Kao Prometej

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Kao Prometej
Pisac: Milutin Bojić


Milutin Bojic1.jpg


               Kao Prometej

U klancima se moja duša vije
I čini mise oni isti klanci
Kroz koje prođoh, gde se patnja krije,
Stežu me, muče, kô tamnički lanci.

U klancima sam a vazduh me davi,
A sneg nada mnom svoju vonju slaže,
Jer sunca nema da glečer otkravi;
O, zalud sunca moje oči traže!

U klancima sam i reč moja trne
I moja vera i ponos se gasi;
Nada mnom lete oblačine crne.
Sram teški pada na još mlade vlasi.

Preda mnom stoje zavejani puti,
Zvezda za zvezdom očajno se gasi.
Razloge znadem... Ćuti, dušo, ćuti.

1915



Vikipedija
Vikipedija ima članak u vezi sa ovim tekstom:


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 103 godine.