Kao Prometej

Kao Prometej Pisac: Milutin Bojić

* * *

               Kao Prometej

U klancima se moja duša vije
I čini mise oni isti klanci
Kroz koje prođoh, gde se patnja krije,
Stežu me, muče, kô tamnički lanci.

U klancima sam a vazduh me davi,
A sneg nada mnom svoju vonju slaže,
Jer sunca nema da glečer otkravi;
O, zalud sunca moje oči traže!

U klancima sam i reč moja trne
I moja vera i ponos se gasi;
Nada mnom lete oblačine crne.
Sram teški pada na još mlade vlasi.

Preda mnom stoje zavejani puti,
Zvezda za zvezdom očajno se gasi.
Razloge znadem... Ćuti, dušo, ćuti.

1915

---

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 107 godina.