Качун ница на дела голема
па дозива белу перунику:
„Благо тебе, бела перунико
кад ти имаш остарелу мајку
па ти каже када пролет дојде, 5
а ја имам проклету маћеју,
те ме бију слане и снегови."
Породична. Пева се и на прелу. Песму с овим мотивом, као ђурђевдаиску, има И. С. Яастребовь у књизи „Обычаи и пѣсни турецкихь сербовь. (вь, Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ)“ С. Петербургь, 1886, стр. 148: „Качунчице, сиротице, биљаро." коју. је др Владан Недић унео у поменуту Антологију (бр. 8, стр. 29—30). У запису Маринка Станојевића први стих гласи „Каћун пита белу перунику“ (рукописна збирка бр. 27, Архив САНУ, песма 71). Да се овако пева у Локви и другим заселима Заглавка, показује запис Борислава Првуловића („Развитак“, бр. 4—5, 1986, стр. 75), као и сличан запис Јакше Динића из Доње Каменице („Развитак“, бр. 2, 1977, стр. 57. — чуо од своје мајке Анке Милановић, рођ. 1906). Једну њену варијанту забележио је Драгутин Ћорђевић у Бабичком (ibidem. стр. 207), а једну у Буџаку др Оливера Младеновић („Развитак“, бр. 1, 1977, стр. 81).
