Калину мајка удала

Извор: Викизворник


Калину мајка удала

Калину мајка удала
у тешку кућу џелевску.
Калина жути и бледи.
Калину мајка питује:
„Што си ми жута и бледа?" 5
„У велик сам ја терета:
кад први петли запоју,
сто брава овце помузем;
кад бела зора зазори,
ја девет краве помузем; 10
кад јарко сунце изгреје,
дванаест слуге испратим!"
Калину мајка говори:
„Ајд’, ћеро, да те разудам."
„Не могу, мајко, не могу, 15
мен' ће се друшке насмеју:
не беше кадра Калина
џелевску кућу да слуша,
џелевско благо да носи, -
дванаест врсте дуката, 20
тринаест бела талира!"



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Момчило Златановић и Станиша Тошић, Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије, Градина, Ниш, 1971., стр. 180.
  • Златановић, Момчило: Лирске народне песме југоисточне Србије, избор, Учитељски факултет, Врање, 1999., стр. 52.
  • Кића, 1908, бр. 51.
  • Момчило Златановић: Лирске народне песме из јужне и источне Србије; избор, Народна књига, Београд, 1982., стр. 101.