Зелен боре, не зеленио се!
Ћелал-пашо, не веселио се!
И до сад су паше доходиле,
Ал' нијесу зулума чиниле,
Јер ти згуби три аге Сарајске, 5
Које 'но су понајбоље биле,
А за ону сиротињу рају.
Прво ј' ага хаџи Џафер-ага,
А друго је мали Мехмед-ага,
А треће је Скоко барјактару. 10
И осташе до три кукавице;
Једна кука и дневи и ноћи,
Друга кука, кад јој на ум падне,
Трећа кука, нигда не престаје.
Која кука и дневи и ноћи, 15
То је љуба хаџи Џаферова,
Која кука, кад јој на ум падне,
То је љуба малог Мехмед-аге,
Која кука, нигда не престаје,
Оно ј' мајка Скока барјактара. 20
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 470-471.
