Кликовала пребијела вила

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Кликовала пребијела вила

Кликовала пребијела вила,
кликовала три бијела дана.
Нико јој се озват не смијаше,
ко смијаше, ни он не хтијаше,
потље једна диздар-агиница: 5
"Што ти хоћеш, пребијела вило?
Али иштеш од земље хараче?
Али иштеш од земље војнике?
Али мога агу, диздар-агу?
Али мога сина Ђулберхара? 10
Ал' Ајкуну, ћерцу јединицу?"
Проговори пребијела вила:
"Ја не иштем од земље хараче,
нити иштем од земље војнике,
нити иштем твога господара, 15
ни твојега сина Ђулберхара,
већ Ајкуну, лијепу девојку."
Тек што вила ријеч изустила,
он' час Ајку забољела глава.
Више ње је мила стрина стала, 20
виш' ње стала, 'вако говорила:
"Би ли рада, лијепа девојко,
би ли рада виђет твоју мајку?"
Проговара болахна Ајкуна:
"Ја бих рада, мила моја, стрина, 25
рада виђет остаралу мајку!"
Стрина ситну књигу накитила,
те је спрема у Мостару граду,
а на руке капетановици:
"Мила моја, капетановице! 30
Да си брже двору бијеломе,
твоја ћерца на самрти Ајка!"
Кад кадуна књигу проучила,
трком трче у танкој кошуљи,
а за њом су три танке робиње: 35
"Стани мало, капетановице!
Припни печу, пригрни фереџу,
и појаши коња дебелога!"
Она нема каде да причека,
но отиде Нову бијеломе. 40
Ту ми срета новске кириџије:
"О Богу ви, новске кириџије,
је ли мени у животу Ајка?"
Веле њојзи новске кириџије:
"О Богу нам, капетановице, 45
ради бисмо казат добре гласе,
не моремо, већ каконо јесте:
јучер твоја преминула Ајка!"
Трком трче капетановице,
мртва Ајка на чардаку лежи. 50
Врх ње мајка бијући се паде,
и оваке јаде јадикује:
"Црне очи, што ме не гледате?
Хладне ноге, што ме не сретате?
Б'јеле руке, што ме не грлите? 55
Медна уста, што ме не љубите?"
Тјешио је ага, диздар-ага:
"Снахо моја, капетановице!
Да т' је Ајка на откупе била,
трипут бих је откупио златом, 60
а четирпут дробнијем бисером!"

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Кликовала пребијела вила Вук С. Караџић, Српске народне пјесме из Херцеговине

(женске), Беч 1866, бр. 22. Збирка Вука Врчевића. Врчевићев наслов: Вила и ђевојка.

  • Муниб Маглајлић: Усмена балада Бошњака. Сарајево: "Препород", 1995. (Бошњачка књижевност у 100 књига)., стр. 159-161.