Калину башта проклиња:
„Калино, мори, Калино,
зашто те болест не најде,
макар големе богиње,
та да ти лице нагрубе! 5
Досадил ми је војвода,
до’одејечи питује:
„Јоште ли седи Калина,
носи л’ се како што носи:
носи ли перо на’еро 10
и жути дукат на чало;
’оди ли како што ’оди:
у теја белке чарапке,
у аленицу прегљачу
и ален вез'к на главу?“ 15
А ја се чудим, не чудим:
„Па јоште, да ју не буде!"
Тегај се диже Калина,
по гору ’оди па виче:
„Калуђерице, мајчице. 20
имаш ли за мен’ конака,
имаш ли за мен’ келије
и калуђерске ’аљине?“
„Калино, мори, Калино,
имам си за теб’ конака, 25
имам си за теб’ келије
и калуђерске ’аљине,
али си, курво, убава, —
Никола ђаче курварче,
ти чеш га, мори, превариш." 30
Клетва се често среће у тимочким песмама. Куну и отац и мајка, а клетве су тешке и сурове. У целини, ова песма је величање девојачке лепоте. Пева се као песма бр. 7.
Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 59-60.
Што ли Тимок мутан тече. Песме забележили: Светислав Божиновић, Мирјана Станковић, Љубиша Рајковић, Борислав Првуловић и Владимир Јеремић. 2/1962, бр. 4-5, стр. 66.
