Као Прометеј

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Као Прометеј
Писац: Милутин Бојић


Milutin Bojic1.jpg


               Као Прометеј

У кланцима се моја душа вије
И чини мисе они исти кланци
Кроз које прођох, где се патња крије,
Стежу ме, муче, кô тамнички ланци.

У кланцима сам а ваздух ме дави,
А снег нада мном своју воњу слаже,
Јер сунца нема да глечер открави;
О, залуд сунца моје очи траже!

У кланцима сам и реч моја трне
И моја вера и понос се гаси;
Нада мном лете облачине црне.
Срам тешки пада на још младе власи.

Преда мном стоје завејани пути,
Звезда за звездом очајно се гаси.
Разлоге знадем... Ћути, душо, ћути.

1915



Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.