuo se i doveo silnu vojsku tuđinsku. I, u oči dana odsudnog, nas zadesi knežev udes zao. Ostasmo bez hrabre desnice koja je Kroju uvek pobedama kitila, ostasmo bez mudra saveta onoga, čija je mudrost uvek sili odolevala. Na nama je sad da ponesemo brigu svu.
JOVAN STREZ: Gospodar Skender ima na Lješkom polju sabranih osam hiljada konjanika, On bodro prati Mozovu opsadu i, ja verujem, možda u času najtežem, on će od nekud iskrsnuti i drskim napadom zbuniti vojsku Mozovu. U dva maha je spasao tako Svetigrad.
GOSPODAR GROPA: Glasnik mu je otišao, Ako nas samo sutrašnji mimoiđe dan, ako još samo sutra Moz napad ne preduzme, Gospodar Skender stići će još u dobar čas.
KAPETAN PERLAT: Nadajmo se i tom, al’ moje je pouzdanje sve u tvrde zidine Krojine i srećnu zvezdu koja nad njom bdi. Ovo je već četvrta opsada i sve ranije završile su se našom pobedom.
GOSPODAR GROPA: Al’ one prve tri nije predvodio Moz. Stoga, gospodo, sve pouzdanje nek’ bude u nama samima. Knez tamo, na samrtnoj postelji, broji već zadnje čase, nemoćan da nam kaže svoju zadnju reč. Čujte dakle moju reč: Od ovoga časa ja uzimam zapovedništvo nad gradom opsađenim.
JOVAN STREZ: I pripada ti, Gospodaru, to!
GOSPODAR GROPA (Vadi i polaže žač): Položite, gospodo, na poslušnost mačeve. (Svi vade i polažu mačeve po njegovom). A sad čujte moje naredbe. Moz kreće vojsku na istok i sa istoka će napad izvršiti: stoga, kapetane Perduči, postavićeš arkebize na istočne bedeme i ne troši prah na velike daljine. Kapetane Streze, tebi poveravam Debrane, koji će na zapadnim bedemima ostati i neće stupati u borbu bez velike nevolje.
JOVAN STREZ: Debrana je tri hiljade, hrabri su i srčani; Moz je sa njima na Dajnu Mlečane razbio — našto ih bacati na zapadne bedeme i u borbu ih ne uvoditi?
PETAR EMANUILO: Moz je sa njima ratovao i pobeđivao sa njima i svoje ime vezao sa slavom njihovom. Ja ne sumnjam u njih, al’ ipak verujem da su Mozu naklonjeni te mislim, mudra je Gospodareva zapovest, valja je poslušati.
GOSPODAR GROPA: Tako je!
JOVAN STREZ: Bez pogovora ispuniću!
KAPETAN GROPA: Kapetane Petre Emanuilo, tebi je zapovest da noćas naneseš što više kamena na istočne bedeme. Skupi po gradu ulje i kazane za varenje, nanesi dosta trnja i učini sve što bi moglo prolom obezbediti.
PETAR EMANUILO: Izvršiću!
GOSPODAR GROPA: Kapetan Perlat i Vladenija Đurica sa mnom će ostati, a ti, Bojinoviću...
KAPETAN BOJINOVIĆ: Slušam, Gospodaru!?
GOSPODAR GROPA: Izberi dve stotine Maćana, od kneževih ljudi, i s njima zauzmi prolom na istočnom bedemu. Ako nabacan kamen ne bude izdržao, vaših dvesta leševa nek’ zatisnu prolom taj.
KAPETAN BOJINOVIĆ: Tako će biti, Gospodaru, kako naređuješ!
PETAR EMANUILO: A veruješ li odista, Gospodaru, da će Moz sutra napad izvršiti? Kad bi nas sutra još napad mimoišao, dok glasnik stigne Skenderu, taj jedan dan doneo bi nam pobedu.
GOSPODAR GROPA: Ko Moza zna — a znamo ga svi — znaće da je on brz na odluci, a odlučan na delu. Krenuo je top na istok i otkrio svoje namere, on sad već neće više oklevati. Ne smemo oklevati ni mi. Noć je i suviše kratka, stog potecite, gospodo, svak na posao svoj! Ako se u vojsci čulo za Knežev udes zao, ne oduzimajte joj nadu, to bi joj hrabrost umanjilo. Recite, rana je kneževa laka, i sutra, kad zora szane, ukrstiće se knežev mač sa mačem Mozovim. Ako bi bilo potrebe da vas još noćas ovde prizovem, il’ ako bi poumili da Kneza ranjena obiđete, posao ne prekidajte! Poverite ga pouzdanima, jer zora sutrašnja mora nas zateći spremne da borbu primimo, Je l’ tako, gospodo, jesmo l’ se razumeli?
KAPETANI: Tako je!
GOSPODAR GROPA: Tada, u ime Božje, pođite! (Starešine se razilaze razgovarajući među sobom. Uz gospodar Gropu ostaju kapetan Perlat i Vladenije Đurica) Kapetane Perlate, mi ćemo poći na istočne bedeme da vidimo jesu l’ izvršene sinoćnje gospodareve naredbe, a ti, kapetane Vladenije, ostani ovde kraj kule, nađi se kraj Kneza i Kneginje i obiđi gdekad straže. Nađeš li da zatreba, zovi me! (Odlazi na donje bastione praćen kapetanom Perlatom).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|