Као Прометеј

Као Прометеј Писац: Милутин Бојић

* * *

               Као Прометеј

У кланцима се моја душа вије
И чини мисе они исти кланци
Кроз које прођох, где се патња крије,
Стежу ме, муче, кô тамнички ланци.

У кланцима сам а ваздух ме дави,
А снег нада мном своју воњу слаже,
Јер сунца нема да глечер открави;
О, залуд сунца моје очи траже!

У кланцима сам и реч моја трне
И моја вера и понос се гаси;
Нада мном лете облачине црне.
Срам тешки пада на још младе власи.

Преда мном стоје завејани пути,
Звезда за звездом очајно се гаси.
Разлоге знадем... Ћути, душо, ћути.

1915

---

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.