Каменорезац Дмитар Ђорђевић Веселиновић
Каменорезац Дмитар Ђорђевић Веселиновић (1838–1894) из Горачића, аутор је бројних епитафа уклесаних на надгробне споменике драгачевског краја.
Епитафи
[уреди]Споменик Милутину Ружичићу (†1833) (Горачићи – Ружичића гробље)
- Овде почива тело
- блаженоупокоеног
- раба божиег :
- МИЛУТИНА : РУЖИЧИЋА :
- кои : поживи : 40 : Г :
- а пресели се у вечнос у 1833 : Го :
- Бог да му : душу прости
- Оваи билег са трудом :
- и усрдијем : удари милан :
- едини син : коие остао.
- по смрти : отца :
- едне : го[дине]
- а сад му : господ : поможе
- те оцу спомен : подиже :
- 1867 : Г
- маисториа израда :
- Дмитра : Ђорђевића каменоресца :
- свое ручно
Споменик оцу Ђорђу Веселиновићу (†1846) (Горачићи – Ружичића гробље)[a]
- Овде почива Раб Божи
- ЂОРЂЕ ВЕСЕЛИНОВИЋ
- кои поживи 60 : г
- а умре 27 М : у 1846
- Бог даму душу прости
- 1816 лето
- Када е на Чачку
- народна слава синула
- и Србија са себе ланце скинула
- и ћаја пашина сила покисла
- и Србија турке потисла
- тада е покојни Ђорђе
- допао о[д] турски пушака 7 рана
- а поменуга каменорезац Дмитар[b]
- и Лазар синови его
- своим трудом 1867
Споменик Милошу Стевановићу (†1851) (Горачићи – Черговиште)
- Овди биљег показује
- где почива тело
- краброг србина
- МИЛОША СТЕВАНОВИЋА
- почившег кмета
- коие од своег : рођења
- 38 : Го : Живио
- а 5 г : декемвриа у 1851 Го :
- блаженос са вечностију : променио
- 50 Г. бог да ду : Про
- оваи : билег :
- ударишему супруга
- Цмилана и синовац :
- вујо и мато син его :
- у 1855. Г
- писа Дмитар ђорђевић
- ис тог села : Го
Споменик Милићу Ружичићу (†1860) (Горачићи – Ружичића гробље)
- Овде почива тело :
- блажено упокоеног раба Божиег
- МИЛИЋА П. Ружичића
- коие од своег рођена 56 г. живио
- а од Христа у 1847 г.
- блаженос[т] са вечности променио.
- Бог да м[у] ду[шу] пр[ости].
- Оваи билег удари Рисим син его
- за вечни спомен у 1860 : г.
- А писа каменорезац
- Дмитар Ђорђевић.
Споменик Александру Дмитровићу (†1865) (Горачићи – Зимоњића гробље)
- Оваи: билег показуе
- гди почива раб божи
- АЛЕКСАНДРА ДМИТРОВИЋ
- житељ горачки
- поживи 32. Год :
- престависе 10-г фебруара 1865. Го :
- Бог да га про[сти]
- Оваи споменик удари алекси
- бавленем : и трошком и стара се
- и подписага
- Дмитар Ђорђевић.
Споменик Петру Јаковљевићу (†1867) (Горачићи – Јаковљевића гробље)
- Приђи ближе : мили роде :
- и прочитаи : подпис : овде :
- кои : показуе : красног : младића :
- ПЕТРА : ЈАКОВЛЕВИЋА
- преселисе у вечну кућу :
- у најлеп : цвету од : 18 : годи :
- своме роду : на велику жалос
- у: 1867 г.
- зовни мене : моја слатка маико
- зовни мене да сам код тебе
- оваи билег : подигошему :
- милан и радосав чиче
- и милош : отац его
- за вечни спомен
- а подписа : дм[итар] ђо[рђевић]
Споменик Јеврему Царевићу (†1867) (Горачићи – Сјеничића гробље)
- О љубезни слатки роде
- прочитајте подпис овде
- кои показуе.
- блаженоупокоеног раба божиег :
- краброг Србина
- ЕВРЕМА Царевића
- житела горачког :
- преседатела целе општине горачке :
- коие од своег рођена
- 42 г. живио а од Христа (...)
- 1867. (...) маја
- блаженост са вечностиу променио.
- Бог да му душу прости.
- Спомен подиже
- благодарна супруга [Стамена]
- своме : мужу : за вечни спомен
- у 1868. год.
- и за наше верно љубавно живоване
- за 20. година.
- Прости Еко и Бог да те прости.
- Писа Митар : ђорђевић с.р.
Споменик Ђорђу Пандуревићу (†1867) (Лиса – Шулубуре)
- Приђи ближе мили роде
- те прочитај овај надгробни спомен
- гди почива Раб Божи
- ЂОРЂЕ
- ожалости свога оца
- Сретена Пандуревића
- и маике Анђелије
- у С : Лисе
- и кои чесно и поштено
- поживи 21 год :
- и претависе у вечност
- у најлепшем цвету
- на велику жалост роду свом
- 27 ноембра у 1867 Г.
- Оваи спомен подижему
- Сретен ожалошћени отац
- и Василие чича : са Анђелиом :
- тешко уцвељеном мајком Ђорђевом
- Писа дмитар ђорђевић из С. Горачића
- и Глишо Дмитрић из Котраже[c]
Споменик Сретену Ружичићу (†1870) (Горачићи – Ружичића гробље)
- Овде почива блажено упокоени
- раб Божи
- СРЕТЕН
- син поч. Радисава Г. Ружичића
- а жител горачки
- коисе престави
- у најлепшем цвету
- свое младости од 30 г.
- 26г сеп[т]ем[б]ра у 1870 го.
- своме роду навелику жалос[т].
- Вечна му памјат.
- Бог да му душу прости
- а оваиму знак подигоше
- Петар и Симеун браћа
- и два сина Митар и Милован.
- Писа Дмитар Ђорђевић.
Споменик Вићентију Стевановићу (†1871) (Горачићи – Черговиште)
- Овде почива :
- раб божи :
- ВИЋЕНТИЈЕ Стевановић
- водник I : класе народне : војске :
- кои : верно : и усрдно
- 4 : године книаза
- и отечество : служио :
- Поживи 31 : г.
- умре : 5-ог дец. у 1871 : г.
- Оваи знак подигоше му
- Сретен Јован и Коста
- поштована браћа
- и Милое едини син : Его
- у 1878 г.
Споменик Милану Јаковљевићу (†1875) (Горачићи – Јаковљевића гробље)
- Овде: тико: почива:
- блажено: упокоени
- Раб : божи
- газда :
- МИЛАН ЈАКОВЉЕВИЋ :
- жител: горачки :
- а члан: Суда : целе општине.
- Поживи 56: Г.
- а умре: 27-ог априла у 1875 Г.
- вечниму: покои:
- Бог даму душу прости +
- а оваи му спомен : подигоше :
- милош и радосав браћа его
Споменик Владимиру Стевановићу (†1876) (Горачићи – Черговиште)
- Оваи знак
- показуе краброг : Србина
- ВЛАДИМИРА Стевановића
- воиника III класе
- коие на Пазару 24 јуна 1876 год
- бранећи се: од турака погинуо :
- Бог да му душу прости.
- Оваи : билег : ударишему :
- Ружица : супруга :
- и Радомир
- едини син его
- у 1880 го.
Споменик Луки Терзићу (†1877) (Горачићи – Сјеничића гробље)
- ИС ХС НИ КА
- Приђи ближе : србски роде :
- и прочитаи подпис : овде :
- кои показуе : краброг : Србина
- ЛУКУ Терзића :
- кои поживи 28 г.
- а погибе : н[а] Куршумлији
- 26г децембра : у 1877 г.
- као вредан воиник I класе
- народне воиске.
- борећи се : са турцима
- а : бранећи : себе и србску славу
- а саранисе у Алексинцу
- а споменуга Марко Доман[овић]
- [и] Јелена супруга его.
- Два младенца покоиног Луке
- што погибе од душманске руке
- МИЛКА
- умре у петои години
- а МИЛЕНКО
- од године дана у 1876 г.
Споменик Цмиљки Јаковљевић (†1881) (Горачићи – Јаковљевића гробље)
- Овде тико почива раба Божија
- ЦМИЉКА
- супруга поч. Милоша Јаковлевића.
- из овог села горачића
- а која чесно и поштено
- поживила 48 година,
- а преставила се у Вјечни Живот
- 10-тог августа у 1881 год
- Бог даиои душу прости
- овај надгробни спомен
- подиже њен девер радосав
- из поштовања
- и њен син Тиосав
- 1881
- писа Дмитар Ђоковић
- и Глишо Дмитрић
Споменик Цмиљани Јаковљевић (†1882) (Горачићи – Јаковљевића гробље)
- Овде почива: раба божа
- ЦМИЉАНА
- супруга покоиног : Милана Јаковлевић :
- која чесно: поживи: 48 г.
- а престависе: 6-г новебра у 1882 : г.
- Бог дајој душу прости :
- Писа Митар. ђорђевић
Споменик Гаврилу Зимоњи (†1882) (Горачићи – Зимоњића гробље)
- Овде : почива :
- раб божи
- ГАВРИЛО Зимоња :
- жител горачки
- бивши војник у рату
- 1876 и 7 и 8 г.
- кои часно поживи 55 г.
- а умро је 6 октомбра 1882 г.
- Бог да му душу прости.
- (…)
Споменик Сретену Стевановићу (†1890) (Горачићи – Черговиште)
- Овде
- пред овим дичним споменом
- тико почива блажено упокоени
- раб: божи
- СРЕТЕН М: СТЕВАНОВИЋ
- уважени грађанин
- и бивши кмет овог села горачића
- земљоделац великорадниј
- кои чесно поживи 60 година
- преставиосе :
- 3-ћег ноембра у 1890 године
- Бог да му душу прости
- А овај му надгробни знак подиже
- брат коста и милое синовац
- когае покојник наследником звао
- Ер он: није порода имао
- писа каменорезац
- Дмитар : В[еселиновић] Ђорђевић
- ср
Напомене
[уреди]Извори
[уреди]- Маринковић Радован М, „Споменици председницима општине Горачићи - Драгачево”, Часопис за књижевност и културу „Расковник”, година XIX, број 73-74, јесен-зима 1993.
- Стојић, Никола, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено издање), Међуопштински историјски архив, Чачак, 2011.
- Маринковић Радован М; Зоран Маринковић, „Вековања Горачића, Губереваца и Живице”, Библиотека општине Лучани - Гуча, Гуча, 2015.
- Маринковић Радован М; Зоран Маринковић, Момчило Стевановић, „Камени памћеници Горачића”, Библиотека општине Лучани - Гуча, Гуча, 2017.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Дмитар Ђорђевић Веселиновић, умро 1894, пре 130 година.
|