Киша пролетница на селу

Киша пролетница на селу Писац: Јован Грчић Миленко

На кровови сиромашни
Сиромашног мога села,
Облачина црна, тешка,
Мргодно се ево свела.

И с пегави крили своји
Око танке куле врза,
Из грла јој мукло прети,
И почешће муњу трза.

Па како се витла, Боже!
K‘o у котлу хитра пара;
А селанце моје ћути,
Па к’о вели: Бог се стара...

Грмну ево... Севну ево...
Сва задрхта земља саде, —
А с висине, к’о из кабла,
Пролетница киша паде.

Ох, па како сипа, лије!
Мислиш, потоп собом носи!
»Није, није«, — сељан вели —
»Таку кишу село проси!«

И још речцу не изрече,
А бујана киша стаде;
Баш је добар с неба Боже:
Кол’ко треба, тол’ко даде!

Извор

Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 190-191

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 149 година.