Kačun nica na dela golema
pa doziva belu peruniku:
„Blago tebe, bela peruniko
kad ti imaš ostarelu majku
pa ti kaže kada prolet dojde, 5
a ja imam prokletu maćeju,
te me biju slane i snegovi."
Porodična. Peva se i na prelu. Pesmu s ovim motivom, kao đurđevdaisku, ima I. S. Яastrebovь u knjizi „Obыčai i pѣsni tureckihь serbovь. (vь, Prizrѣnѣ, Ipekѣ, Moravѣ i Dibrѣ)“ S. Peterburgь, 1886, str. 148: „Kačunčice, sirotice, biljaro." koju. je dr Vladan Nedić uneo u pomenutu Antologiju (br. 8, str. 29—30). U zapisu Marinka Stanojevića prvi stih glasi „Kaćun pita belu peruniku“ (rukopisna zbirka br. 27, Arhiv SANU, pesma 71). Da se ovako peva u Lokvi i drugim zaselima Zaglavka, pokazuje zapis Borislava Prvulovića („Razvitak“, br. 4—5, 1986, str. 75), kao i sličan zapis Jakše Dinića iz Donje Kamenice („Razvitak“, br. 2, 1977, str. 57. — čuo od svoje majke Anke Milanović, rođ. 1906). Jednu njenu varijantu zabeležio je Dragutin Ćorđević u Babičkom (ibidem. str. 207), a jednu u Budžaku dr Olivera Mladenović („Razvitak“, br. 1, 1977, str. 81).
