Кад умире Јеличић Микула,
Он је својој љуби говорио:
О Јелено вирна љубо моја,
Неостављај старе мајке моје,
И нецвили мојих сиротица, 5
Сиротица и мојих и твојих.
А она му говорила млада:
Неби тога учинила Мико,
За обадва црна ока моја.
Још непројде ни недиља дана, 10
Иза смрти Јеличић Микуле,
Ал по Јелу мила браћа греду.
Ходи Јеле, да домака гремо,
Већ нам твоји просци додијају.
Она ј' њима говорила млада: 15
Хоте с Богом мила браћо моја.
Мало тога постајало вриме,
Састала се кита сережана,
Они заму Јелу подсилома.
Свекрвици ј' тихо говорила: 20
Свекрвице Богом дана мајко,
Не питам те блага никакова,
Него мајко липа благослова.
Ходи с Богом Јеле нево моја!
Куд ходила сриће неимела. 25
Цвиле, плачу нејаке сироте:
Сијај сунце на четири стране,
Ал не сијаи куд нам иде мајка!
Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 119-120.
