Киша пролетница на селу
| Киша пролетница на селу Писац: Јован Грчић Миленко |
На кровови сиромашни
Сиромашног мога села,
Облачина црна, тешка,
Мргодно се ево свела.
И с пегави крили своји
Око танке куле врза,
Из грла јој мукло прети,
И почешће муњу трза.
Па како се витла, Боже!
K‘o у котлу хитра пара;
А селанце моје ћути,
Па к’о вели: Бог се стара...
Грмну ево... Севну ево...
Сва задрхта земља саде, —
А с висине, к’о из кабла,
Пролетница киша паде.
Ох, па како сипа, лије!
Мислиш, потоп собом носи!
»Није, није«, — сељан вели —
»Таку кишу село проси!«
И још речцу не изрече,
А бујана киша стаде;
Баш је добар с неба Боже:
Кол’ко треба, тол’ко даде!
Извор[уреди]
Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 190-191
|