Карађорђе
| Карађорђе Писац: Мирко Королија |
Тог дана устах, ко̂ сунце кад сине,
са једном жеђи бескрајном у души,
што ме ко̂ плима што плави и руши
плављаше, траше грдно из дубине.
Ходих уз родна поља и утрине
ко̂ млади лаве кога снага гуши;
и, сам са својим срцем, уздахнувши
грко, стах на вис јаве и истине.
Но ту, ко̂ орлушина, сва крвава,
косовска епопеја пуна страва
налети на ме; и докле у свом
корењу стрепих ја, стихијском силом
она крвавим удараше крилом
страшно по челу младалачком мом.
Извор[уреди]
- Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 246.
|