Kamenorezac Dmitar Đorđević Veselinović

Kamenorezac Dmitar Đorđević Veselinović (1838–1894) iz Goračića, autor je brojnih epitafa uklesanih na nadgrobne spomenike dragačevskog kraja.

Potpis na Čergovištu u Goračićima

Epitafi

Spomenik Milutinu Ružičiću (†1833) (Goračići – Ružičića groblje)

Ovde počiva telo

blaženoupokoenog

raba božieg :

MILUTINA : RUŽIČIĆA :

koi : poživi : 40 : G :

a preseli se u večnos u 1833 : Go :

Bog da mu : dušu prosti

Ovai bileg sa trudom :

i usrdijem : udari milan :

edini sin : koie ostao.

po smrti : otca :

edne : go[dine]

a sad mu : gospod : pomože

te ocu spomen : podiže :

1867 : G

maistoria izrada :

Dmitra : Đorđevića kamenoresca :

svoe ručno

Spomenik ocu Đorđu Veselinoviću (†1846) (Goračići – Ružičića groblje)^[a]

Ovde počiva Rab Boži

ĐORĐE VESELINOVIĆ

koi poživi 60 : g

a umre 27 M : u 1846

Bog damu dušu prosti

1816 leto

Kada e na Čačku

narodna slava sinula

i Srbija sa sebe lance skinula

i ćaja pašina sila pokisla

i Srbija turke potisla

tada e pokojni Đorđe

dopao o[d] turski pušaka 7 rana

a pomenuga kamenorezac Dmitar^[b]

i Lazar sinovi ego

svoim trudom 1867

Spomenik Milošu Stevanoviću (†1851) (Goračići – Čergovište)

Ovdi biljeg pokazuje

gde počiva telo

krabrog srbina

MILOŠA STEVANOVIĆA

počivšeg kmeta

koie od svoeg : rođenja

38 : Go : Živio

a 5 g : dekemvria u 1851 Go :

blaženos sa večnostiju : promenio

50 G. bog da du : Pro

ovai : bileg :

udarišemu supruga

Cmilana i sinovac :

vujo i mato sin ego :

u 1855. G

pisa Dmitar đorđević

is tog sela : Go

Spomenik Miliću Ružičiću (†1860) (Goračići – Ružičića groblje)

Ovde počiva telo :

blaženo upokoenog raba Božieg

MILIĆA P. Ružičića

koie od svoeg rođena 56 g. živio

a od Hrista u 1847 g.

blaženos[t] sa večnosti promenio.

Bog da m[u] du[šu] pr[osti].

Ovai bileg udari Risim sin ego

za večni spomen u 1860 : g.

A pisa kamenorezac

Dmitar Đorđević.

Spomenik Aleksandru Dmitroviću (†1865) (Goračići – Zimonjića groblje)

Ovai: bileg pokazue

gdi počiva rab boži

ALEKSANDRA DMITROVIĆ

žitelj gorački

poživi 32. God :

prestavise 10-g februara 1865. Go :

Bog da ga pro[sti]

Ovai spomenik udari aleksi

bavlenem : i troškom i stara se

i podpisaga

Dmitar Đorđević.

Spomenik Petru Jakovljeviću (†1867) (Goračići – Jakovljevića groblje)

Priđi bliže : mili rode :

i pročitai : podpis : ovde :

koi : pokazue : krasnog : mladića :

PETRA : JAKOVLEVIĆA

preselise u večnu kuću :

u najlep : cvetu od : 18 : godi :

svome rodu : na veliku žalos

u: 1867 g.

zovni mene : moja slatka maiko

zovni mene da sam kod tebe

ovai bileg : podigošemu :

milan i radosav čiče

i miloš : otac ego

za večni spomen

a podpisa : dm[itar] đo[rđević]

Spomenik Jevremu Careviću (†1867) (Goračići – Sjeničića groblje)

O ljubezni slatki rode

pročitajte podpis ovde

koi pokazue.

blaženoupokoenog raba božieg :

krabrog Srbina

EVREMA Carevića

žitela goračkog :

presedatela cele opštine goračke :

koie od svoeg rođena

42 g. živio a od Hrista (...)

1867. (...) maja

blaženost sa večnostiu promenio.

Bog da mu dušu prosti.

Spomen podiže

blagodarna supruga [Stamena]

svome : mužu : za večni spomen

u 1868. god.

i za naše verno ljubavno živovane

za 20. godina.

Prosti Eko i Bog da te prosti.

Pisa Mitar : đorđević s.r.

Spomenik Đorđu Pandureviću (†1867) (Lisa – Šulubure)

Priđi bliže mili rode

te pročitaj ovaj nadgrobni spomen

gdi počiva Rab Boži

ĐORĐE

ožalosti svoga oca

Sretena Pandurevića

i maike Anđelije

u S : Lise

i koi česno i pošteno

poživi 21 god :

i pretavise u večnost

u najlepšem cvetu

na veliku žalost rodu svom

27 noembra u 1867 G.

Ovai spomen podižemu

Sreten ožalošćeni otac

i Vasilie čiča : sa Anđeliom :

teško ucveljenom majkom Đorđevom

Pisa dmitar đorđević iz S. Goračića

i Glišo Dmitrić iz Kotraže^[c]

Spomenik Sretenu Ružičiću (†1870) (Goračići – Ružičića groblje)

Ovde počiva blaženo upokoeni

rab Boži

SRETEN

sin poč. Radisava G. Ružičića

a žitel gorački

koise prestavi

u najlepšem cvetu

svoe mladosti od 30 g.

26g sep[t]em[b]ra u 1870 go.

svome rodu naveliku žalos[t].

Večna mu pamjat.

Bog da mu dušu prosti

a ovaimu znak podigoše

Petar i Simeun braća

i dva sina Mitar i Milovan.

Pisa Dmitar Đorđević.

Spomenik Vićentiju Stevanoviću (†1871) (Goračići – Čergovište)

Ovde počiva :

rab boži :

VIĆENTIJE Stevanović

vodnik I : klase narodne : vojske :

koi : verno : i usrdno

4 : godine kniaza

i otečestvo : služio :

Poživi 31 : g.

umre : 5-og dec. u 1871 : g.

Ovai znak podigoše mu

Sreten Jovan i Kosta

poštovana braća

i Miloe edini sin : Ego

u 1878 g.

Spomenik Milanu Jakovljeviću (†1875) (Goračići – Jakovljevića groblje)

Ovde: tiko: počiva:

blaženo: upokoeni

Rab : boži

gazda :

MILAN JAKOVLjEVIĆ :

žitel: gorački :

a član: Suda : cele opštine.

Poživi 56: G.

a umre: 27-og aprila u 1875 G.

večnimu: pokoi:

Bog damu dušu prosti +

a ovai mu spomen : podigoše :

miloš i radosav braća ego

Spomenik Vladimiru Stevanoviću (†1876) (Goračići – Čergovište)

Ovai znak

pokazue krabrog : Srbina

VLADIMIRA Stevanovića

voinika III klase

koie na Pazaru 24 juna 1876 god

braneći se: od turaka poginuo :

Bog da mu dušu prosti.

Ovai : bileg : udarišemu :

Ružica : supruga :

i Radomir

edini sin ego

u 1880 go.

Spomenik Luki Terziću (†1877) (Goračići – Sjeničića groblje)

IS HS NI KA

Priđi bliže : srbski rode :

i pročitai podpis : ovde :

koi pokazue : krabrog : Srbina

LUKU Terzića :

koi poživi 28 g.

a pogibe : n[a] Kuršumliji

26g decembra : u 1877 g.

kao vredan voinik I klase

narodne voiske.

boreći se : sa turcima

a : braneći : sebe i srbsku slavu

a saranise u Aleksincu

a spomenuga Marko Doman[ović]

[i] Jelena supruga ego.

Dva mladenca pokoinog Luke

što pogibe od dušmanske ruke

MILKA

umre u petoi godini

a MILENKO

od godine dana u 1876 g.

Spomenik Cmiljki Jakovljević (†1881) (Goračići – Jakovljevića groblje)

Ovde tiko počiva raba Božija

CMILjKA

supruga poč. Miloša Jakovlevića.

iz ovog sela goračića

a koja česno i pošteno

poživila 48 godina,

a prestavila se u Vječni Život

10-tog avgusta u 1881 god

Bog daioi dušu prosti

ovaj nadgrobni spomen

podiže njen dever radosav

iz poštovanja

i njen sin Tiosav

1881

pisa Dmitar Đoković

i Glišo Dmitrić

Spomenik Cmiljani Jakovljević (†1882) (Goračići – Jakovljevića groblje)

Ovde počiva: raba boža

CMILjANA

supruga pokoinog : Milana Jakovlević :

koja česno: poživi: 48 g.

a prestavise: 6-g novebra u 1882 : g.

Bog dajoj dušu prosti :

Pisa Mitar. đorđević

Spomenik Gavrilu Zimonji (†1882) (Goračići – Zimonjića groblje)

Ovde : počiva :

rab boži

GAVRILO Zimonja :

žitel gorački

bivši vojnik u ratu

1876 i 7 i 8 g.

koi časno poživi 55 g.

a umro je 6 oktombra 1882 g.

Bog da mu dušu prosti.

(…)

Spomenik Sretenu Stevanoviću (†1890) (Goračići – Čergovište)

Ovde

pred ovim dičnim spomenom

tiko počiva blaženo upokoeni

rab: boži

SRETEN M: STEVANOVIĆ

uvaženi građanin

i bivši kmet ovog sela goračića

zemljodelac velikoradnij

koi česno poživi 60 godina

prestaviose :

3-ćeg noembra u 1890 godine

Bog da mu dušu prosti

A ovaj mu nadgrobni znak podiže

brat kosta i miloe sinovac

kogae pokojnik naslednikom zvao

Er on: nije poroda imao

pisa kamenorezac

Dmitar : V[eselinović] Đorđević

sr

Napomene

1. Sada u Lapidarijumu u Guči.
2. Po ocu Đorđu (Đoku) potpisivao se Đorđević, ponekad i Đoković.
3. Spomenik zajednički oblikovala dvojica kamenorezaca.

Izvori

• Marinković Radovan M, „Spomenici predsednicima opštine Goračići - Dragačevo”, Časopis za književnost i kulturu „Raskovnik”, godina XIX, broj 73-74, jesen-zima 1993.
• Stojić, Nikola, Dragačevski epitafi: zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izdanje), Međuopštinski istorijski arhiv, Čačak, 2011.
• Marinković Radovan M; Zoran Marinković, „Vekovanja Goračića, Guberevaca i Živice”, Biblioteka opštine Lučani - Guča, Guča, 2015.
• Marinković Radovan M; Zoran Marinković, Momčilo Stevanović, „Kameni pamćenici Goračića”, Biblioteka opštine Lučani - Guča, Guča, 2017.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dmitar Đorđević Veselinović, umro 1894, pre 130 godina.